- Иванић тврди да „власт (Српске поводом доласка 40 британских специјалаца за дестабилизацију) плаши народ да иза свега стоје неки странци“. Ама није могуће !? А сви смо били погрешно увјерени да иза свега стоји „покојна баба Стана“. Странци не само да стоје иза свега него и испред свега у БиХ. БиХ је, као и Српска међународни, прецизније, евро-амерички протекторат, а на терену га заступа високи представник са диктаторским „бонским овлашћењима“. Додуше, Додик упорно игнорише Инцка, а његовој шефици Кормак из амбасаде у Сарајеву неће ни да отпоздрави
- И Младен се, богме, био одважио да „прекине односе са Инцком док му се овај не извини за поређење Јасеновца са Блајбургом“, али је, ваљда због интереса српског народа, и без извињења прешао преко те свињарије нашег протектора
- Иванић је једино у праву када каже да ће долазак тих 40 Британаца ићи у прилог Додику. Зашто? Зато што то неће бити добро примљено у народу, односно међу српским бирачима. А зашто то не би ишло у прилог Младену, него баш Милораду? Па зато што се Додик јавно супротставио њиховом доласку, док Иванић покушава да то релативизује као „потпуно непотребну причу“
- Младен је у праву да тужилаштво поводом трагичне смрти Давида Драгичевића касни два мјесеца, и да је крајње вријеме да се изјасни без обзира на разносмјерна очекивања јавности. Како прекјуче рече Додик, он лично може једино да поднесе кривичну пријаву против поступајућег тужиоца за нечињење, а да као предсједник Републике не прекрши закон. Дакле, Додик баш као и Иванић фокусира одговорност на тужилаштво. Али би Младен, као „други ниво власти“ РС, требало да се пита и о политичком контексту протеста
- Јер, откуд да америчка амбасада прима и штити подстрекаче протеста? Откуда Нермин Никшић, шеф СДП-а из Сарајева, код Давидове ожалошћене породице коју нити зна нити познаје? Откуд Македонци у Сарајеву и Бањалуци, откуда Бошњаци из Федерације на Тргу Крајина? Откуда да у данима и недјељама када протести спласну континуитет углавном одржавају активисти и челници СЗП-а, и међу њима они из Младеновог ПДП?
- Ко би за оваквог Младена гласао као за кандидата за Предсједништво БиХ? Мислите – нико. Е, није баш тако! Накупиће се мало ПДП-ових симпатизера, много више гласова из коалиције СЗП. Најзад, као и на прошлим изборима, за њега ће листом гласати и Бошњаци који живе у РС. Истина, један од посланика СДА у Скупштини РС са говорнице је упозорио Иванића да се не држи дила са његовим шефом Бакиром. Али, и ако је у неком детаљу омануо, Бошњаци ће подржати и црног ђавола, само да им Додик не дође у Сарајево
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
У СРИЈЕДУ 27. јуна Младен Иванић је био гост РТС-а. У врло гледаној емисији „Око“ био је одличан саговорник београдског домаћина. Члан Предсједништва БиХ из РС, као кандидат за још мандат говорио је о својој политици, а није заобишао ни свога противкандидата Додика.
Међусобне разлике свео је на стил, а не на суштину. За разлику од Додика који наводно воли да се сукобљава и провоцира конфликте, себе је представио као смиреног, стрпљивог и тактичног дипломату, који исте циљеве остварује без сукоба, буке, надметања.
Али, уопште се не ради само о разликама у „стилу“. А и да се ради, умјетници кажу да је управо стил и сама суштина, а то изгледа важи и у политици.
Могло би се сложити да је Младен „салонски политичар“ који би више дошао до изражаја у нека срећна времена бесконфликтне унутрашње и спољне хармоније, док је храбри, одлучни и енергични фајтер Миле примјеренији да Српску представља у олујно невријеме унутрашње испољне опсаде. Избори показују да их бирачи као такве и препознају.
Знајући да су у Србији много више кивни на Хрвате него на Бошњаке, конкурента на јесењим изборима критиковао је једино што подржава Трећи ентитет. А знајући за Додикову популарност у матици у томе је био коректан тако да нема потребе увјеравати га да је у криву.
Много садржајнији и експлицитнији, Иванић је био двије недеље раније пред сарајевском публиком, иако је и том приликом ударао по власти и по СНСД-у, готово и не помињући Додика.
„Прије свега, потпуно сам увјерен да СНСД не може остати на власти и зато о тој опцији уопште не размишљам. То би само значило наставак овога што реално имамо – бахатост власти, дубоко враћање уназад када је у питању економија, чињеницу да немамо нових фабрика, нових радних мјеста, те да млади одлазе и да влада депресија. Угрожено је елементарно достојанство народа РС“– изјавио је Младен Иванић за Vijesti.ba.
Овим интервјуом, он је у ствари започео предизборну кампању да свој актуелни мандат у Сарајеву продужи за још четири године. Иако га бирају искључиво грађани РС, сматрао је политички коректним да најприје одговори на питања бошњачког портала који се обраћа јединственој БиХ. Ваљда зато што се кандидује за заједнички орган.
Овако оштар старт („СНСД не може остати на власти, о томе и не размишљам, СЗП ће побиједити“) не личи на Иванића.
Најискуснији активни српски политичар започео је каријеру још у пионирској организацији и социјалистичкој омладини и врло млад стигао до Предсједништва СРБиХ. У послијератној РС је, истина, остао у дубокој Додиковој сјени, али увијек присутан на важној функцији и на челу невелике странке.
Његова партија центра (ПДП), умјерена баш као карактером и сам њен лидер Иванић, била је увијек „језичак на ваги“ и шлепала се уз велике побједничке партије (СДС и СНСД). Сада, међутим, када му ситуација то најмање дозвољава (компромитовање СЗП-а коалицијом са СДА, фијаско на локалним изборима, пробошњачки и остали испади Драгана Мектића, тазе поражавајуће предизборне сондаже – он наступа агресивно и арогантно.
СНСД са ДНС-ом и СПРС-ом на челу са Додиком побиједио је већ на неколико општих и предсједничких избора заредом. Прије двије године, на локалним изборима, који важе за тест расположења бирача у полувремену између великих избора, СПЗ је доживио дебакл. Али странке, да шта би друго, боре се за власт, а када им иде најгоре, највише бодре и себе и своје малобројне навијаче.
Иванић такође вели да „нема нових фабрика и нових радних мјеста“. Све и да је то тачно, као што није, поставља се питање: колико је у РС нових фабрика и радних мјеста никло у његовом премијерском мандату?
Није било не само нових фабрика него ни путева, болница, школа, факултета. Постоји за Младена мало оправдање. Мандат му је био кратак па није стигао ништа да уради, а ни бирачи нису били стрпљиви да сачекају. Пожурили су да изаберу СНСД и ту „грешку“ упорно понављају већ толико пута у континуитету од безмало 15 година.
Да, млади заиста одлазе из РС, али одлазе још у већем броју из Хрватске, Румуније и Бугарске, које су чланице ЕУ, из Србије, такође, из Федерације поготово. Српска није Њемачка или Британија па да буде обрнуто.
Сљедеће питање је гласило: „Је ли Вам протекле четири године заиста био једини циљ да не узнемиравате неке амбасадоре, како Вам спочитава Додик?“ А Иванић ће …
„У посљедње четири године РС нити у једном тренутку није била ничим угрожена. Искрено, то сматрам својим највећим достигнућем … То само показује да су међународне институције прихватиле реалност БиХ, а једино што је реално јесте договор који је постигнут око Дејтона“.
Ако Младен хоће да каже да РС није била угрожена оружаним нападом, бомбардовањем из ваздуха, падобранским десантом или пјешадијском инвазијом, онда је у праву. До тога заиста није дошло. Али, ако британско/амерички предлог резолуције о геноцидности српског народа у УН, обнова тужбе за агресију у Хашком трибуналу, искључење институција РС из преговора са међународном заједницом, непрестане оптужбе в.п. Инцка на СБ УН, стављање предсједника РС на црну листу САД нису угрожавање Републике Српске онда не знам шта јесте.
По томе онда, рецимо, ни Србија није угрожена на Косову јер је НАТО одавно престао да шаље крстареће ракете на Београд. Друга је ствар што се око свих тих притисака на Српску, са странцима и Бошњацима рвао Додик, а Иванић се поноси његовим резултатима као својим „највећим достигнућем“.
Његов ПДП се дискретно укључио у колаборацију свог већинског партнера у СПЗ са СДА и није се оградио од квислиншких потеза више појединаца из вођства СДС-а. Чак ни када се радило о Драгану Мектићу због кога су ветерани ове странке – да не би стално црвенили – формирали „Први СДС“.
У таквим приликама Иванић је мудро ћутао, остајао је са њима, али са отмене дистанце почасног предсједника мањинског партнера, који не мора да се изјашњава о свему.
Симптоматичан је и одговор на ово питање: „Господине Иванићу, зовете ли британску војску да Вам помогне на октобарским изборима и спремате ли са Британцима „омчу око врата“ Додику, како Вас у СНСД-у оптужују?“
Јер, Иванић је узвратио: „Евидентно је да неким својим потезима ЕУФОР и међународне институције иду на руку Додику. То је случај и са причом о 40 британских војника који сада долазе. Мислим да је то потпуно непотребна прича. С друге стране, ако се тај моћни СНСД препао 40 војника, онда је СНСД слабији него што и сам мислим. Страх од 40 војника, превелика галама коју су дигли, показује да су потпуно несигурни. Јадна је РС ако је може угрозити 40 војника. РС је пуно јача. Увјеравам Вас да би у било каквом сукобу 40 бивших бораца Војске РС без проблема ријешило све проблеме са тих 40 војника.“
Ово Младеново о безопасних 40 војника које би лако савладала чета српских демобилисаних бораца подјсећа на ону дјечију пјесмицу „Ко се боји вука још, три за грош, три за грош. Вука се не бојим ја, тра-ла, ла-ла ла …“
Зна Иванић јако добро да се не ради о обичним војницима, него униформисаним обавјештајним специјалцима под командом једног од најбољих у том послу. А посао им није да се пушкама обрачунају са локалним војним ветеранима, него да организују, координишу и усмјерава уличне немире.
Нема сврхе да се Младен прави невјешт јер ни бирачи нису весла сисали.
Иванић је једино у праву када каже да ће долазак тих британских 40 војника ићи у прилог Додику. Зашто?
Зато што то неће бити добро примљено у народу, односно међу српским бирачима.
А зашто то не би ишло у прилог Младену, него баш Милораду?
Па зато што се Додик јавно супротставио њиховом доласку, док Иванић покушава да то релативизује као „потпуно непотребну причу“.
И поводом најаве вјежбе НАТО-а на Мањачи Додик је одбио да ова инострана војна алијанса одржава било какве маневре на територији РС без одобрења Бањалуке. Док је Иванић, напротив, био активан у оперативним припремама за дочек НАТО-а на Мањачи.
Или, хајде, да Иванићу поставимо начелно питање: да ли он заиста вјерује да су Британци, како тврде, „дошли да обезбиједе праведне изборе“? Или сасвим конкретно: шта ће НАТО у Српској ако се опредијелила за неутралност и кад у њој није и ОДКБ? Или још директније:шта мисли кога би Британци и НАТО радије видјели на власти у РС – њега или Додика?
На питање Vijesti.ba – како посматра „поновно актуелизовање приче о обојеним револуцијама?“ – Иванић одговара: „Власт је уплашена од народа и покушава да уплаши сопствени народ, причајући да иза свега стоје неки странци. То је замјена теза, али, с друге стране, показује колико је власт у РС слаба и колико је СНСД несигуран. Проглашавати непријатељским дјеловањем протесте људи који су незадовољни јер им је угрожено елементарно достојанство, потпуно је нереално. То је типични примјер свих диктаторских режима.“
Опет Младен наивно, као да још руководи пионирском организацијом или социјалистичком омладином, вели да је „власт СНСД-а типичан дикататорски режим“, па биће онда и да је, по њему, Додик – диктатор.
Да ли је могуће да је Иванић преумио да је и он сам дио те власти или, како воли да каже, „други ниво власти“?
Испада да је Младен представник ентитетске диктатуре у заједничким демократским органима БиХ. Елем, док је на послу у Сарајеву, Младен ради у демократији, а викенде проводи код куће у бањалучкој диктатури. Ако већ мисли да је тако, чудо да се већ 2014. није преселио у Сарајево да се бар четири године наужива слободе, а онда, како планира, остане и наредне четири.
Иванић додаје да „власт плаши народ да иза свега стоје неки странци“. Ама није могуће !? А сви смо били погрешно увјерени да иза свега стоји „покојна баба Стана“.
Странци не само да стоје иза свега него и испред свега у БиХ.
БиХ је, као и Српска међународни, прецизније, евро-амерички протекторат, а на терену га заступа високи представник са диктаторским „бонским овлашћењима“.
Додуше, Додик упорно игнорише Инцка, а његовој шефици Кормак из амбасаде у Сарајеву неће ни да отпоздрави.
И Младен се, богме, био одважио да „прекине односе са Инцком док му се овај не извини за поређење Јасеновца са Блајбургом“, али је, ваљда због интереса српског народа, и без извињења прешао преко те свињарије нашег протектора.
„Како гледате на „Правду за Давида“, али и на однос власти у РС према овим протестима?“ – пита иста новинарка Иванића, а он вели:
„Ја спадам у групу политичара који ове протесте не коментаришу много. Не због тога што немам свој став, него зато што сматрам да би наше уплитање у то било контрапродуктивно тој групи. Група жели само једно – да се зна истина о том догађају и да се дође до правде. То је више него поштен захтјев. Власт у суштини показује потпуну неодговорност према њиховим захтјевима. Крајње је вријеме да се Тужилаштво опредијели. Што дуже одгађа, имаће све тежу ситуацију. У крајњој линији, њихова је обавеза да након свег овог времена коначно кажу неки свој став. Искрено, не разумијем шта их кошта да покрену истрагу као да је било у питању убиство, те да виде све доказе који се скупљају. Бјежање од нечега таквог показује неку врсту ирационалног страха, који ја не разумијем.“
Како то власт игнорише Давидову смрт? Објављено је да је предсједник Републике посјетио Давидове родитеље и лично се придружио једном од окупљања, да је о томе расправљала влада Српске, да су ангажовани експерти из Србије, да је скупштина формирала анкетни одбор… И у свему томе Младен препознаје „неодговорност власти“ и даје властима правни савјет.
Он није правник, али сигурно зна да у земљи под протекторатом тужиоце не бира народ нити их именују домаће институције, па њима нису ни одговорни, као и да у републиканском уређењу правосуђе дјелује независно од представничке и извршне гране власти.
Да, Младен је у праву да тужилаштво касни два мјесеца, и да је крајње вријеме да се изјасни без обзира на разносмјерна очекивања јавности. Како прекјуче рече Додик, он лично може једино да поднесе кривичну пријаву против поступајућег тужиоца за нечињење, а да као предсједник Републике не прекрши закон.
Дакле, Додик баш као и Иванић фокусира одговорност на тужилаштво. Али, би Младен, као„други ниво власти“ РС, требало да се пита и о политичком контексту протеста.
Откуд да америчка амбасада прима и штити подстрекаче протеста?
Откуда Нермин Никшић, шеф СДП-а из Сарајева, код Давидове ожалошћене породице коју нити зна нити познаје?
Откуд Македонци у Сарајеву и Бањалуци, откуда Бошњаци из Федерације на Тргу Крајина?
Откуда да у данима и недјељама када протести спласну континуитет углавном одржавају активисти и челници СПЗ-а, и међу њима они из ПДП?
Како ти скупови, започети у знак жалости за покојним младићем и солидарности са његовим родитељима, преко ноћи постадоше еминентно политички протести против власти?
Како спонтано окупљени олако смјењују ресорног министра, уцјењују народне посланике, заказују сједнице парламента и владе, отказују изборе? Сипају све нове и нове захтјеве, ултиматуме и пријетње…
Иванић је политички писмен човјек и добро зна да се то никад и нигдје не догађа тек тако спонтано, без добре организације и потпоре и са споља и из изнутра. Коначно, видјели смо како се та „неорганизавана спонтаност маса“ догодила у Београду 2000-те, све са уложених 50 милиона америчких долара, даљинским управљачем у хотелском апартману у Будимпешти, те са групом обучених локалних оперативаца из намјенског предућа „Канвас“.
Иванић, међутим, такође зна да максималан број од 10 хиљада окупљених на Тргу Крајина, све са појачањима из Сарајева, Тузле, Зенице, представља тек три одсто гласача СНСД-а и појединачно Додика, а и да је у уличном одмјеравњу снага у мају 2015., СЗП био убједљиво поражен.
Зна Иванић све то. Зато се он, за разлику од својих насљедника у ПДП-у, које је послао на улицу, држи на дистанци, како и приличи једном само „почасном предсједнику партије“.
Услиједило је и очекивано питање („Како оцјењујете однос са Бакиром Изетбеговићем?“) и Иванићев, кратак и, мало је рећи, невјероватан одговор:„Моји односи са Бакиром су били коректни.“
Нити су били коректни, нити му је било паметно да то каже, сем ако предизборну кампању води на Западу или на Блиском истоку.
Колико се сјећам Младенових првих мјесеци у Предсједништву БиХ, он је тврдио да „Додик је непотребно провоцирао комшије и заоштравао са међународном заједницом“, те да ће он то да поправи, независно од предсједника, владе и скупштине у Бањалуци, јер је изабран директно од народа. И шта се десило!?
Није прошло много, а Бакир је њему иза леђа обновио хашку тужбу против Србије због агресије и геноцида. И то у име тројног Предсједништва БиХ у коме Младен, као Србин, ваљда представља Српску, а не као Хрват Жељко Комшић – бошњачке кантоне.
Као доказ да је само испао слаб играч коме је Бакир протурио лопту кроз ноге, Младен се наљутио и изјавио да су „Бошњаци прешли и његову црвену линију“, као што се био наљутио и на Инцка због Блајбурга и Јасеновца.
Бакир и Инцко су наставили по свом, а Младенова црвена линија је толико утањила да, ето, сада каже да са Бакиром има коректне односе. Машала!
Ко би за таквог Младена гласао као за кандидата за Предсједништво БиХ? Мислите – нико. Е, није баш тако! Накупиће се мало ПДП-ових симпатизера, много више гласова из коалиције СЗП. Најзад, као и на прошлим изборима, за њега ће листом гласати и Бошњаци који живе у РС. Истина, један од посланика СДА у Скупштини РС са говорнице је упозорио Иванића да се не држи дила са његовим шефом Бакиром.
Али, и ако је у неком детаљу омануо, Бошњаци ће подржати и црног ђавола, само да им Додик не дође у Сарајево.
А ту су и они „британски командоси који су дошли само да „обезбиједе да избори буду праведни“. Иза њих стоје Американци, који су Додика ставили на црну листу. А испред њих на Тргу Крајина некад мања некад већа скупина која још не схвата да су, како је записао покојни Давид „само мали пијуни у великој игри“.
Лидери опозиције, од којих су, послије толико изборних пораза, велики спољни играчи дигли руке, чекају да им ови побројани и без избора заврше посао.
Било ми је чудно да је Младен, који увијек непогрешиво игра на сигурно, па макар и нижу функцију, ушао у конкуренцију за Предсједништво БиХ против изразитог фаворита Додика.
Неки из његове близине су објаснили да он, наводно, рачуна да ће Миле морати да се повуче из трке прије октобра или да избора за „други ниво власти“ неће ни бити, па ће функцију да задржи у техничком мандату.
Ако пак ситуација у РС остане мирна и стабилна, прије ће се Младен повући из игре и Милету уштедјети предизборну кампању, уз малу противуслугу да га пошаље за амбасадора у Лондон ради састављања породице или у неку топлију европску пријестоницу. У најгорем случају, слиједи му нека функција у Бриселу, јер нема Србина који има тако добре политичке референце да представља јединствену БиХ.
Што се пак тиче његових личних перформанси, политичког стила – одмјерености, умјерености, незамјерања као да се, попут Горана Свилановића, родио у ЕУ, некој агенцији при ЕУ/УН или међународној НВО, гдје се, уз високе принадлежности и комфор, не доносе тешке одлуке ни о чему, нити било шта предузима, него само политички коректно савјетује, мудрује, охрабрује, обећава, паламуди.
Можда он такав исход интимно и прижељкује, али није коректно да каже.
Наступио је у Сарајеву, па у Београду, можда оде и до Загреба и до Истанбула, а у финишу кампање преко ТВ БН обратиће се и бирачима у РС. И неће мијењати причу, него ће само по потреби нешто прећутати што одговарајућој публици не годи. Иванић не воли штрапац по терену, не воли масовне скупове, предизборне вашаре, дреку и буку.
У том маниру, Иванић се бирачима препоручује коректном сарадњом са комшијама у заједничком органу, а Додик нигдје не крије да ће се у Предсједништву БиХ борити за интересе Републике Српске, да му је Босна споредна, а Српска изнад свега.
Зна Младен и шта је Миле све учинио за Српску, али не би било коректно да то уочи избора не оспорава.
Обрни-окрени, Иванић ће опет добро проћи. Младене – мајсторе!!!
Додај коментар