- Шаровић тврди, а можда је то чак и тачно, да нико не жели да мијења етничку слику БиХ, али нешто муџахедини, нешто вехабије, нешто Саудијци и нешто повише мигранти, а све сами муслимани, па се слика ипак објективно мијења
- Сарајеву је већ најављено милион и по евра као надокнада за збрињавање до сада пристиглих миграната и обећање да ће послати још пара. Избор је, очито, већ пао на БиХ само што није званично објављено. Ради се о земљи ограниченог суверенитета у којој протекторат, са „бонским овлашћењима“, одлучује о свему па и о импорту миграната на велико. Бошњаци немају ништа против, неким Србима биће јасно тек када буде касно, а еврократију баш брига
- Актуелни члан Савјета министара БиХ, Шаровић је од 2014. главни стратег коалиције СПЗ-а са СДА и колаборације са тзв. међународном заједницом. И, оба партнера више пута су га прогласила за нај-министра године. Мирко мало и тихо говори, ал’ кад нешто каже, трава не расте
- Послије сарајевске Зимске олимпијаде дискретно јепокренута истрага ДБ-а ко је у Олимпијском комитету и градској управи кумовао „Зетри“ – леденој дворани. Али, без резултата. Зато се једино поуздано зна да је кум имену морао бити високорангирани комуниста и да је био муслиманске националности. А главни полицајац и Србин Душко Згоњанин је једва дочекао да се истрага прекине – да се не замјери комшијама. Не знам зашто ме Мирко подсјетио на друга Бранка, а његов колега из врха СДС-а, Драган Мектић, на друга Душка
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
„ПРИЧОМ о мигрантима у БиХ неко жели да креира политичку причу, већу него што она објективно заслужује. Кроз БиХ је прошло пет-шест хиљада миграната и они не желе ту остати. То је одговор онима који у јавност пласирају лажне вијести да се са мигрантима жели промијенити етничка слика БиХ“ – изјавио је Мирко Шаровић , члан Савјета министара БиХ из РС испред коалиције СДС-СДА. (Политика, 26. јуни о.г.).
Тачно је да мигранти не желе да остану, али напријед ка Њемачкој не могу, а назад ка девастираном Блиском истоку – неће. Тачно је и то да их засад нема много више од шест хиљада, али нигдје их није ушло пола милиона одједном.
Тачно је, такође, да су дијагонално „прошли“ кроз Босну од границе на југоистоку до границе на сјеверозападу, али су око Бихаћа и застали и остали.
Можда је чак тачно и да нико не жели да мијења етничку слику БиХ, али нешто муџахедини, нешто вехабије, нешто Саудијци и нешто повише мигранти, а све сами муслимани, па се слика ипак објективно мијења.
Они који, по Шаровићу, преувеличавају и драматизују, то су Додик, који је рекао да Српска није спремна да прими мигранте који ће за три године аутоматски добити држављанство и промијенити вјерско-националну структуру БиХ, и Ивица Дачић, који је у новој мигрантској рути препознао „зелену трансверзалу“.
Миркова реакција подсјетила ме на једну епизоду из предратног Сарајева …
Зимска олимпијада – бијела или зелена
Непосредно уочи сарајевске Зимске олимпијаде 1984. завршена је „Зетра“ велелепна ледена дворана за дисциплне у затвореном. У готово претпразничној атмосфери поводом отварања највеће међународне спортске манифестације која је икада одржана у региону, нико у граду се није јавно упитао шта значи необично име ЗЕТРА. Нејавно је процурило да је то скраћеница за `зелена трансверзала`, али док су се о томе дискретно распитивали поједини западни дипломати и акредитовани новинари, било је мало Сарајлија упућених у геополитичко значење ове синтагме и спремних да одговоре.
Да се незгодне асосцијације и жамор у осјетљивом тренутку не би проширили, службено је објашњено да име ледене дворане долази отуд што пресијеца сусједни парк и травњак око стадиона Кошево. Недовољно да многи у пола гласа не уоче да је Олимпијада – зимска, да је дворана покривена ледом и околни простор под снијегом, те да је било логично да се грађевина, умјесто зелена, зове „бијела трансверзала“, што не би имало контроверзне конотације.
Истина, сарајевске зиме одавно знају да буду кишне без снијега па да из блата провирују бусени жућкасто-зелене траве, али та 1984. је, за белај, била баш сњежна и град је било потпуно бјео.
Зато је послије је дискретно покренута истрага ДБ-а ко је у Олимпијском комитету и градској управи кумовао „Зетри“, али без резултата.
Убрзо су активисти „најбоље организоване зимске олимпијаде у историји“, на челу са другом Бранком, постали изузети од одговорности.
Тако се и до данас једино поуздано зна да је кум морао бити високорангирани комуниста и поуздано се вјерује да је био муслиманске националности. А главни полицајац и Србин Душко Згоњанин је једва дочекао да се истрага прекине – да се не замјери комшијама.
Не знам зашто ме Мирко подсјетио на друга Бранка, а његов колега из врха СДС-а, Драган Мектић, на друга Душка. Можда зато што је Мирко главни партијски стратег СДС-а, а Мектић главни полицајац БиХ из исте партије. Но како год било, три и по деценије по отварању олимпијске ледене дворане, зеленом трансверзалом су мигранти из исламских земаља ево стигли до ЗЕТРЕ. А, шта оно би „зелена трансверзала“?
„Зелено волим те зелено“
Зелена је омиљена боја муслимана јер се у врелим арапским земљама из којих је ислам потекао вода и вегетација појављују само као пустињске оазе и фатаморгана. Легенда каже да је пророк Мухамед носио зелени турбан, а зелену боју, као симбол ислама, прошириле су Османлије у свим крајевима империје.
Трансверзала је пак попречница која пресјеца скуп линија или површина, а у конкретном случају дефинише стратешки пројекат успостављања територијалног континуитета између муслиманских енклава на линији од Турске до Цазинске крајине. Истовремено то би, и као узрок и као посљедица, требало да оснажи самосвијест и јединство муслимана на овом простору. Са крајњим циљем да демографском експанзијом, стварањем политичких аутономија, прекограничним привредним повезивањем, афирмацијом јединственог исламског културног идентитета и оживљавањем традиције османског калифата, задоминира над невјерничким мањинама, овај простор прикључи уми од Марока до Индонезије.
Да би Мирко боље схватио шта то значи и куда води, било би корисно да прочита Хантингтонов „Сукоб цивилизација” и Давутоглуову „Стратешку дубину”, или бар да пита Младена Иванића који то зна, а ћути, и да онда покуша да то објасни своме колеги Мектићу.
Радећи већ више мандата у заједничким органима у муслиманском Сарајеву и посљедње четири у коалицији са СДА, Шаровић је попримио бошњачку перцепцију мигрантске инвазије на БиХ, па мисли да то није национално-вјерски проблем за земљу са три конститутивна народа.
Мирко и мигранти
Због мигрантске кризе тресе се ЕУ, Јункер, Меркелова, Макрон и Туск сазивају ванредне састанке на којима се земље чланице драматично дијеле и сукобљавају у тражењу заједничког става и растају са закључком да свака земља треба да задржи свој приступ (29.07.18), а Србин Мирко тврди да мигрантску плиму у БиХ не треба предимензионирати и политизовати. Његова оцјена јесте оригинална, али не и паметна. А министар Мирко није било ко!
Актуелни члан заједничког органа Савјет министара БиХ, Шаровић је од 2014. главни стратег коалиције СПЗ-а са СДА и колаборације са тзв. међународном заједницом. И, оба партнера више пута су га прогласила за нај-министра године. Мирко мало и тихо говори, ал’ кад нешто каже, трава не расте.
Ако је његов аваз стигао до Ангеле Меркел, којој због меке мигрантске политике измиче канцеларска функција, мора да јој је лакнуло што БиХ безрезервно прихвата да мигранти, умјесто да дођу у Њемачку, остану у Босни. Ако је још открила да је Мирко Србин у страначкој коалицији са Бакиром, њеној срећи нема краја.
Мектић је презаузет
Мирку је због обавеза у Министарству трговине вјероватно промакло да сви инострани политичари и аналитичари предвиђају да ће у наредним годинама нови муслимански мигрантски таласи ударити на границе ЕУ, чак изнад максимума забиљеженог 2015, и бакћу се како да их зауставе а не одрекну се европских вриједности.
Стари Западни Европљани су задовољили потребе за јефтином радном снагом, а нови, Источни, одбијају да преузму терет чак и у ограниченим квотама.
Орбан, коме су из Брисела пријетили санкцијама због тога што је високим челичним и назубљеним бедемима изневјерио европске вриједности, миц по миц је постао узор самозаштите граница ЕУ.
Нови италијански премијер Конте „ставља тачку на лицитирање са бројем миграната који се претјерано увећао под плаштом лажне солидарности“ (28.07.18).
Хрватски граничари су 3. марта пуцали на мигранте који су и након упозорења покушали да уђу из БиХ.
Премијер Курц је чак са друге линије фронта још раније одлучно одбио пријем миграната из исламских земаља, а 8. јуна најавио да ће Аустрија протјерати 60 имама и затворити седам џамија.
Србија се, као приправник за ЕУ, најприје препоручила традиционалном националном гостољубивошћу, а потом дискретно притворила врата јер неће да буде „већи католик од папе“.
И док мигранти пристижу новом рутом између српског и црногорског дијела Санџака и темпом од стотинак дневно концентришу се у БиХ, министар безбједности БиХ Драган Мектић је ауторитативно обавјештавао јавност да је „све под контролом“: једног дана да војска неће заустављати мигранте, сутрадан да ипак хоће, прексутрадан да неће војска, ал’ хоће полиција, да би на крају његов помоћник за послове са странцима (опет СДС-ов Србин Ујић) поручио да ће БиХ можда затворити границе према Србији и Црној Гори.
Главни беиха безбједњак сумњиве школске спреме, пошто се показао на једном послу, добио је још један – шефа изборног штаба СДС-а, а потом и трећи – партијског повјереника за Челинац.
Мектић постаје права политичка звијезда опозиције у предизборном периоду. Говедарица би требало да се забрине за лидерску столицу, а власт да зажали што у врху СДС немају више таквих кадрова.
Мигранти у БиХ – на 20 година са држављанством након три
Од нагло увећаних обавеза, Мектић, разумјети га је, није примјетио да је у Бриселу обзнањена идеја да се „сви мигранти окупе у једној европској земљи, али изван граница ЕУ и угосте на више година, све док у Бриселу не окончају унутрашњу консолидацију“, што може потрајати и двије деценије. За утјеху, нагађало се да би умјето БиХ, могла да буде и БЈРМ и Албанија, али она прва је искључена због смјене власти, проблема око имена, укључивања у НАТО и сл., а ова друга је једноставно саопштила да неће избјеглице у својој кући.
Представник Словеније на тематској министарској конференцији у Сарајеву (07.07.18) „није могао да оповргне да ће БиХ бити главни сабирни центар миграната“.
Да не би било недоумица Сарајеву је већ најављено милион и по евра као надокнада за збрињавање до сада пристиглих миграната и обећање да ће послати још пара.
Избор је, очито, већ пао на БиХ само што није званично објављено.
Ради се о земљи ограниченог суверенитета у којој протекторат, са „бонским овлашћењима“, одлучује о свему па и о импорту миграната на велико.
Католичко-протестантска ЕУ је, по свему судећи, одлучила да своје либералне вриједности до даљег пресели у своје балканско предзиђе, да протјера радикални ислам у меке границе православног свијета.
Да ли је то заиста само „предимензионирана и политизована прича и лажна вијест да се са мигрантима мијења етничка слика БиХ“?
Бошњаци немају ништа против, неким Србима биће јасно тек када буде касно, а еврократију баш брига.
Тачније, ’моја бриго, пређи на другога’.
Додај коментар