- Своју улогу политичара који гарантира регионалну сигурност – Вучић „игра“ вјешто, каже политичка аналитичарка из Сарајева Ивана Марић. Његова тактика је занимљива и ефикасна, јер смишљено ствара хаос да би онда наступао као помиритељ и особа која има вољу и моћ да рјешава проблеме. У тим „играма“ најкориснији сарадник му је предсједник Републике Српске Милорад Додик
- Најопасније је Вучићево непрекидно инсистирање да води дијалог с тзв. „представницима народа“ чиме подрива државни легитимитет Босне и Херцеговине. Марић инсистирање да се у разговорима, с Вучићеве стране, заобилази држава БиХ препознаје умањивање важности међудражавних односа
- ЛУПА: Није предсједник Србије тај који мири и завађа Босну, него је Босна хронично завађена сама са собом. И биће тако све док Бошњаци не схвате и прихвате да су Срби у Српској и Србији (као и Хрвати у Федерацији и Хрватској) један народ, а не странци чији предстваници воде међународне преговоре. Јасмин Агић је у начелу у праву када би хтио да Србин, Хрват и Бошњак у Предсједништву БиХ наступају јединствено према Србији и Хрватској, али то у пракси никад не бива нити ће бити. Реално гледајући, не постоји спор између Србије и БиХ, него између Србије и пет кантона са бошњачком већином. Алија Изетбеговић је ову „идентитетску асиметрију“ уочио још ’91, па су преговоре о Кутиљеровом и каснијим мировним плановима, мимо изабраног тронационалног колективног шефа државе, водила вођства националних странака (покрета). Агић се због тога љути на Вучића, али није му он крив.
Пише: Јасмин Агић
ДИО политичке агенде србијанског предсједника Александра Вучића већ годинама је и настојање да се успостави дијалог с Бошњацима. То својеврсно „пружање руке помирења“ Вучић ради смишљено представљајући се јавности као човјек који ради на регионалном помирењу народа и политичар који својим дјеловањем гарантира сигурност и стабилност.
Међутим, зачуђујуће је да се Вучић ријетко када оглашава након што јавност буде згрожена наступима и изјавама политичара какав је Милорад Додик, који отвореним расистичким дискурсом вријеђа Бошњаке и ислам. Занимљиво је да предсједник Србије није осудио ни садржаје и коментаре изнешене у емисији Ћирилица поводом обиљежавања годишњице геноцида у Сребреници, али је само неколико дана касније, устврдио да „воли и поштује Бошњаке“.
Своју улогу политичара који гарантира регионалну сигурност Вучић „игра“ вјешто, каже политичка аналитичарка из Сарајева Ивана Марић. Његова тактика је занимљива и ефикасна, јер смишљено ствара хаос да би онда наступао као помиритељ и особа која има вољу и моћ да рјешава проблеме. У тим „играма“ најкориснији сарадник му је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Фактор стабилности
„Вучић је јако прагматичан политичар и све што ради не ради случајно и све што ради има агенду и служи нечему. Он је добар политичар и иако га ја лично не цијеним као особу, али као политичар је добар јер успијева да смири лоптицу немира и односа између Србије и БиХ, уствари РС-а и Бошњака у Федерацији БиХ. Вучић је неко ко жели да остане у историји запамћен као фактор стабилности у региону и да је помиритељ Балкана и за такву улогу – да бисте били фактор стабилности – треба вам неко ко прави хаос јер чему сврха помиривања и смиривања ако нико не узнемирава ситуацију, тако да њему Додик добро користи“.
Вјештина којом Вучић себе представља као фактор неопходан да би се дефинирали међунационални односи унутар Босне и Херцеговине политичка је добит коју србијански предсједник непрекидно црпи. Вучић се наметнуо као особа која рјешава замршене унутарбосанске проблеме и успјешно води процесе медијације, каже Марић.
„С друге стране видимо да је Додик у ту играрију укључио и Драгана Човића па сада и Човић иде у Србију да би причао о унутрашњим проблемима и о томе да говори о стварању и формирању власти након избора. Вучић је тим својим начином довео до тога да сва три представника, ако их можемо тако назвати из БиХ, неформалних представника, њему траже помоћ и када загусти обраћају се прво њему. То зачуђује посебно за бошњачку страну али смо видјели да је било ситуација када се и Изетбеговић обраћао Вучићу да смири ситуацију са Додиком, што нема баш логике. Али треба му неко да прави хаосу како би га он могао смиривати“.
Александар Вучић је виспрен политичар и његов однос према БиХ као држави и Бошњацима често је веома лицемјеран каже политички аналитичар из Бања Луке, Срђан Пухало. Његов однос према БиХ обликован је његовим личним политичким интересима а одсуство реаговања на оно што се говори у медијима увијек може оправдати поштивањем медијских слобода, додаје.
„Питање је колико смо ми уопште искрени у свим тим наступима, политичари, односно првенствено Вучић колико је искрен према БиХ као држави односно колико му је стварно стало до нормализације односа у БиХ. И то се увијек може објаснити да он не жели да се мијеша у унутрашње ствари БиХ и да он и да Србија поштују оне које су грађани РС-а изабрали и да он као такав нема право да се мијеша и то је, на неки начин, један сасвим логичан одговор, само је питање колико је искрен. А што се тиче изјава у медијима, Вучић ће увијек рећи да је то слобода медија и да они не утичу на то. То је једна дволичност, неискрен однос и колико је у ствари уопште Србија одустала од неке политике из деведестих према БиХ право је питање које треба да се постави“.
Пухало проблематизира и сам Вучићев концепт „дијалога са Бошњацима“, апострофирајући да јавност заправо не зна шта је садржај који се крије иза пар вјешто формулираних флоскула. Каже да ће се прави проблем јавити када дијалог дође у фазу интерпретације, јер ће тада Бошњаци подразумијевати једно, а Срби нешто сасвим друго.
Дефинирати шта значи дијалог
„Кад неко каже да хоће да успостави дијалог с Бошњацима то значи да никако не жели да интересе РС-а или Срба занемари и оно што ми не знамо јесте шта Вучић подразумијева под тим и шта то значи када каже да жели да успостави искрен дијалог с Бошњацима. Шта то значи у пракси ми то не знамо, шта то значи за Србију, шта значи то за Бошњаке односно за БиХ, ми то не знамо, то су политичке флоскуле које све говоре и ништа не говоре. Оно што ми видимо је у ствари да имамо ситуацију да је једна ствар оно што се прича, а друга оно шта се ради. И самим тим оно што се прича са оним што се ради и ту можемо видјети дволичност и неискреност. Или Бошњаци и Срби под тим изјавама подразумијевају сасвим друге ствари, а Вучић треба сјести и рашчистити шта то значи за Србе, а шта значи за Бошњаке“.
Коментари о Бошњацима у србијанским медијима појашњава даље Пухало дио је подразумијеваног и саморазумљивог политичко – медијског контекста те земље, а Александар Вучић, као прагматичан политичар, увијек води највише рачуна о властитом политичком пробитку. У медијима опћенито и поменутој емисији конкретно може се говорити било шта, а Вучићев став, ако дође до проблематизирања његове шутње увијек може рећи да то није званична србијанска политика.
„Ствар је у томе што то што се каже у Ћирилици уопште није контроверзно у Србији за највећи број људи и медија. То није званична политика Србије и онда се поставља питање шта Вучић има да коментарише нешто што се прича у емисијама, а у емисијама се може свашта причати. Поента је да Вучић не жели себи да компликује живот и то му је излазна стратегија. То није званична политика Србије, то су ставови појединаца, који се некоме свиђају или не свиђају. Вучић мора поштовати вољу народа РС-а и вољу народа БиХ и разговарати, сарађивати и комуницирати са изабраним представницима свидјело се њему то или не. И то је излазна дипломатска стратегија. Друга је ствар колико се њему брци смијеше када чује те изјаве и колико је то њему симпатично или није симпатично – ми то не знамо“.
Подривање државног легитимитета
У цијелој причи о дијалогу најопасније је Вучићево непрекидно инсистирање да води дијалог с тзв. „представницима народа“ чиме подрива државни легитимитет Босне и Херцеговине. Марић инсистирање да се у разговорима, с Вучићеве стране, заобилази држава БиХ препознаје умањивање важности међудражавних односа.
„Међутим, оно што није баш добро за нас, а на шта насједају наши политичари Драган Човић, Бакир Изетбеговић и Младен Иванић јесте када их Александар Вучић навуче на причу о српско – бошњачким односима и српско – хватским односима при чему мисли на Хрвате из БиХ и Бошњаке из Босне и Херцеговине. Ниједан од ових политичара нема мандат да разговара о бошњачким или хрватским односима јер ми немамо представника Бошњака, Хрвата или Срба него имао представнике носиоце функција. Ми имамо чланове Предсједништва и то једног који је Хрват и једног који је Бошњак и они нису представници народа, а Вучић када разговара са њима заобиђе државу БиХ и то је посебно разочаравајуће у случају Бакира Изетбеговића који стално потенцира државу БиХ, а онда дозволи да када службено, као члан Предсједништва БиХ, разговара са Александром Вучићем као предсједником Србије дозволи да то ограничи на причу о српско – бошњачким односима односно да то буде разговор о односима између двије земље“.
http://www.otisak.ba/vucicev-dijalog-s-bosnjacima-stvori-haos-pa-nastupi-kao-mirotvorac/
Додај коментар