Човић: БиХ у ЕУ може бити примљена и прва и посљедња са Западног Балкана

• Говорећи о приступању НАТО савезу, истакао је да о томе у БиХ постоје три става, али да БиХ на том путу жели ићи по узору на сусједну Црну Гору. Додао је да Бошњаци желе у НАТО као и Хрвати, али нешто другачијом динамиком, док Срби желе, по узору на матичну државу Србију, остати у статусу војне неутралности
• Циљ ХНС је рационална организација Федерације БиХ која ће бити три до четири пута мања од данашње, са три нивоа власти. Нагласио је да Хрвати предлажу – умјесто садашњих 13 или 14 влада, па толико парламената и правосудних институција – да остану четири еветуално пет на тој разини власти

БОСНА и Херцеговина би могла постати прва сљедећа чланица ЕУ уколико буде политичке воље у земљи за тај процес, рекао је предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Драган Човић на предавању „Хрвати Босне и Херцеговине: носитељи еуропских вриједности“ које је одржао у Матици хрватској у Загребу.

Човић се у свом једносатном предавању посебно осврнуо на интегралност политичких субјеката кад су у питању интеграције које су пред БиХ, на равноправност и на рационалност у организацији БиХ те на саму безбједност те државе.

Човић је казао да је важно да се Хрвати очувају као конститутивни народ у БиХ те да буду предводници свих позитивних процеса у БиХ.

„То нам је послање, да као најмалобројнији народ, лишен многих других привилегија уставних и сваких других, мора бити бољи од других да би заузео у коначници своје мјесто пуне једнакоправности са друга два народа у БиХ“, рекао је Човић.

Оцијенио је да је Хрватски народни сабор (ХНС) покушај политичког уједињења хрватског народа у БиХ, чиме је послана јасна порука, оцијенио је, свима који су до сада покушавали подијелити Хрвате у БиХ како би тиме престали бити политички народ.

Уз важност ступања у евроатлантске интеграције, Човић је за БиХ важном истакао чланство у Свјетској трговинској организацији те казао како ће се то чланство остварити, ако не ове године, онда у наредне двије.

„Сви Хрвати у БиХ, рекао бих без изузетка, без обзира како ће када прокоментирати неки од наших корака, апсолутно подржавају еуроатланстки пут БиХ“, рекао је Човић.

Говорећи о приступању НАТО савезу, истакао је да о томе у БиХ постоје три става, али да БиХ на том путу жели ићи по узору на сусједну Црну Гору. Додао је да Бошњаци желе у НАТО као и Хрвати, али нешто другачијом динамиком, док Срби желе, по узору на матичну државу Србију, остати у статусу војне неутралности.

„БиХ данас нема ниједно ограничење да буде прва наредна чланица Еуропске уније, једнако тако може бити и задња. Сад је питање само јесмо ли ми спремни кренути тим путем. Препрека, што се тиче пријатеља из ЕУ, испред нас нема. Ја сам увјерен да ћемо бити довољно мудри и да ћемо знати искористити ово вријеме испред себе, сустићи два југоисточна сусједа, и Црну Гору и Србију“, казао је Човић.

Говорећи о једнакоправности Хрвата у БиХ, казао је да ће се тај циљ тешко остварити на основи призива на пресуде из Стразбура.

„Увјерен сам да смо данас много ближе остварењу формално-правно таквог циља него што смо у били у посљедњих 20 година били било када, односно да смо политичком животу легитимног представљања Хрвата вратили снагу који смо изгубили 2000., 2001. или 2002. године“, казао је Човић.

Циљ ХНС-а, рекао је, је направити рационалну организацију која ће бити три до четири пута била мања бројчано од ове коју имамо данас, са три нивоа власти: БиХ, средњи ново власти гдје би биле федеране јединице, испод којих би била локална самуоправа.

„Умјесто садашњих 13 или 14 влада, па толико парламената и правосудних институција, по приједлогу ХНС-а било би четири еветуално пет на тој разини власти“, казао је Човић.

Предавању су присуствовали и потпредсједник Сабора Милијан Бркић, градоначелник Града Загреба Милан Бандић, амбасадор БиХ у Хрватској Рената Пашкаљ, бројни академици и чланови Матице хрватске.

Предсједник Матице хрватске Стјепан Дамјановић рекао је да хрватска јавност није довољно упозната с приликама у којима живе Хрвати у БиХ, као и да информације које долазе о њима често нису точне, цјеловите, а понекад ни добронамјерне. Стога је важним оцијенио предавање Драгана Човића управо да би се дјеловање Матице хрватске, али и осталих друштвених сегмената у Хрватској, према Хрватима у БиХ усмјерило и интензивирало.

(Анадолија)