Федерација/БиХ

Човић: У Уставу нису могуће велике измјене – само нијансе за потребе изборног закона

ЛИДЕР ХДЗ НАГЛАШАВА: СУШТИНА УСТАВА ЈЕ ЛЕГИТИМНО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРИ КОНСТИТУТИВНА НАРОДА“
  • Поводом доласка Метјуа ПАЛМЕРА изјавио да би волио да БиХ стално посјећују међународни званичници, али да на крају договор ипак морају постићи актери у БиХ
  • Што се тиче ХДЗ, ми смо свој посао завршили и то ћемо предочити и представницима америчке администрације и ЕУ. Интензивно се разговара ових дана са експертима. Дошло је вријеме да се подвуче црта када је ријеч о Изборном закону који се односи и на Предсједништво и на Дом народа

ДРАГАН Човић, лидер ХДЗ, изјавио је уочи посјете специјалног америчког представника за западни Балкан Метјуа Палмера БиХ и састанка са међународним званичницима у вези са измјенама Изборног закона, да би волио да БиХ стално посјећују међународни званичници, а да на крају договор ипак морају постићи актери у БиХ.

„Морамо разумјети да ми у БиХ морамо доносити одлуке сами, легитимни представници конститутивних народа и свих других кроз извршну и законодавну власт и политичко дјеловање“, рекао је Човић новинарима.

Он је истакао да би овај викенд требао бити динамичан и да је требао бити „завршетак рока од годину дана“ како је потписан Споразум у Мостару који се односи на изборно законодавство.

„Вјерујем да ћемо у отвореном разговору потврдити оно што смо до сада говорили да требамо имати легитимне представнике власти у Предсједништву и домовима народа БиХ, уважити све пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру и Уставног суда, направити измјене Изборног закона и у одређеној мјери промијенити Устав како то захтијева изборно законодавство“, навео је Човић.

Човић сматра да се у Уставу неће моћи направити неке велике и битне измјене, осим оних нијанси за потребе Изборног закона.

„Суштина Устава је легитимно представљање три конститутивна народа“, подсјетио је Човић и додао да је за измјене Устава потребна двотрећинска подршка која постоји у Дому народа и да ју је потребно обезбиједити и у Представничком дому због чега је неопходно укључити и друге странке.

Човић је рекао да ће уколико се то брзо уради, бити времена да се говори о техничким поправкама када је ријеч о Изборном закону, те да је увјерен да ће то у наредном периоду учинити Интересорна радна група која је већ формирана.

„Важно је на тим састанцима да ми имамо кључни договор или оквир договора, нешто слично што смо направили и за Мостар“, сматра Човић.

Он каже да су у овом мјесецу већ заказане сједнице и Дома народа и Представничког дома, те да је могуће да се неке ствари реализују уколико буде такав договор. Човић каже да не би имао ништа против да парламент о Изборном закону одлучује у септембру, октобру или новембру како договор буде постигнут, те да се тај договор пренесе и на друге политичке опције у БиХ.

„Што се тиче ХДЗ, ми смо свој посао завршили и то ћемо предочити и представницима америчке администрације и ЕУ“, рекао је Човић и открио да се интензивно разговара и ових дана са експертима.

Човић је нагласио да је „дошло вријеме да се подвуче црта“ када је ријеч о Изборном закону који се односи и на Предсједништво и на Дом народа.

Он је навео да разговоре са међународним званичницима не сматра притиском, да је тако учињено и за Мостар, а да су остале измјене Изборног закона остављене како би се разријешиле и договориле у неизборној години.

„Као један од услова за кандидатски статус осим Изборног закона имамо и усвајање Закона о сукобу интереса, Закона о јавним набавкама који је данас усвојен у првом читању и Закон о Високом судском и тужилачком савјету /ВСТС/. Та четири пакета требала би нам омогућити на јесен, ако то коректно завршимо, да добијемо кандидатски статус“, рекао је Човић.

Додао је да је кандидатски статус за чланство у ЕУ презначајан јер ће отворити могућности за лакшу комуникацију са администрацијом ЕУ и да то обезбјеђује лакши приступ средствима и фондовима.

Човић је навео да ХДЗ има различите моделе измјена Изборног закона како би се обезбиједило легитимно представљање.

„Сигуран сам да ћемо ове ствари у неизборној години завршити и не желим размишљати шта би се десило ако то не урадимо, а уђемо у изборну годину“, рекао је Човић.

Човић није желио коментарисати пресуде некадашњим челницима Државне безбједности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу у Хагу, али је констатовао да се то различито тумачи у БиХ и да постоје три истине и три различита гледишта на пресуде зависно од тога о коме се ради.

„Првостепена је, па ми не пада на памет да је коментаришем, а и да је коначна не бих то учинио јер сам у Хагу рекао све што сам мислио и што мислим о Хашком трибуналу“, истакао је Човић.

Чланови Предсједништва БиХ Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић састаће се у понедјељак, 5. јула, у Сарајеву са америчким представником за западни Балкан Метју Палмером, речено је Срни у Предсједништву БиХ.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар