- На европском путу уплитањем су много „кумовали“ и међународни партнери. Имали смо ситуацију у којој смо с ЕУ имали добре релације, радимо нешто на унутрашњем терену, као власти и они који чине власт на ниову БиХ и добијемо чак поруку представника ЕУ да је то добро и онда дође амерички амбасадор и каже то не одговара.
- Многе земље које су раније биле скептичне према томе како се понашати према западном Балкану, генерално скептичне када је у питању нови талас проширења ЕУ, сада мијењају своје ставове. То раде искључиво због одређених безбједносних процјена и чињенице да желе да виде све на европском континенту заокружене у оквиру ЕУ
- ЕУ је, по налогу бошњачких струја из Сарајева, у одређеном периоду имала преварантске приступе у БиХ, а све с циљем да се угасе одређене ентитетске функције, што никад ни у једној директиви није захтијевано
- На питање да ли би европски пут БиХ могла да угрози посјета предсједника Републике Српске Милорада Додика Русији и састанак с Владимиром Путином, будући да званична политика ЕУ по питању рата у Украјини укључује и санкције Русији, Цвијановић рекла да та земља никада није урадила нешто против дејтонске БиХ, а самим тим и Дејтоном верификоване Републике Српске и да
ЕВРОПСКИ пут БиХ је сам од себе довољно сложен и тежак и уколико Европска унија заиста има искрене намјере и свим својим капацитетом вјерује да може укључити нове државе чланице, онда мора бити фер. Разумијемо да постоје обавезе домаћих власти, али с друге стране мора да постоји и кредибилан партнер с којим ми причамо о преговарању, поручила је у интервуу за banjaluka.net српски члан Предсједништва БиХ и потпредсједник СНСД-а Жељка Цвијановић.
Наша опредијељеност да са свима сарађујемо постоји. Она се манифестовала и кроз вишегодишње пријатељство и разумијевање, а и историјске околности су такве да постоји веза и не видим ништа лоше и нисмо против онога што је европски пут. Наш спољнополитички циљ јесте ЕУ – казала је Цвијановић.
Нагласила је да је за кретање на том путу одговорност подијељена, те да су за многе процесе криви управо међународни партнери.
– На европском путу уплитањем су много „кумовали“ и међународни партнери. Имали смо ситуацију у којој смо с ЕУ имали добре релације, радимо нешто на унутрашњем терену, као власти и они који чине власт на ниову БиХ и добијемо чак поруку представника ЕУ да је то добро и онда дође амерички амбасадор и каже то не одговара. Да ли ЕУ говори шта је добро или Америка? Ако има одговорности, морам рећи да је она подијељена. Можда ће неко рећи: „То је ваш посао, то сте ви требали урадити“. Јесте, али нам ви нисте требали отежавати, а ви сте нам отежавали тиме што сте нам кварили договор. Када кажемо да можемо испунити захтјев, ви кажете не, морате испунити на онај начин – наводи Цвијановић.
С друге стране, додаје Цвијановић, нове геополитичка околности и кретања промијенили су и климу унутар саме ЕУ.
– Многе земље које су раније биле скептичне према томе како се понашати према западном Балкану, генерално скептичне када је у питању нови талас проширења ЕУ, сада мијењају своје ставове. То раде искључиво због одређених безбједносних процјена и чињенице да желе да виде све на европском континенту заокружене у оквиру ЕУ. Наравно, то значи и одређене видове контроле кроз заједнички рад, али тих помака има – наглашава Цвијановић.
Када је у питању БиХ, Цвијановић сматра да је ЕУ правила катастрофалне грешке у претходном периоду, те да је било доста могућности, али да су оне на крају испале пропуштене могућности и неискориштене шансе.
– Управо због тога што су очекивања ЕУ била превелика и нереална. Ми смо у одређеним ситуацијама имали готова рјешења и могли смо да постигнемо одређене договоре, али су они опет тражили да то буде некако другачије. Наша идеја била је да се уради оно што је могуће у том моменту, када је у питању неки закон и нешто што треба урадити, а да након тога да то поправљамо – казала је Цвијановић.
Наглашава да ЕУ машта да ће БиХ бити преуређена, да ће бити централизована.
– Можда не унитарна, како то кажемо често, али да ће бити централизована у тој мјери да се ипак на одређен начин уступе и надлежности ентитета и да се изгубе сви они конститутивни елементи које данас имају ентитети, а у коначници и кантони у ФБиХ. Мислим да је то промашен сан и да је апсолутно апсурдно и бесмислено трошити политичко и свако друго вријеме, и да ако сте заиста опредијељени и некога видите у ЕУ, да му постављате захтјеве те врсте – истакла је Цвијановић.
Додаје да се за неколико мјесеци одржавају избори за Европски парламент, те да ће се много тога мијењати у том миљеу.
– Можда чак и не у неком политичко-структурном смису да сад имамо очекивања да ће бити спектакуларно другачија политичка сцена, али биће много нових лица, приступа, дешавања која ће бити усклађена с овим што се дешава у свијету данас. Тако да, ови су људи на неки начин пожурили да крај свог мандата обиљеже на начин да БиХ изврши неке обавезе и да они након тога тамо кажу добили су преговоре и зелено свјетло за преговоре – каже Цвијановић.
Додала је да је ЕУ, по налогу бошњачких струја из Сарајева, у одређеном периоду имала преварантске приступе у БиХ, а све с циљем да се угасе одређене ентитетске функције, што никад ни у једној директиви није захтијевано.
На питање да ли би европски пут БиХ могла да угрози посјета предсједника Републике Српске Милорада Додика Русији и састанак с Владимиром Путином будући да званична политика ЕУ по питању рата у Украјини укључује и санкције Русији, Цвијановић одговора да та земља никада није урадила нешто против дејтонске БиХ, а самим тим и Дејтоном верификоване Републике Српске и да то народ цијени.
– Ми у Републици Српској не промовишемо став да било коме треба уводити санкције. Исто тако не промовишемо ни став да се сви проблеми на свијету рјешавају ратовима, али се ратови дешавају, Дакле, то је наша званична политика и ми треба ту да држимо неутрални курс. Исто тако опредјељење институција Српске је да са свима који уважавају њену позицију, поштују Дејтонски споразум, а он је Република Српска, он је БиХ, сви они који имају реалан и однос који је заснован на међународном праву и принципима, да је то неко с ким треба сарађивати – казала је Цвијановић.
Цвијановић је истакла да је у заједничким институцијама на дјелу злоупотреба и дискриминација српских представника.
– Имамо амбасадоре који самостално или у договору с неким, не представљајући оно што би требало да буде регулисана позиција Предсједништва, јер је задужена за спољну политику, придружују се одређеним мишљењима у УН. Оглуше се на то ко је њима по Уставу надређен да дефинише став који он тамо само треба да представи. Када сам упућивала писмо секретару УН, имала сам објашњење да се не могу просљеђивати писма која одражавају став једног члана, а не колективитета. Сад имамо у мисијама писма која су прослијеђана од других чланова Предсједништва, уредно су послата, док моје није, и то је дискриминација – сматра Цвијановић. Додаје да је такав приступ бошњачких политичара контрапродуктиван, те да мисли да ће он „пресудити БиХ“.
– То је само једна замагљена визура у којој они нешто добијају и склањају уставну Републику Српску, а заправо праве све већи отпор и јаз, који постаје дубока провалија. Сад зависи од приступа тих хоћемо ли упасти у ту провалију или нећемо. Република Српска неће. Што бисмо ми били таоци таквих манипулација, злоупотреба заједничких институција и наматања воље некоме. Тако да све што се ради на тај преварантски начин је контрапродуктивно када је у питању БиХ и ја мислим да ће то чак и пресудити БиХ – поручила је Цвијановић.
Говорећи о Уставном суду БиХ, Цвијановић је казала да он треба да буде реформисан тако да постане институција која ће зрачити кредибилитетом, интегритетом и институција у којој ће сваки грађанин без обзира на то да ли је у Републици Српској или ФБиХ вјеровати да ће се тамо штитити, а не мијењати Устав.
Наглашава да реформе треба да буду извршена на начин да стране судије буду замијењене домаћим.
Суђење предсједнику Републике Српске и в.д. директора Службеног гласника Републике Српске Цвијановић је окарактерисала као апсурдно кршење правних процедура.
– Ја сам била пренеражена у судници прошли пут. Слушам како се говори хајмо по праву, а све што препознајете указује на кршење правних процедура. Један недемократски постављени странац доноси недемократске одлуке и онда ви демократског представника доводите пред суд да се брани зато што он као демократски представник који је извршио своју обавезу прописану Уставом треба да одговара зато што је неки недемократски лик који је доведен овдје донио недемократску одлуку. Знате ли колико је то апсурдно, блесаво, чиме се ми бавимо. Кад видим колеге у Федерацији како ликују, они уопште не разумију да је то пут у суноврат или се надају да ће им опет неко помоћи, да ће неко тиме што ће данас кажњавати Милорада Додика сутра ријешити проблем. Они уоште неће ријешити проблем овдје. Они су нама додатни проблем направили тиме – закључује Цвијановић.
Додај коментар