Цвијановић: Раније су подривали Дејтон и Српску преко високих представника, а сада преко Уставног суда БиХ

• У почетку је постојала нада да се може ићи напријед, јер су постојали оквир и дејтонска основа. Била је добра и оригинална, али су услиједиле разне интервенције које су земљу одмицале од добрих рјешења и довеле до тога да је сада све контаминирано
• Не би БиХ, ни да се ишло оригиналним путем, била данас бајка, али би била пристојна земља са унутрашњом сагласношћу о битним стварима. Овако смо дошли до тога да је бошњачким колегама увијек крива Република Српска
• Сарајевски процес против Милорада Додика је, са аспекта права, недопустив зато што је неко нормирао закон и кривично дјело, а тај неко је Кристијан Шмит, који нема овлашћења да то ради. По Уставу, он није законодавац ни предлагач закона. На сцени је коришћење правосуђа да би дисциплиновали сваког будућег предсједника Републике Српске

БиХ и у овом моменту, као и годинама уназад, изгледа прилично несређено због поремећених унутрашњих односа и непримјереног мјешања странаца у домаће процесе. У БиХ имамо различита мишљења о прошлости, различита виђења како савладати препреке у садашњости, а стичем утисак да су нам и визије будућности супротне једна другој – рекла је то у интервјуу Гласу Српске Жељка Цвијановић.

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ, додатно је указала:

– Морамо сви да разумијемо да нема искључивости у смислу да један треба да искључи другога. Највећа сметња је потреба да оно што треба да буде заједничко буде стављено у функцију једног и чим имате потребу да тај један злоупотријеби то, имате политичке борбе и неслагања која се манифестују различитим одлукама. И страни фактор, умјесто да пружи помоћ за одређена питања, продубљује унутрашње јазове.

Цвијановић је увјерена: „Постоји рецептура за боље, али у њој морају учествовати сви, да нико никога не малтретира и не омаловажава, укида му идентитет, тражи да прихвата нешто што је неуставно, а продаје то као велику уставну причу. Мислим да су то заблуде и мислим да смо већ ушли у неки финиш у којем треба разријешити неке ствари и поставити их на озбиљне основе.

– Ако хоћемо да буде владавина права, зна се како се у тим оквирима треба понашати. Ако хоћемо да будемо уставна земља, морамо се – нагласила је – придржавати уставних рјешења, а ако их треба мијењати, зна се и како то иде. Не дивљим, насилним настојањем неког странца или домаћих актера. Све је прописано, само се тога треба придржавати.

Упитана – ко се данас најмање држи Устава у БиХ (?) – одговорила је:

– Странци. Устав прописује ко су законодавци. Имали смо море интервенција од стране једног појединца који је та лажна, измишљена права користио, а да није добио никакав мандат од стране међународног уговора на основу којег је успостављен. Ту су и бошњачки политички елементи. Ако не поштујете прописано – кршите Устав и то доводи до нереда. Много је заврзлама, а да би се из њих изашло, прво треба да се бавимо стварима за које смо, по овлашћењима, задужени, да страни фактор сведе интервенционизам тако да буде од помоћи, а не неко ко ће да се сврстава на једну страну или ко ће, мимо оног што је прописао међународни акт, тјерати државу да постане унитарна или другачија од онога на шта је дата сагласност.

На опаску да бошњачки политичари тврде да су они ти који бране БиХ од антиуставног дјеловања Републике Српске, рекла је:

– Лако је некога оптужити, али не можете тврдити да је нешто надлежност БиХ, а није тако прописано. У почетку је постојала нада да се може ићи напријед, јер је постојао оквир и дејтонска основа. Била је добра и оригинална, али су услиједиле разне интервенције које су земљу одмицале од добрих рјешења и довеле до тога да је сада све контаминирано. Не би БиХ, ни да се ишло оригиналним путем, била данас бајка, али би била пристојна земља са унутрашњом сагласношћу о битним стварима. Овако смо дошли до тога да је бошњачким колегама увијек крива Република Српска.

Додала је: „Неутемељено, јер ако се вратите мало уназад и видите како су кренули проблеми, видјећете да је то од неовлашћених интервенција високих представника. Чак су и неки од њих, из тог првог времена, рекли да је то све погрешно и да није засновано на Дејтону, а онда се дошло у другу фазу. Да би се сакрили, прибјегли су другим методама. Један од њих је Уставни суд БиХ у којем сједе три странца и они ће радити посао који је некада радио ОХР. Ми у Српској не кршимо Устав. Желимо кредибилан Уставни суд, а и један од захтјева ЕУ је реформа суда, односно замјена страних судија домаћим. Када видим отпор код Бошњака, увијек се сјетим изјаве Бакира Изетбеговића да се они као Бошњаци никада не смију одрећи својих циљева и оруђа. То су стране судије и ОХР, умјесто да кажу да се никад не смију одрећи институција и дијалога.

Цвијановић сматра: „Мислим да су ствари могле да буду боље. Странци су свој активизам свели на то да се баве или санкцијама или пријетњама у којима упорно бране оно што није ни нападнуто. Убише причом о територијалном интегритету, суверенитету, мултиетничком карактеру. То нико, људи, не спори. Бране оно што нико није нападао, а неће да кажу које су девијације довеле у прилично болесно стање. Нема суверенитета ако сте дозволили или дозвољавате странцу да стане изнад институција. Није у складу са Уставом да високи представник, био легалан или нелегалан, доноси законе, јер су за то надлежни парламенти. Тачка, тачка.

– Понижавајуће је за сваку земљу да јој се каже да неизабрани странац, силом, примјењујући недемократске методе чува ту земљу. Страшно за све, а причамо да смо на европском путу. Не да нам се да живимо прави демократски живот. То је страшна стега… Институције Српске раде свој посао упркос притисцима. Пружили смо и руку сарадње да сједнемо и договарамо се те да кроз тешка глобална искушења прођемо са што мање рана. Ко жели да разговара, ми смо ту.

О сарајевском процесу против предсједника Републике и вршиоца дужности директора Службеног гласника у Суду БиХ, рекла је:

– Тај процес је, са аспекта права, недопустив зато што је неко нормирао закон и кривично дјело, а тај неко је Кристијан Шмит, који нема овлашћења да то ради. По Уставу, он није законодавац ни предлагач закона. На сцени је коришћење правосуђа да би дисциплиновали сваког будућег предсједника Републике Српске или представника институције да не може да се понаша у складу са Уставом.