- Ми који долазимо из земаља Западног Балкана, који је не тако давно такође био поприште рата и разарања, и који и даље живимо са високим степеном уплитања и учешћа одређених страних актера у наша унутрашња питања, увијек смо свјесни да је довољно веома мало да „реалполитика“ покаже своје најружније лице, гдје сила и моћ постају једини аргумент у политичким процесима и односима
- Нажалост, живимо у свијету потпуне функционалне атрофираности мултилатералних међународних структура. Другим ријечима, њихов неуспјех да испуне своју основну мисију толико је евидентан да готово више не вјерујемо у њихову способност да премосте разлике и супротстављеним странама помогну да постигну договор, нити да глобалној заједници помогну да дође до заједничког става о свим релевантним или тешким питањима у међународним односима
- Учествовала на панелу „О рату и миру: Повратак реалполитике“ у оквиру 11. Глобал Баку форума.
БЕЗ обзира на свеукупан цивилизацијски, технолошки, научни и друштвени развој, данашњи свијет се суочава са најкомплекснијим безбједносним изазовима у својој историји, навела је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
– У условима глобализованости свијета и изражене интегрисаности и међузависности, сви ћемо трпити посљедице негативних индивидуалних и колективних одлука и понашања – навела је Цвијановић.
Додала је да са одређеном дозом забринутости за будући развој догађаја, жели да са Глобалног форума у Бакуу упути апел свима, а нарочито кључним актерима на међународној сцени да се инструменти реалполитике замијене преговарачким процесом и дипломатским средствима.
– У супротном, свијет ће тонути у све дубље подјеле и неизвјесности, а увјерена сам да управо то желимо да избјегнемо, као што сам увјерена да се овај форум чврсто залаже за праведнији и мирнији свијет – навела је Цвијановић.
Истакла је да постоји већи број елемената које треба размотрити у контексту назива овог панела.
– Први се односи на теорију повратка реалполитике у међународне односе те међународну и глобалну безбједност. Треба имати на уму да реалполитика, по својој дефиницији, подразумијева перцепцију међународних односа примарно кроз категорију тврде, превасходно војне, а затим и економске моћи. То је фундаменталан инструмент реализације пројектованих интереса и циљева, који подразумијева прилично огољен поглед на свијет, ослобођен било каквих дубљих вриједносних елемената, изузев оних који се односе на очување, стабилност и моћ државе као такве – нагласила је Цвијановић.
Истакла је да је Западни Балкан био поприште разарања.
– Ми који долазимо из земаља Западног Балкана, који је не тако давно такође био поприште рата и разарања, и који и даље живимо са високим степеном уплитања и учешћа одређених страних актера у наша унутрашња питања, увијек смо свјесни да је довољно веома мало да „реалполитика“ покаже своје најружније лице, гдје сила и моћ постају једини аргумент у политичким процесима и односима – нагласила је.
Истиче да се тако долази до другог релевантног питања, а оно се тиче самих околности у којима се реалполитика манифестује као доминантна матрица понашања те, уједно, наше заједничке одговорности за постојеће стање у међународним односима.
Истакла је да је евидентно је реалполитика и њена есенција примарно долазе до изражаја када закажу кључни инструменти, чија је једна од основних функција управо амортизација било каквих импулса у међународним односима који полазе од категорија силе и моћи.
– Нажалост, живимо у свијету потпуне функционалне атрофираности мултилатералних међународних структура. Другим ријечима, њихов неуспјех да испуне своју основну мисију толико је евидентан да готово више не вјерујемо у њихову способност да премосте разлике и супротстављеним странама помогну да постигну договор, нити да глобалној заједници помогну да дође до заједничког става о свим релевантним или тешким питањима у међународним односима – додала је Цвијановић.
Такође, како је рекла, живимо у свијету изразитог неповјерења између кључних актера на глобалној сцени и њихове директне „борбе за моћ“, дубоких подјела и „заузимања страна“ у сукобима и односима између држава, који су се не само могли, већ и морали избјећи.
– Стога, одговорност за постојеће стање у међународним односима лежи на свима нама, а првенствено на онима који својим капацитетима и ресурсима доминантно обликују не само постојеће стање, него и нашу непосредну и даљу будућност на глобалној равни. Сви они који сматрају да инструменти реалполитике представљају прави начин остварења прокламованих интереса и циљева, заборављају да је реалполитика по својој природи не само деструктивна, него и аутодеструктивна, те да дугорочно не може донијети ни стабилност, нити просперите – рекла је Цвијановић.
Она је данас учествовала на панелу под називом „О рату и миру: Повратак реалполитике“ у оквиру 11. Глобал Баку форума.
Цвијановић састала се данас у Бакуу са предсједником Републике Азербејџан Илхамом Алијевим.
Додај коментар