- Подсетио је да су у мандату Предсједништва БиХ, у којем су били Младен Иванић и Драган Човић, обојица прихватила да то питање границе буде ријешено, али је то оспорио бошњачки представник Бакир Изетбеговић и то само, како каже Додик, из жеље да то питање остане отворено.
- Зато ће, наглашава, рјешавање тог питања морати да чека „ситуацију код Бошњака“, иако су на спорним подручјима, и са једне и са друге стране, Срби, Србија и Република Српска: „У том погледу, ми то питање из РС посматрамо као нешто неважно, а они у Сарајеву покушавају да то питање зграбе и да се око тога споре“
- Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су дјелови код Зворника и Бајине Баште, односно хидроелектрана Зворник и Бајина башта и око пруге Београд-Бар на траси кроз БиХ и општине Прибој и Рудо
- Александар ВУЧИЋ открио да је Србија, када је ријеч о хидроелектранама, прихватила да граница иде средином тока Дрине и додао: „Ми достављамо папире да је Србија улагала и са друге стране ријеке, као и о експропријацији, а од друге стране нисмо добили ниједан документ о улагању. Ради се о 14 и 37 хектара, а не о стотинама хиљада. Тражили смо право службености на 99 година, а територија је ваша“
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да се рјешавање питања граница између Србије и БиХ мора актуелизовати и да се не смије оставити времену са увјерењем да ће се само од себе ријешити, а за Танјуг каже да би требало прихватити споразум о разграничењу који је предложила Србија.
Додик је током Самита Процеса сарадње у Југоисточној Европи указао на проблем границе БиХ са Хрватском и Србијом, наводећи да постоји застој и да се та питања морају актуелизовати.
Он је предложио да Србија формира стручну комисију која треба да ријеши редослијед потеза – да ли да се границе утврде према катастарском стању, па да се онда мијењају или обрнуто.
У изјави за Танјуг, Додик наводи да је, према његовом мишљењу, излаз из застоја – прихватање споразума онако како је предложен крајем 2017. године.
„Ми га прихватамо, остаје да га прихвати и бошњачка страна“, рекао је Додик.
Подсјетио је да су, у мандату претходног Предсједништва БиХ, српски и хрватски чланови Младен Иванић и Драган Човић прихватили да то питање буде ријешено, али је то оспорио бошњачки представник Бакир Изетбеговић и то само, како каже Додик, из жеље да то питање остане отворено.
Зато ће, додаје, рјешавање тог питања морати да чека „ситуацију код Бошњака“, што је, примјећује, излишно јер су на спорним подручјима, и са једне и са друге стране, Срби, Србија и Република Српска.
„У том погледу, ми то питање из РС посматрамо као нешто неважно, а они у Сарајеву покушавају да то питање зграбе и да се око тога споре“, рекао је Додик.
Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су дијелови код Зворника и Бајине Баште, односно двије хидроелектране Зворник и Бајина башта, пруга Београд-Бар која пролази кроз БиХ и општине Прибој и Рудо.
На трилатералном састанку БиХ, Србије и Хрватске у Мостару прошле године било је ријечи о овом проблему, а предсједник Вучић је тада медијима пренио да је Србија већ понудила компромисно рјешење на основу разговора у Сарајеву и да су „двојица од тројице представника БиХ“, како мисли, била су склона да га прихвате.
„Спремни смо да и даље разговарамо, јер сматрам да то није тако крупан проблем. Тих 373 километра границе можемо да решимо и много брже“, рекао је тада Вучић и објаснио да је Србија, када је ријеч о хидроелектранама, прихватила да граница иде средином тока Дрине у том дијелу.
„Ми достављамо папире да је Србија улагала са друге стране ријеке, као и о експропријацији, а од друге стране нисмо добили ниједан документ о улагању. Ради се о 14 и 37 хектара, а не о стотинама хиљада. Тражили смо право службености на 99 година, а територија је ваша“, рекао је тада Вучић на примједбе Бакира Изетбеговића о нарушеном интересу БиХ.
Како је још крајем 2017. године изјавио Вељко Одаловић, предсједник владине Комисије за разграничење са БиХ, будући да је Србија изградила обје хидроцентрале, извршила експропријацију и за око 1.200 хектара земљишта исплатила мештане, интерес Србије и најрационалније решење је да хидроцентрале буду у функцији и пуном капацитету на нашој страни.
Како је објаснио, Србија је понудила одређене територије које би биле замена за оно што би по функционалности целине било могуће понудити.
„Ми ниједном речју нисмо рекли да нећемо разговарати о предлогу који друга страна буде понудила“, поручио је тада Одаловић.
Кад је ријеч о прузи Београд-Бар, он је указао да она пролази десетак километара кроз територију БиХ и подвукао да је Србија била врло коректна.
„Препознато је да би са 1.700 хектара површине земљишта, које би било дато у замјену, а које би одговарало и по структури и по квалитету и вриједности, по принципу ‘метар за метар’, то било ријешено на обострано задовољство“, рекао је још крајем 2017. године Одаловић.
Тада је напоменуо и да грађани општина Прибој и Рудо имају велике проблеме, јер им је живот испресјецан граничним препрекама, те да се мора узети у обзир да хиљаде грађана чека да се то ријеши.
„Србија је на све четири тачке имала коректне и конкретне понуде и жељела је да тај проблем ријешимо. То не може да не одговара и БиХ, јер и њени грађани имају сличне проблеме. Не видимо ниједан разлог зашто не би сели и разговарали – отворили питања и понудили рјешења“, додао је он.
Међутим, до данас питање четири спорне тачке на граници Србије и БиХ није ријешено.
(Танјуг)
Амбасадору Вујићу: У сарадњи са САД треба да се чује глас свих конститутивних народа БиХ
СРПСКИ члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик пожелио је новоименованом амбасадору БиХ у САД Бојану Вујићу много успјеха у предстојећем мандатном периоду.
„Увјерен сам да ћете интересе БиХ заступати на најбољи начин за добробит БиХ и њених народа“, истакао је Додик, саопштено је из кабинета српског члана и предсједавајућег Предсједништва БИХ.
Он је указао на потребу унапређења сарадње Републике Српске, Федерације БиХ и БиХ са САД, као и да се на свим важним мјестима у овој значајној земљи једнако чује глас свих конститутивних народа у БиХ.
„Посебно желим да нагласим на значај који има економска дипломатија и у том погледу указујем на потребу да амбасадор БиХ у САД промовише значајне привредне и природне ресурсе у БиХ“, нагласио је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ.
Додик је оцијенио да постоје бројне могућности и потенцијали за сарадњу БиХ и САД и, у том смислу, улога амбасадора свакако има велики значај.
„Желим Вам много успјеха у дипломатској мисији у САД, те личне и породичне среће“, навео је Додик.
(Срна)
Додај коментар