- Предсједавајући Предсједништва БиХ за јубиларни број „Гласа Српске“: „У Сарајеву је на сцени је једна инертна, трома структура, потпуно зависна од страног интервенционизма. Сада, додуше, имају нову ситуацију да наша страна не пристаје на тај интервенционизам“
- О аутопуту Београд-Сарајево: „Турска компанија прихватила је да са ‘Аутопутевима РС’ ради на двије трасе, од Раче до границе са Брчко дистриктом и од Источног Сарајева до Вишеграда. Отишли смо даље него ФБиХ. Та компанија већ у наредном времену, колико сам разумио, има намјеру да крене у изградњу моста на Рачи који би био у профилу аутопута и цијели пројекат финансирала би Србија“
- „Друга ствар је производња меса за турско тржиште. Мислим да смо на добром путу. Негдје око 2.000 породица би било укључено у то. Турци би овдје формирали своју фирму, државну, и они би правили уговоре са узгајивачима и обезбјеђивали финансирање, контролу и преузимање робе, закупили би клаонице и радили на начин на који они раде. Циљ је да они који тове имају користи. Имаћемо ситуацију на јесен која ће омогућити да 900 или 1.000 породица у РС буде ангажовано и има директну корист од тога“
- „Прича о МАП-у је камуфлажа. Странке из ФБиХ желе да остане овај Савјет министара са подобним министрима из Републике Српске и то је њихов главни циљ. Наша политика је политика војне неутралности. Глобално су се промијенили односи. Сам улазак БиХ у НАТО за РС је неприхватљив. Ми уопште не желимо ни да кренемо на тај пут. Може НАТО да то третира како хоће, али одлука органа БиХ о томе не постоји“
- „Имамо право на идентификацију и ја ћу на томе да инсистирам. Питање је дана када ће се застава Српске појавити на столу испред мене на свим састанцима“
НИЈЕ било потребно осам мјесеци предсједавања, разочарао сам се већ након пар дана, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик у одговору на питање да ли је осам мјесеци након што је постао први човјек у Предсједништву разочаран јер готово ниједна ставка из његовог говора на инаугурацији није спроведена у дјело, најмање његовом кривицом.
А заложио се у том говору за кандидатски статус за чланство у Европској унији, реформу правосуђа, одлазак странаца из Уставног суда БиХ, укидање ОХР-а – ствари које би, колико год то парадоксално звучало, ојачале суверенитет БиХ.
„Тамо, у Сарајеву, на сцени је једна инертна, трома структура, потпуно зависна од страног интервенционизма. Сада, додуше, имају нову ситуацију да наша страна не пристаје на тај интервенционизам. Али јасно је да је Предсједништво значајно подијељено између мене, те Шефика Џаферовића и Жељка Комшића. Они јединствено дјелују када су политичка питања на сцени, њима је Република Српска аут, као што је мени БиХ аут. Одређене разлике имају тек у вези са економијом“, рекао је Додик у интервјуу за јубиларни број „Гласа Српске“.
Додик указује и на неколико добрих потеза које је повукао са нове позиције, објашњава зашто је војна неутралност добра за све народе у БиХ, наговјештава да ће поново отворити причу о застави Српске на званичним састанцима и открива шта је заиста рекао папи Фрањи о злочинима које су у Другом свјетском рату починиле усташе.
„Имао сам намјеру да деблокирам неколико ствари, европски пут прије свега. За све би било добро да смо дошли до кандидатског статуса. Он није добијен из једног разлога – Брисел је рекао формирајте власт да бисте ишли даље. Ми то нисмо урадили и Европска комисија се зауставила на причи о мишљењу. Сада упадамо у проблем да се мијења састав Европске комисије, долазе нови људи са новим приоритетима“, каже Додик.
Говорећи о економском плану, Додик је рекао да ту ствари иду доста боље, посебно када је у питању аутопут Београд-Сарајево.
„Турска компанија прихватила је да са ‘Аутопутевима РС’ ради на двије трасе, од Раче до границе са Брчко дистриктом и од Источног Сарајева до Вишеграда. Отишли смо даље него ФБиХ. Та компанија већ у наредном времену, колико сам разумио, има намјеру да крене у изградњу моста на Рачи који би био у профилу аутопута и цијели пројекат финансирала би Србија, што је добра порука. Друга важна ствар тиче се уређења тржишта производње меса. Оно што сам тражио у Турској јесте да из ланца избацимо разне врсте спекулација које су биле присутне.
– Предсједник Ердоган је реаговао на приједлог да корист имају они који тове стоку и сав модел да буде усмјерен према њима. Мислим да смо на добром путу. Негдје око 2.000 породица би било укључено у то. Турци би овдје формирали своју фирму, државну, и они би правили уговоре са узгајивачима и обезбјеђивали финансирање, контролу и преузимање робе, закупили би клаонице и радили на начин на који они раде. Циљ је да они који тове имају користи. Имаћемо ситуацију на јесен која ће омогућити да 900 или 1.000 породица у РС буде ангажовано и има директну корист од тога. И сам Ердоан тражи начин да помогне читавој БиХ и видио сам да Српска од тога може да има користи“, каже Додик.
Незаобилазно је било и питање о НАТО-у, а Додик каже да је прича о МАП-у само камуфлажа и да странке из ФБиХ заправо само желе да „остане овај Савјет министара“.
„Та прича о МАП-у је камуфлажа. Странке из ФБиХ желе да остане овај Савјет министара са подобним министрима из Републике Српске и то је њихов главни циљ. Раније је у БиХ постојао консензус око МАП-а и НАТО-а, али многе ствари су се данас промијениле. Нема разлога да ми сада ризикујемо и да се повинујемо одлукама које су раније донесене. Наша политика је политика војне неутралности. Глобално су се промијенили односи.
Морамо да размишљамо о свом позиционирању. Сам улазак БиХ у НАТО за РС је неприхватљив. Међутим, та прича о МАП-у, односно том Годишњем националном плану и постоји да би БиХ била постепено моделирана, како би нека нова генерација политичара олако то питање завршила. Ми уопште не желимо ни да кренемо на тај пут. Може НАТО да то третира како хоће, али одлука органа БиХ о томе не постоји. Зато Бошњаци покушавају да пошаљу тај план јер како НАТО може да дјелује према БиХ ако нема тај план“, прича Додик за „Глас Српске“.
Предсједавајући Предсједништва БиХ каже да нису тачне тврдње појединих бошњачких политичара да је то законска обавеза.
„Нигдје не пише да је то законска обавеза. Пише да ће институције БиХ радити на томе. Ево радимо. Имамо ми неки однос са НАТО-ом, као што је ‘Партнерство за мир’, има тај програм ИПАП који је везан за учешће у мировним мисијама. У томе је и Србија. Али тај национални план за приступање НАТО-у значи да ви, кад кренете, онда не можете назад. Наша Скупштина је рекла не и ми немамо потребу да се крећемо на том путу“, рекао је Додик.
Он додаје да Република Српска 2009. године можда ништа друго није могла већ да се залаже за НАТО пут, али да је сада позиција Српске другачија.
„Шта је тада Република Српска могла? То говори о промјени наше позиције. Можда тада ништа друго нисмо могли. На крају крајева, тада је и политика наших пријатеља и партнера из Србије, па чак и Русије била нешто другачија. Русија је била предложила сарадњу са НАТО-ом. Све се то промијенило. Зашто бисмо ми сад губили пријатеље? А шта добијамо? Шта је добила Хрватска? Многи други? Кажу добили су безбједносни систем. Од кога ми можемо да будемо нападнути? Србије? Хрватске? Не, овдје је безбједносни проблем тероризам. Хипотетички опет, у глобалном сукобу, ако би се десио, нама би најбоље било да останемо неутрални. У противном ћемо бити збрисани. И за Бошњаке је боље да буду неутрални. Замислите, једна Швајцарска је у Другом свјетском рату успјела да остане неутрална, крај Хитлера који је граничио са том Швајцарском. И није порушена. А видите Београд, који је био на савезничкој страни. Порушен 1941, а онда су га срушили и савезници кад су изгонили Нијемце. Ја не могу да вјерујем да људи не виде бенефите. Ово што радимо није приступање неком другом савезу“, каже Додик.
На питање зашто је одустао од захтјева да застава Републике Српске мора бити истакнута на свим мјестима гдје сједи, Додик каже да је застава увијек ту.
„Застава је ту, на мом реверу. Све делегације прије неколико дана на Јахорини имале су заставе на реверу. Тачно је да сам покушао да неке ствари промјеним. У Предсједништву је било доминантно истицање двије заставе, обје су биле заставе БиХ, али сам то тумачио као да је једна застава БиХ, а друга ентитета ФБиХ и онда сам тражио да се стави и застава Српске. Нађено је рјешење да се избаци једна од тих застава и сада тамо више немате двије заставе, него једну и договорили смо се да покушамо путем измјена одређених прописа да то ријешимо. Остало је да чекамо Савјет министара.
Промијенио сам ситуацију тиме што сам испред свог кабинета, у ходнику, ставио на јарбол заставу Српске која тамо стоји и коју сви виде јер крај ње се налази и сала за састанке. Они су покушали да то склоне по ноћи, али нашли смо начин како да то више не раде. Дакле, нисам успио скроз у намјери, али дјелимично јесам. Али сматрам да је БиХ састављена од два ентитета и да у представљању БиХ не би требало да буде она застава коју је наметнуо високи представник. Имамо право на идентификацију и ја ћу на томе да инсистирам. Питање је дана када ће се застава Српске појавити на столу испред мене на свим састанцима“, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ.
Додик је говорио и о мигрантској кризи, одласку младих из БиХ, али и плановима Запада за наше подручје:
„Био сам предсједник Владе од 1998. до 2001. када ме је замијенио Младен Иванић. И у неком периоду након тог мандата срео сам се са високопозиционираним човјеком у Америци. Причали смо о свему и он ме тада питао зар ти не ђелује да се овај простор пацифизира како би овђе могли да се населе неки други људи са неким другим вриједностима. Сматрао сам тада да је то глупост, али нисам заборавио ту причу. А зар управо ова прича о мигрантима није то? И онда видите да неки план постоји у свему томе. Кад би неко правио озбиљне анализе и хтио да буде објективан, морао би да се упути у неке ране студије које су прије 30 година говориле о томе да западна цивилизација упада у проблем, да се смањује прираст становништва, да ће за 30 или 50 година доћи до дебаланса у погледу радне снаге и да морају размишљати о алтернативама. Све ово што радим ме увјерило да је ово што се нама десило око распада Југославије направљено да људи овђе буду јефтинији“, рекао је Додик.
На питање новинара, на шта тачно мисли предсједавајући Предсједништва одговара:
„Овдје ћете чути медије како питају а шта ради власт. Веома се тешко супротставити ако је државна политика Њемачке да привуче младе људе и да им неке бенефите. Јесте да ми морамо да реагујемо, али морамо рећи да је то државна политика тих земаља да прихвате младу радну снагу за коју не плаћају образовање. Њемачка је шездесетих била у проблему. Многи су тада отишли, нису се вратили. Кад напуне своје квоте, онда се то мало заустави. Онда не можете ни визу да добијете, а камоли радну дозволу. Кад сте им потребни, све може. Данас је довољно да имате неког рођака са неком малом фирмом, да он напише позивно писмо да сте му потребни као радник и да одмах добијете тамо радну дозволу. То није могло прије пет година никако да се деси.
– И сад овдје постоје као невладине организације које су формирале владе тих западних земаља које овдје форсирају причу да ништа не ваља и онда они овдје праве апатичне људе. Не кажем да овдје тече мед и млијеко, али ја говорим да је то креација. Ми смо овдје затворени, не може ни БиХ ни Српска изаћи на финансијско тржиште Европе као што раде друге земље. Направите анкету о тим људима који су отишли прије годину дана и питајте их како су.
На констатацију новинара „Гласа“ да људи одлазе јер су разочарани у систем због „корупције, непотизма и министара са фалсификованим дипломама“ Додик одговара:
„Има тих проблема. То је дефинитивно. Али тај систем болоњског образовања наметнула је ЕУ. Они хоће да праве људе за себе, а не за нас. Катастрофално је да се ми овдје не успијевамо бавити капиталним питањима. Ја не успијевам, ево то је мој највећи неуспјех у политици, јер нисмо успјели да направимо десет бизнисмена који би могли да се носе у регионалној конкуренцији. Не може, чим крене нешто, одмах је нека корупција, одмах СИПА упада. Па Слободан Станковић не излази са испитивања и нико неће да се извини кад погријеши. Јесам ли био пет година под истрагама па опет траже неку нову врсту спекулације?
– У ФБиХ нико никог не дира. СИПА не дира, судови не дирају. Имате најмање пет приватника који имају промет милијарду марака. Овдје чим се неко дигне да ради, одмах долази СИПА. Ми смо овдје положили камен темељац за зграду РТРС-а, нисмо се ни окренули, почела је истрага против мене, Слободана Станковића и Драгана Давидовића. Четири године трајало. И онда имате медије који то проблематизују, имате те твитераше и аналитичаре, свашта насоле, то иде у јавни простор. Када је била прича коју је смислио онај Маргетић о десет милиона које наводно мој син има, сва хајка се дигла, а када сам га тужио и добио, нико није објавио. Ми сви заједно и ви који имате неповјерење према политичарима и неким људима, пробајте да се мало издигнете и мало видите гдје смо у окружењу. Како је могуће да све што долази од стране тих НВО које плаћа Запад да је то баш најбоље?“.
Додик је недавно изјавио да је дошло вријеме „да се прекине срамни завјет ћутања о злочинима над Србима у Подрињу“, а на питање ко треба да прекине тај завјет он каже:
„Читава једна концепција ишла је за тим да буде исфаворизована прича о страдању Бошњака на том простору, од тога да говоре да је то геноцид, да се потпуно минимизирају српске жртве, да у оном извјештају нема ниједног страдалог Србина. Направили су мит о Сребреници око ког се гради национални идентитет Бошњака. Као што Срби имају косовски мит, они праве сребренички јер нема озбиљног народа без мита. То могу да разумијем. Ево сада и Европа тражи забрану негирања геноцида. Зашто траже? Па зато што нису сигурни у ту причу. Зашто би се доносио закон о томе? Зато што нису сигурни да чињеницама то могу да покрију. Ако је био геноцид, нема разумног човјека који не би пристао на ту квалификацију.
Сада се покушава одлукама суда, политичким притисцима, наметнути та квалификација. Као што су Британци покушали да прогласе Србе геноцидним народом, а Срби изгубили пола популације у прошлом вијеку. Страшан злочин се десио од стране неких Срба, али ни Хашки суд, осим квалификације која се протеже по систему већ пресуђеног ђела, није никад био тачан у броју страдалих. И сад нама говоре да морамо нешто да признамо. Ето нећемо“.
Подршка сваком потезу Србије
Незаобилана тема био је и „наступ“ предсједника Албаније Иљира Мете на Јахорини прије неколико дана, који је „позвао БиХ да призна независност Косова“.
„Они сматрају да је Косово независно, Мета је тражио од БиХ да то призна, а наравно, то тражи и од Србије. Рекао сам му да од нас то не може да очекује, да ми подржавамо само оно што договоре Приштина и Београд. Наравно, и премијерка Брнабић је веома јасно рекла да то може да буде само провокација. Оно што је очигледно су нови процеси који могу имати различите импликације и питања зашто неко може, а неко не, или да будем прецизнији, зашто то могу Косово и Албанија, а не могу Српска и Србија“, каже Додик.
Он каже да ће „раст албанског национализма бити све већи“.
„Кад одем у иностранство, чешће се виђам са амбасадорима Србије него са овима из БиХ. Европа сматра, односно онај дио који признаје Косово, да је та прича о њиховим амбасадама уредна. Али, тај раст албанског национализма биће још већи у наредном времену“, прича Додик.
Он каже да Хашим Тачи размишља о блицкригу на Косову, али да је Србија спремна да реагује.
„Познато је да Хашим Тачи и та дружина размишља о блицкригу на сјеверу Косова и Метохије, али спремност Србије да реагује није ништа мања и не треба занемарити ту спремност. Сам Александар Вучић је говорио да се Србима више неће десити нешто слично „Олуји”. Могу да посвједочим у задњих пет година да је Србија поправила стање своје војске. Али, треба избјећи насиље. Ми смо одавде рекли да не дајемо пристанак да БиХ призна Косово. Рекли смо да идемо за оним што ради Београд и оно што Србија учини или не учини, ми ћемо да стојимо иза тога. То је јасна ситуација. Ако дође до екстремних ситуација, ми ћемо бити на страни Србије“, истиче Додик.
(Глас Српске)
Додај коментар