Додик: Нисмо против БиХ, али смо против БиХ коју креирају странци

• Милорад ДОДИК у интервјуу „Ослобођењу“: „Наши концепти се очигледно дубоко разликују, почевши од оне Декларације СДА која тражи ново уређење БиХ...  Ми смо тражили да се Уставни суд БиХ очисти од странаца и да се до тада уздржи од неуставних одлука, а СДА, са друге стране, сматра да тај интервенционизам треба задржати“
• „У случају Резолуције о поштовању жртава фашистичког режима и покрета проблем је и њен назив. Усташе су имале организоване логоре и то не само за обичне људе него и за дјецу. И то су били у значајном обиму Срби. Назвати НДХ такозваном говори да је то нека имагинација и да то није стварна прича. Не може НДХ бити такозвана. Мора да буде НДХ која је била тадашња држава хрватског народа“
• „Немогуће је рећи да су антифашистички карактер у БиХ имали грађани, а онда се још каже да су то Бошњаци који тада, морамо да признамо, нису постојали под тим називом, онда Хрвати, па тек онда, на трећем мјесту Срби. А највећи дио партизанских одреда до самог краја били су Срби. И то не може нико да оспори. Како смо онда ми на трећем мјесту у тој резолуцији?“
• „Нисам за то да се наноси било каква штета бошњачком народу, али јесам против бошњачког експанзионизма. Бањалуку и Сарајево треба прихватити као реалне чињенице и једни другима не треба да сметамо. А сва политика у БиХ посљедњих 20 година је да другоме сметаш. Ја сам увијек био за договор. Ево, хоћу поново, али се морамо одрећи странаца“

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да вријеме „гура БиХ“ у договор и да је спреман за то, али да се тај договор заснива на томе да нико никоме ништа не намеће, нити да неко некога онемогућава да нешто ради.

„Наша основна политика је конфигурација БиХ у којој је видљива Република Српска са функционалним институцијама БиХ, без мијешања странаца. Ми смо јасно рекли да смо против БиХ коју креирају странци, али нисмо против БиХ“, истакао је Додик, коментаришући актуелна збивања на политичкој сцени БиХ.

Према његовим ријечима, базична политика Републике Српске је да изборни побједници у народу треба да буду заступљени.

„Ако се промијени однос у Федерацији БиХ (ФБиХ), онда то генерише и неке друге могућности. Наши концепти се очигледно дубоко разликују, почевши од оне Декларације СДА која тражи ново уређење БиХ“, рекао је Додик за „Ослобођење“.

Он је подсјетио на ранији захтјев да се Уставни суд БиХ очисти од странаца и да се до тада уздржи од неуставних одлука, а СДА, са друге стране, сматра да тај интервенционизам треба задржати.

На констатацију да је и СДА устала против Тужилаштва БиХ, Додик је рекао да су тужиоци који су ангажовани на том случају (афера „Респиратори“) били Бошњаци.

„Вријеме набавке у вријеме короне није исто као оно прије или као ово сада. То је била напросто врста јурњаве. То је посебно вријеме. Одједном се то заборави. Мислим да нема таквог злотвора који је у тим околностима могао да гледа како да нешто заради. Могуће је да има таквих. Не правдам никога, али нисам за цијепање длаке на четворо. Нека ради Тужилаштво свој посао“, навео је Додик.

О набавци мобилне болнице, Додик је рекао да нема ничега спорног, осим техничко-административних околности.

„Дио опреме је могао да се царини одмах, а дио је подлијегао одобрењима здравствених власти у БиХ. И ту је стало. Тражили су се неки додатни папири, што је однијело три-четири седмице. Они су почели да монтирају оно што је стигло. Влада Републике Српске је раскинула уговор, али када добављач све комплетира, сугерисаћу Влади да спроведе редовну процедуру и да набави ту мобилну болницу, мислим да је то фер. Ту нема никакве малверзације“, потврдио је Додик.

Коментаришући потезе предузете у вријеме епидемије, он је рекао да је пресрећан што у БиХ није било ескалације и страдања.

„Ту постоје разне теорије, али мислим да није било власти на овом простору која је могла олако да гледа шта се дешава у Европи. Можда је Европа могла очекивати да њој то дође од БиХ, али БиХ није могла очекивати да корона дође из срца Европе. Али, ето, десило се. Било би паметно да се направи опсежна анализа тог периода, комплетан извјештај, да се покажу проблеми и стави тачка“, оцијенио је Додик.

Он је нагласио да није проблем иницирати то и на сједници Предсједништва БиХ и разговарати о томе.

„И даље имамо неке мјере које су у току. Ако не буде извјештаја, наравно да ћу да га тражим“, истакао српски члан Предсједништва.

Поводом протеста у Сарајеву због мисе одржане у помен убијенима у Блајбургу, Додик је рекао да је протестима претходило двадесетогодишње обиљежавање Блајбурга и да је тај проблем настао из укупног проблема које имају елите бошњачког и хрватског народа.

Додик је појаснио да је проблем Резолуције о поштивању жртава фашистичког режима и покрета њен назив.

„Овдје је био нацистички покрет, који је слиједио идеологију Њемачке и Хитлеровог режима: усташе су имале организоване логоре и то не само за обичне људе него и за дјецу. И то су били у значајном обиму Срби. А назвати НДХ такозваном говори да је то нека имагинација и да то није стварна прича. Не може НДХ бити такозвана. Мора да буде НДХ која је била тадашња држава хрватског народа“, указао је он.

Додик је рекао да му противљење миси није спорно, али да је о томе морала да се обави далеко озбиљнија расправа.

„Веома је тешко доћи до тога, јер три народа имају три истине. Ако један народ у БиХ прави комеморацију, други истим поводом прави свечаност. Немогуће је рећи да су антифашистички карактер у БиХ имали грађани, а онда се каже да су то Бошњаци који тада, морамо да признамо, нису постојали под тим називом, онда Хрвати, па тек онда, на трећем мјесту Срби. А највећи дио партизанских одреда до самог краја били су Срби. И то не може нико да оспори. Како смо онда ми на трећем мјесту у тој резолуцији?“, упитао је Додик.

Његов став је да је Представнички дом парламента БиХ требао да каже да осуђује одржавање мисе.

„Што се ишло у оцјену карактера самог рата? Како може да пише ‘такозвана НДХ’?“, упитао је Додик.

Према његовиом ријечима, проблем са Централном изборном комисијом (ЦИК) БиХ је у томе што није спроведена процедура.

„У закону пише да мора да се формира конкурсна комисија која ће провести процедуру, рангирати и онда парламент бира. Тога свега није било“, нагласио је, Додик, који је и лидер СНСД-а.

Додик је рекао да се не плаши избора и да је СНСД једини који хоће изборе, али да желе да онемогуће злоупотребу тог процеса.

Он је демантовао да је са СДА и ХДЗ-ом одбио скенере и видеонадзор бирачких мјеста, већ да је констатовао да у Савјету министара нема већину за доношење одлуке о финансирању.

„Ми нудимо да платимо изборе у Републици Српској, а да нам Савјет министара врати тај новац. Бошњаци и Хрвати очигледно су дошли до нивоа затезања по свим нивоима. Сви наши министри у Савјету министара ће гласати за то. Ако треба, даћемо новац из нашег буџета. Ми смо против пролонгирања избора. Ми хоћемо изборе. Мало је власти у региону који хоће. Обично изборе тражи опозиција, а код нас опозиција пролонгира изборе“, истакао је Додик.

Он је рекао да је, као представник српског народа, заинтересован да се ријеши проблем избора у Мостару, али да је одлучио да чека договор хрватске и бошњачке елите.

„Јесте неприхватљиво што тих избора нема. Највећи проблем за БиХ је ‘мостаризација’ БиХ. Ја сам против тога. Ја сам за редовне изборе у оквиру постојећих закона, залажем се да се изборни процес унаприједи и да више немамо љагу да се избори одрже данас, а да немамо резултате мјесец. Подржавам и измјену Изборног закона, да се спријечи политичка корупција и залажем се да се утврди да странкама припадају мандати“, поручио је српски члан Предсједништва.

Он је рекао да је већина која је формирала Савјет министара разговарала о Изборном закону.

„У многим стварима смо сагласни, као што је систем јавних набавки који генерише најзначајнији ниво корупције у БиХ. То треба радикално промијенити. У БиХ је уведен потпуно погрешан приступ да је најјефтинији понуђач и најбољи. То није тако, то се у Западној Европи не ради тако. Зато имамо послове који се раде данас, а пропадају за три године“, указао је Додик.

Он је напоменуо да је бошњачка политичка елита између себе разједињена и да нико није доминантан, јер нико не може сам да формира власт у оквиру бошњачког народа.

„Бошњачка политичка елита код Срба бира губитнике избора – СДС и ПДП – а код Хрвата им намећу Комшића, тако Хрвати то виде као подвалу коју не могу да прихвате. Ни ми не можемо да прихватимо да сједимо у тој парламентарној већини у Сарајеву и да се СДА удружи са свим бошњачким партијама за све оно што је на неки начин против нас, а за то прибаве и политичке губитнике из Републике Српске. То се тако у политици не ради. У политици се договара“, истакао је Додик.

Он је указао да је ово тренутак у којем се још може изградити нека врста базичног повјерења у БиХ и да је за то потребан договор три политичке елите и то не наметањем.

„Немогуће је сад промијенити Устав и ја то знам. Али бисмо могли да урадимо неке ствари које би могле да појачају повјерење. Ја сам за то“, поручио је Додик.

Он је рекао да није за то да се наноси било каква штета бошњачком народу, али да јесте против бошњачког експанзионизма.

„Бањалуку и Сарајево треба прихватити као реалне чињенице и једни другима не треба да сметамо. А сва политика у БиХ посљедњих 20 година је да другоме сметаш. Ја сам увијек био за договор. Ево, хоћу поново, али се морамо одрећи странаца“, констатовао је Додик.