Додик: Савјет безбједности УН није изабрао Шмита за високог представника

• „Стога се не може говорити о легитимитету високог представника у БиХ којег намећу одређене државе мимо одредаба прописаних Дејтонским споразумом“
• „Антиуставним понашањем Бисере Турковић пред Савјетом безбједности УН Предсједништво БиХ је деградирано, док је његова Уставом загарантована позиција уништена. Турковић ни јуче пред Савјетом безбједности УН није била министар иностраних послова у Савјету министара, већ изасланик бошњачке политике коју у Предсједништву заступају чак два члана“

СРПСКИ члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да Савјет безбједности УН није изабрао високог представника јер, како се могло видјети, није било консензуса за његов избор у оквиру тог тијела, које је по одредбама Анекса 10 Дејтонског мировног споразума једино овлаштено да одлучује о именовању високих представника.

Додик је нагласио да се стога не може говорити о легитимитету високог представника у БиХ којег намећу одређене државе мимо одредаба прописаних Дејтонским споразумом.

Замољен да прокоментарише обраћање министра иностраних послова у Савјету министара Бисере Турковић на синоћњој сједници Савјета безбједности УН без сагласности свих чланова Предсједништва БиХ, Додик је истакао да је њеним антиуставним понашањем пред Савјетом безбједности Предсједништво БиХ деградирано, док је његова Уставом загарантована позиција уништена.

– Бисера Турковић ни јуче пред Савјетом безбједности УН није била министар иностраних послова у Савјету министара, већ изасланик бошњачке политике коју у Предсједништву заступају чак два члана. Госпођа Турковић је, мољакајући за наставак протектората у земљи у којој је министар, превазишла Бисеру која је из свијета доносила урме док су грађани БиХ из Србије добијали вакцине и спасавали голе животе – констатовао је Додик.

На сједници Савјета безбједности УН у Њујорку расправљано је о БиХ, односно ОХР-у и именовању Кристијана Шмита за новог високог представника.

Први је говорио представник Русије Василиј Небензја који се успротивио именовању новог виског представника у БиХ.

– Именовање није легитимно, нити има политичку подршку за одржавање мира, водиће у хаос и уништиће све позитивно у посљедњих 25 година. Јесмо ли хтјели овај сценарио кад смо потписали Дејтон? – упозорио је он.

Подсјетио је да је Русија члан Управног одбора Савјета за спровођење мира (ПИК) и да категорично одбија ово именовање.

Небензја је рекао је да је процедура за именовање високог представника јасна, да се он именује уз одобрење страна у БиХ и Савјета безбједности УН-а. Како је рекао, ништа од овога се није догодило у случају Кристијана Шмита.

– Шмит је био једини кандидат и ПИК га је одобрио без икакве дискусије – рекао је Небензја уз примједбу да би ово могло да има штетне посљедице по БиХ.

Говорећи о обраћању министарке иностраних послова у Савјету министара Бисере Турковић, која није имала овлаштења да се обрати на сједници, амбасадор Русије је истакао да она нема законито право да говори у име сва три народа у БиХ пред Савјетом безбједности, већ да је изнијела лично мишљење.

Он је поставио питање да ли изјаве Турковићеве одражавају став оба ентитета БиХ или је то њено лично мишљење – на које има право – и да ли је оно што она говори координисано са Предсједништвом БиХ и на који начин.

Добили смо писмо од предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика у којем се наводи да немате законито право да говорите у име свих страна – нагласио је Небензја.

а крају расправе је поручио да није на чланицама овог тијела УН да одлуче да ли Турковићева има овлаштење да представља све стране у БиХ, већ о томе треба да се одлучи у тој земљи.

Чланице Савјета безбједности УН нису се изјашњавале гласањем о овом питању.

Претходно је Турковићева у обраћању рекла да још није вријеме за затварање ОХР-а.

Представник САД у Савјету безбједности Ричард Милс рекао је да за именовање високог представника у БиХ није потребна сагласност свих чланица Савјета безбједности, те да се томе противи само Русија.

Кинески амбасадор Генг Шуанг поручио је да нико не треба да се мијеша у унутрашња питања других земаља, укључујући и она која се тичу БиХ.