Федерација/БиХ

Додик: Српска са већим степеном самосталности у БиХ не би требало да иком буде проблем

ИНТЕРВЈУ СРПСКОГ ЧЛАНА ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ СЛОБОДНОЈ ЕВРОПИ И ИЗЈАВА АГЕНЦИЈИ СРНА
  • Никакве приче нема да предузимамо некакве мјере у вези са дисолуцијом. Када се о томе говори, говори се само у некој могућој, евентуално, далекој будућности уколико се не буде успјешно у реализацији договора и уважавања наших ставова
  • „Политичким Бошњацима вјероватно је тешко да прихвате само постојање Републике Српске. Али, и за нас Србе је тешко схватање да смо у оквиру БиХ
  • Ми смо спремни да прихватимо тај обим којег Бошњаци желе, да се сачува БиХ као држава на садашњој територији, алиморамо имати далеко више аутономије него што данас имамо. Ако је могуће то изградити, онда је и будућност БиХ извјесна“
  • „У политици ћу бити све док имам подршку народа… Нисам ирационалан и не мисли да треба забадати прст у око, али исто тако мислим и да треба одговорити адекватно
  • „Никада нисам са Америком полемисао о томе шта она ради у Африци или Индокини, Јужној Америци, али сам имао став о ономе што су неки људи бивше америчке администрације радили овдје, кршећи Дејтонски мировни споразум. То се некоме није свиђало, па су одлучили два дана прије доласка новог предсједника Америке Доналда Трампа да ми наметну санкције. Не осјећам никакав терет тога, нити имам потребе да се скидају или одржавају. Сасвим ми је свеједно

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска покушава да обезбиједи што више помоћи у вријеме епидемије вируса корона и да је захвална земљама које су уважиле њене интересе и захтјеве, међу којима су Русија, Србија, Мађарска.

Додик је навео да је тражио помоћ од руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова, након чега су у Републику Српску стигли тимови руских стручњака, те нагласио да би и Федерација БиХ /ФБиХ/ добила помоћ из Русије да је послала захтјев, али да то федерални органи нису учинили.

Он је за Радио Слободна Европа подсјетио да су и Мађарска и Србија упутиле помоћ и Републици Српској и ФБиХ.

Додик је нагласио да је свједок томе да је оно што су људи из ФБиХ тражили од Србије, то и добили.

„Србија је идентично одобрила и ФБиХ и Републици Српској пшеницу, соју, кукуруз и све што је било потребно“, навео је Додик и додао да је Србија одговорила и на захтјев за помоћ општине Горажде.

Говорећи о помоћи ЕУ у вријеме пандемије, Додик је навео да је ЕУ несумњиво присутна, а да је његова опсервација била искључиво везана за чињеницу да су неке земље ЕУ, па и сама Унија забраниле извоз медицинске опреме на западни Балкан што је оцијенио непотребним.

Ми смо дошли у позицију да морамо да се сналазимо, јер смо традиционално све што нам је од тих материјала било потребно набављали у ЕУ и да онда неко то тако уради, то су на крају крајева, критиковали и у самој Европи. Италијански премијер /Ђузепе Конте/ први је искористио термин који се односи на недостатак европске солидарности и они се око тога расправљају“, истиче Додик.

Говорећи о аранжману са Међународним монетарним фондом /ММФ/, Додик, који је и лидер СНСД-а, рекао је да је сада императив имати могућност да се помогне привреди, те оцијенио да је тај аранжман повољан и да ће омогућити да се санирају губици и покрене привреда.

Када говоримо о штети, ми смо у Републици Српској израчунали да већ сада, поред пада јавних прихода, који је знатан, имамо и штету у привреди, и локалним заједницама. Када би се то морало кумулативно изразити, онда је то сигурно негдје око 700-800 милиона КМ“, навео је Додик.

Он је рекао да је Српска опредијељена да тај новац упути, прије свега, у компензациони фонд, да би извршили плаћања за све ванредне трошкове за медицински сектор, а знатан дио тог новца малој привреди и оним предузећима која не раде, да им помогне да поново крену.

Инцко је могао да смисли бољу пакост од злоупотребе особља ОХР-а

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да је понашање упосленика Канцеларије високог представника /ОХР/ најбоља потврда да је годинама у праву када тврди да је ОХР паразитска и недобронамјерна организација, на коју је бачено невјероватно много новца.

„У тренутку док се сви боримо да спасавамо животе људи, који су нападнути од реалног вируса, неко би да се ми бавимо непостојећим пријетњама анонимним службеницима једне пропале међународне фирме“, рекао је Додик замољен да прокоментарише захтјев запослених у ОХР-у за додатним обезбјеђењем јер се „осјећају несигурно“ због његове изјаве да је ОХР непријатељска организација за Србе.

Српски члан Предсједништва БиХ оцијенио је да је Валентин Инцко за плату од 24.000 евра могао да смисли бољу пакост од злоупотребе особља коме је надређен.

„Четрнаест година понављам став о ОХР и занимљиво је да се након 14 година неко осјети угроженим. Прича је толико неозбиљна да се ту не може много шта озбиљно рећи. Ако мисле да ће таквим понашањем мене натјерати да промијеним став о понашању ОХР-а, грдно се варају“, поручио је Додик.

Нема повјерења док Уставни суд БиХ доноси одлуке неприхватљиве за Српску

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да ништа није завршено у смислу изградње система у БиХ, наводећи да повјерење не може да се гради док Уставни суд БиХ са два Бошњака и три странца, понекад и два Хрвата, доноси мјере неприхватљиве за Републику Српску.

„Нека питања морају да буду јасна. Имате Устав који сви знамо да читамо, а не да се појединачним мјерама, накнадно, редефинише. Имате једну ситуацију написану у Уставу и сасвим другу која је постављена у стварном животу. То су ствари које се морају рјешавати“, рекао је Додик за Радио Слободна Европа.

Он наглашава да је само погрешно мислити да одлуке које је наметнуо високи представник могу да преживе „уколико им ми не дамо нову верификацију“.

„Кад кажем ми, мислим сви у БиХ“, истакао је Додик.

Он је рекао да на дневном реду у Републици Српској није никаква дисолуција и да се иза проглашења ванредног стања због вируса корона нису криле сепаратистичке намјере.

Напросто одбрамбено-здравствене мјере које смо требали спроводити. Никакве приче нема да предузимамо некакве мјере у вези са дисолуцијом. Када се о томе говори, говори се само у некој могућој, евентуално, далекој будућности уколико се не буде успјешно у реализацији концепта договора и уважавања наших ставова. Погледајте, све се дигло око ванредног стања. У Српској ће вјероватно Влада око 10. маја предложити Скупштини да укине одлуку о ванредном стању и да вратимо у стање редовне ситуације, гдје ће парламент несметано поново почети да ради“, навео је Додик.

Додик истиче да је политичким Бошњацима вјероватно тешко да прихвате само постојање Републике Српске.

„И за нас Србе је тешко схватање да смо у оквиру БиХ“, нагласио је српски члан Предсједништва БиХ.

Он сматра да и ту треба тражити помирење, неку врсту уважавања, да се прекине са тим сталним надговарањем о надлежностима, да се једног дана подвуче црта и каже – нећемо дирати, идемо сад да развијамо тај систем, а не упорно, сад кад је нестао високи представник са тим мјерама које је доносио, појављује се у истом концепту развлашћивање Републике Српске.

„Ми смо спремни да прихватимо тај обим којег Бошњаци желе, да се сачува БиХ као држава на садашњој територији, али, исто тако, морамо имати далеко више аутономије него што данас имамо. Ако је могуће то изградити, онда је и будућност БиХ извјесна“, каже Додик, одговарајући на питање због чега је недавно рекао да, уколико би БиХ била функционалнија, не би било потребе да се говори о одвајању Републике Српске.

Он сматра да Република Српска са већим степеном самосталности у оквиру БиХ не би требало да иком буде проблем и да у том погледу Република Српска не би тражила никакво друго рјешење.

Говорећи о честим оптужбама опозиције у Републици Српској и појединих политичара да се та прича о сецесији користи онда када постоји неки проблем са којег треба да се скрене пажња, Додик наводи да свако има право на мишљење, те да је опозиција у Српској политички стерилна, без икакве идеје и талента за било шта.

Он је указао да то показује и перманентни пад структуре и политичке моћи опозиције у Републици Српској, узроковане њиховим недосљедним политичким понашањем и неспособношћу да се њихова организација или политика наметне као прихватљива за људе.

Додик, који је и лидер СНСД-а, каже да ће у политици бити све док има подршку народа, да није ирационалан и да мисли да не треба забадати прст у око, али исто тако и да треба одговорити адекватно.

„Већ 12 пута, од локалних до општих избора, су показали да добијамо континуитет подршке овог народа. Нажалост, неки странци то нису хтјели да прихвате и организовали су одређене подршке противницима и не може се очекивати да имамо коректне односе. Ако се политички нешто односи на БиХ, мислим да смо ми аутентични и да не требају да се петљају људи са стране. Уколико се они баве питањима у БиХ, онда мој одговор мора да буде“, каже Додик.

Он је додао да никада није са Америком полемисао о томе шта она ради у Африци или Индокини, Јужној Америци, али је имао став о ономе што су неки људи бивше америчке администрације радили овдје, кршећи Дејтонски мировни споразум.

„То се некоме није свиђало, па су одлучили два дана прије доласка новог предсједника Америке Доналда Трампа да наметну санкције мени. Не осјећам никакав терет тога, нити имам потребе да се скидају или одржавају. Сасвим ми је свеједно“, поручује Додик.

Чланство у ЕУ остаје стратешко политичко опредјељење

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да је геостратешка политика, односно стратешко политичко опредјељење Републике Српске чланство у Европској унији /ЕУ/ и, наравно, чињеница да Република Српска у томе треба да буде виђена кроз механизам координације који је усвојен у оквиру БиХ.

„Спољнополитичка оријентација БиХ, и нас у оквиру БиХ, према ЕУ се није промијенила, без обзира на неке могуће приговоре и неке немогућности које су садржане у самим мјерама, у тих 14 мјера, у доста ригорозном погледу могућности да буду извршени, имајући у виду овакву БиХ“, појаснио је Додик.

Он је оцијенио да би свакако требало кренути с оним што није спорно, и покушати нешто да се ријеши. „Дакле, оно што јесте нека врста проблема, јесте сада и очекивање саме ЕУ, на шта ми свакако не можемо ни да утичемо. Доста има различитих мишљења у оквиру и самих европских структура и земаља ЕУ, произведених након пандемије /вируса корона/“, навео је Додик за Слободну Европу.

Предсједништво БиХ разговараће о убрзавању кретања ка ЕУ

На питање да ли је оптимиста када је у питању крај 2020. године и најава о евентуалном кандидатском статусу БиХ, односно како би требало да изгледа европски пут и његов наставак након што стане пандемија, српски члан Предсједништва БиХ је рекао да се сада види колико је било важно на почетку године, када је БиХ имала отворену могућност, испуњавање неколико задатих циљева, односно рјешавање проблема, као што је избор власти до марта, роминг и рјешавање проблема сертификовања универзитета.

„Имали смо понуде старе Европске комисије да се већ у мају препоручи и сам кандидатски статус. Вјероватно немогућност да ријешимо та питања је и довела до оваквога мишљења саме Европске уније. Сада, кад узмете чињеницу да је дошла и ова пандемија, и да је то све усложило ситуацију до значајног обима, заиста је веома тешко бити реалан у томе“, појаснио је Додик.

Он је нагласио да је очигледно да ће се Европа морати окренути себи са становишта уређења њихових међусобних односа, али свакако не би требало да се умањи значај и пажња за европско придруживање баш земаља Западног Балкана.

Говорећи о Самиту ЕУ за Западни Балкан, који је планиран почетком маја у Загребу, Додик је рекао да ће његово одржавање свакако зависити прије свега од европских власти и, наравно, Хрватске, као предсједавајуће.

У овом тренутку, имајући у виду ову пандемију, облик и начин састанка, да ли ће то бити видео, неки смањени састанак или директни, Додик је рекао да ће се тек одлучивати.

„БиХ би о познатом статусу 14 услова Европске уније требало да предочи актуелни план. Ми то нисмо успјели да урадимо. Зато се и потенцира да Предсједништво у наредној седмици разматра и покуша да види на који начин би се евентуално неке ствари могле убрзати“, појаснио је Додик.

Став Српске поводом Уставног суда БиХ није повучен

На питање хоће ли криза каква је постојала прије пандемија наставити након што она заврши, Додик је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске донијела одлуку да представници Републике Српске у заједничким институцијама БиХ не одлучују док не дође до промјене или ревизије Одлуке Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту у Републици Српској.

„Ми смо се те политике држали и по тим питањима и даље остаје та иста политичка одлука. Али, када се појавила пандемија, ми смо пристали и рекли да немамо права ни према себи ни другима да игноришемо потребу да се донесу неке мјере, па је Предсједништво БиХ у марту донијело неких 18 закључака који су прослијеђени разним нивоима власти у БиХ и сада смо у прилици да сагледамо шта је од свега тога било“, рекао је Додик.

Он је навео да је Предсједништво БиХ донијели неке заједничке мјере у вези са карантинима и неким другим стварима.

„Наравно, нисмо били освијештени о томе како ангажовати средства Централне банке, али вјерујем да ће дијалог о томе што се тиче санирања штете од пандемије бити настављен. Углавном, одлука Народне скупштине није промијењена и ја сам у консултацијама с члановима Предсједништва БиХ рекао – ја могу и хоћу да радим на питањима пандемије. Сва друга питања морају да чекају док се не сједне и конкретно договара и разговара и у вези са именовањима и на који начин можемо да се договоримо“, нагласио је Додик.

Неке базичне политичке ствари ће се вратити на сцену чим прође епидемија

Он је рекао да није сигуран да су смекшани ставови, истакваши да је потреба да се санира штета од пандемије, али ако нема спремности да се прихвате оправдани захтјеви Хрвата да буду аутентично представљени, неке врсте приближавања ту неће моћи бити између Хрвата и Бошњака.

„Када видите ситуацију да нема могућности, или да ће се наставити са оваквим радом Уставног суда и са оваквом структуром Уставног суда који је требало да буде промијењен пет година након Дејтонског споразума, па ево 25 није, онда ми не можемо да имамо повјерење у добре намјере једне, друге или треће стране како год се звале“, појаснио је српски члан Предсједништва БиХ.

У сваком случају, истакао је Додик, било би добро да се све то разјасни, да се уђе у процес израде акционог плана у вези са европским интеграцијама.

„И тамо се чак наводи да оваква конфигурација Уставног суда са три стране судије не може да прође европску праксу и структуру. Али, да ли је неко спреман сада или ће бити не знам, то је неко друго питање. Те неке базичне ствари мислим да нису ни дотакнуте, а оне остају и оне ће се веома брзо вратити на политичку сцену, чим прође пандемија“, констатовао је Додик.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар