Џаферовић: Руски потези у Украјини оживљавају снове о ‘великој Србији’

• Многи у Русији виде снагу која би их подржала да подијеле БиХ и припоје дио њене територије Србији
• „Додик нас жели вратити у 1995. годину када су се сви у БиХ гледали преко нишана. То је опасно и то се мора зауставити. Одговорност за то имају прије свега НАТО и Европска унија“
• „Додик је више пута исказао разумијевање за поступке Русије. Тиме је показао да нема саосјећања за жртве и да у политичком смислу не припада Европи. Чак и ако је било неких илузија, еуроатланској заједници мора бити сада јасно с ким има посла када је у питању Додик“

У ИНТЕРВЈУУ за турску медијску мрежу TRT World члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић говорио је о специјалној акцији Русије у Украјини те значају тог сукоба, посебно у контексту преноса кризе на подручје западног Балкана.

Како је нагласио, Балкан није тако близу Русији као што је Украјина, па је знатно теже очекивати такав сценарио, а између Русије и Балкана је НАТО простор. Међутим, иако се Русија не додирује са западним Балканом одређена опасност постоји.

Додао је да је члан Предсједништва БиХ Милорад Додик само шест дана након састанка у Москви с предсједником Русије Владимиром Путином отпочео напад на уставни поредак БиХ када је Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке којима се нарушава Дејтонски споразум и 27 године његове имплементације.

„Додик нас жели вратити у 1995. годину када су се сви у БиХ гледали преко нишана. То је опасно и то се мора зауставити. Одговорност за то имају прије свега НАТО и Европска унија“, додао је Џаферовић.

Казао је и да људи у БиХ саосјећају с том ситуацијом, а политички лидери из реда бошњачког и хрватског народа осудили су агресију на Украјину док је једино Додик покушавао опструирати да се БиХ придружи осуди руске агресије у Уједињеним нацијама, али у томе није успио.

„Људе у Кијеву (који се боре за голи живот) назвао је ‘наоружаним бандама’. Истовремено, више пута је исказао разумијевање за поступке Русије. Тиме је показао да нема саосјећања за жртве и да у политичком смислу не припада Европи. Чак и ако је било неких илузија, еуроатланској заједници мора бити сада јасно с ким има посла када је у питању Додик“, истакнуо је Џаферовић.

Осврнуо се на српске проруске демонстрације, оцјењујући да су проруске демонстрације одржане у Србији и унутар Републике Српске, првенствено зато што су јавно мњење у Србији и дијелу БиХ под снажним утицајем Русије.

„Власти су расположене проруски, благонаклоно се гледа на проруске милитантне организације и на концу сама власт у Србији и РС не осуђује агресију као што то сви остали чине. Истовремено, руски потези у Украјини оживљавају снове о ‘великој Србији’. Многи у Русији виде снагу која би их подржала да подијеле БиХ и припоје дио њене територије Србији. Зато смо чули поруке из НАТО-а да је БиХ под ризиком и зато нам треба подршка НАТО-а, а ми ћемо се у сваком случају борити до краја за БиХ“, најавио је.

Уз констатацију TRT Worldа да су Први и Други свјетски рат почели у источној Европи, што обухвата Украјину и питање – може ли трећи свјетски рат почети у Украјини, Џаферовић је казао да сукоб с оваквим значајем и оваквим актерима представља опасност за цијелу Европу, па и свијет.

„Међународна заједница није без разлога узнемирена. Историјско искуство говори да сукоби на Балкану и шире гледајући у источној Европи имају потенцијал за рапидно ширење. Хисторијски, искуство каже да је попустљивост у Минхену 1938. године довела до ескалације нацистичке агресије“, подсјетио је.

Напоменуо је и да је пасивност међународне заједнице почетком деведесетих довела до ширења рата те да су тек интервенцијом НАТО-а заустављени ратови у БиХ и на Косову, а ако НАТО буде пасиван сукоб у Украјини може се ширити, али ако НАТО буде чврст и одлучан нико неће бити заинтересован за ширење сукоба, па ни у БиХ и на западном Балкану.

Сматра да је у Украјини актуелизовано питање може ли једна суверена држава одлучивати о својој будућности или ће велике силе одлучивати о томе, а импликације тога су универзалне и тичу се цијелог свијета те ако би се легитимизирала отворена агресија и ако би се свијет сложио с тиме, онда би умјесто Повеље УН-а важио закон голе силе и то је сигуран пут у нове сукобе.

Џаферовић је истакао да БиХ у будућности види као чланицу Европске уније и НАТО савеза те је додао да су бројне чланице ЕУ-а и НАТО савеза имале проблеме какве има БиХ, оне су се спориле око граница, имале су снажне међуетничке напетости и слично, али многа од тих питања су релаксирана кроз улазак тих земаља у систем ЕУ и НАТО-а.

„Сигуран сам да би и Босна и Херцеговина многе од својих проблема ријешила када би постала чланица ЕУ и НАТО-а. Зато и постоје отпори према евроатлантским интеграцијама код оних који одбијају прихватити Босну и Херцеговину“, става је Џаферовић.

Што се тиче воље саме Европске уније за проширење, Џаферовић сматра да ће украјинска криза повећати свијест унутар Европске уније о томе да се на пријем нових чланица гледа као на геополитичко и сигурносно питање, а не административно.

На питање какву улогу Турска има у рјешавању дуготрајне политичке кризе у БиХ, Џаферовић каже да та земља има стабилизирајућу улогу у БиХ и подржава бх. ЕУ и НАТО пут, а као чланица Савјета за имплементацију мира подржава 27 година имплементације Дејтонског споразума.

„Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган даје снажну подршку БиХ, подржава све народе и очекује од свих да поштују цјеловиту БиХ. То даје своје ефекте и у комбинацији са свијешћу о доказаној одлучности с којом Турска подржава своје пријатеље, омекшава оне који су негативно расположени према БиХ“, закључио је члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић у интервјуу за TRT World.