Федерација/БиХ

Хрватски политичар из Жепча: Да опозиција у Републици Српској није прихватила Шмита – он би већ спаковао кофере

ДА СУ СЕ СРБИ СМО ДОГОВОРИЛИ ДА НЕ ИЗАЂУ НА ИЗБОРЕ - ШМИТ ИМ НЕ БИ МОГАО НИШТА
  • Не желим Србима стављати сол на рану, али још једном се морамо присјетити оне народне – Само слога Србина спашава. Каква је то слога видјели смо из реакције опорбе у Републици Српској. Оно што мене, као особу која људе првенстено дијели на оне добре и оне лоше, чуди јест одлука опорбе. И хајде ти сад знај какав је то ментални склоп који прихваћа изаћи по Шмитовом наметнутом Изборном закону, тим више што сви, баш сви и из опорбе, истог тог Шмита сматрају нелегитимним
  • И сада ћу бити до бола израван – не могу јер нису сложни, не могу јер имају једног Вукановића, да остале не набрајам. Али за браћу Србе имам још једно питање, ма колико им болно било. Како је могуће да Срби у Парламент Републике Српске изаберу једног Вукановића, човјека који би под журно требао психијатра?! Како је могуће да им један тешко болестан човјек уништи сан о Републици Српској и преда је у руке непријатеља?! Баш чудно

Извор: disident.info

Аутор: Анто МАРИНЧИЋ

НА првим и на другим послијератним изборима, ми Хрвати Жепча, Завидовића и Маглаја, одлучили смо бојкотирати изборе и не изаћи на њих по старим опћинским границама.

Наш циљ, стварање опћине Жепче са хрватском већином, дакле исправљање скоро стољетне неправде, политике дијељења Хрвата како би у свакој од наведених опћина били мањина, нисмо још били остварили јер су Бошњаци-муслимани на све начине покушавали задржати то неправедно стање.

Оно што је најважније у свему тому јест да су се промјеном опћинских граница, на новонасталу опћину са већином једног народа морала пренијети права, углавном она из Повеље УН-а о људским правима, језик култура, итд.

Када смо бојкотирали прве изборе, међународна заједница или међународни мафијаши, како их ја од миља зовем, реагирали су тако да су наштимали некакав постотак Хрвата који су, као, изашли на изборе, па су према њиховом прорачуну Бошњаци-муслимани у Опћинском вијећу добили 39., а Хрвати три заступника. Наравно, да је то била лаж, Хрвати који су изашли на те изборе могли су се набројати на прсте једне руке и друго, таква власт, коју су они покушали успоставити, 39 Бошњака-муслимана и три Хрвата није могла функционорати.

За друге изборе 1998. су се међународни мафијаши, наглашавам тако их од миља зовем, тепам им, спремили. Међу Хрватима су нашли неколико малоумних, који су на њихов наговор основали НХИ. Никада нећу заобаравити оно што сам рекао једном, од оних који су из ХДЗ прешли и основали НХИ, покојном Иви Лозанчићу: – Човјече, што то радиш?! – питао сам га. Зар мислиш да ћеш међу Хрватима освојити пуно гласова? Одговорио ми је да ће у Жепчу освојити најмање 80 посто гласова.

Рекао сам му, и поред угледа који је до тада уживао као ратни заповједник, да неће освојити више од 20. посто, а да НХИ на разини БиХ неће освојити више од седам посто гласова. У Жепчу је тај НХИ, којега је инсталирала међународна заједница, освојио 18. посто, дакле дао сам покојном Иви два посто више, а на разини БиХ НХИ је освојио свега 2,7 посто гласова.

На Срећу Хрвата Жепча, ја као предсједник ХДЗ Жепче и остали чланови те чланови других странака, успјели смо наговорити ОО НХИ Жепче да дају јавно изјаву на радију како је и НХИ за бојкоторање избора јер нисмо били ријешили опћинске границе. Наравно, кад је покојни Лозанчић дошао из Сарајева и чуо за то смијенио је све чланове ОО НХИ Жепче. Резултат те наше борбе био је да смо 2021. године добили опћину Жепче са новим границама у којој су Хрвати у већини, и други резултат те борбе је да су ми међународни мафијаши, како их од миља зовем, те 1998., забранили политички рад, а НХИ, са свега 2,7 посто освојених гласова инсталирали у власт, натјерали Бошњака-муслимана Златка Лагумџију да с њима направи коалицију.

НАЈВАЖНИЈИ резултат те наше борбе јест да смо добили опћину Жепче у новим границама и са хтватском већином!

У колумни од 12, свибња између осталога написао сам: Хрватски политичар у БиХ, Илија Цвитановић изразио је увјерење како ће се сви, дакле и сви из Републике Српске, одлучити изаћи на изборе по Шмитовом наметнутом закону. У том случају Срби би признали Шмита за Високог предсатвника, прихватили да он тумачи Дејтон како хоће.

Али, што ако сви Срби у Републици Српској буду јединствени и не изађу на изборе по новим правилима? Што би им то могао урадити Шмит? Ништа, вјерујте ништа.

Ову колумну очито нису читали ови из опорбених странака у Републици Српској јер да су је читали можда би паметније реагирали.

Не желим Србима стављати сол на рану, али још једном се морамо присјетити оне народне – Само слога Србина спашава. Каква је то слога видјели смо из реакције опорбе у Републици Српској. Оно што мене, као особу која људе првенстено дијели на оне добре и оне лоше, чуди јест одлука опорбе. И хајде ти сад знај какав је то ментални склоп који прихваћа изаћи по Шмитовом наметнутом Изборном закону, тим више што сви, баш сви и из опорбе, истог тог Шмита сматрају нелегитимним.

Изласком на изборе по Шмитвом наметнутом закону јасно и недвосмислено пљунули су сами на свој став да је Шмит нелегитиман! ПРИЗНАЛИ су га! Признали су колонијалноиг управитеља и за свог управитеља. Ако смо ми Хрвати једног малог града Жепча успјели игнорирати жеље међународних мафијаша, како их од миља зовем, ако смо ми успјели одбацити чак и Клинтонов захтјев да изађемо на изборе, како тек то не може урадити Република Српска која је много већа и јача од Жепча?!

И сада ћу бити до бола израван – не могу јер нису сложни, не могу јер имају једног Вукановића, да остале не набрајам. Али за браћу Србе имам још једно питање, ма колико им болно било. Како је могуће да Срби у Парламент Републике Српске изаберу једног Вукановића, човјека који би под журно требао психијатра?! Како је могуће да им један тешко болестан човјек уништи сан о Републици Српској и преда је у руке непријатеља?! Баш чудно.

А да су се само договорили да не изађу на изборе Шмит им не би могао ништа него би морао пакирати кофере из БиХ!

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар