Изетбеговић: Ако нам земље ЕУ узму 1.000 породица – узеле су нам милијарду марака

• „Живим врло скромно. Храним се у Предсједништву, али платим све своје ручкове. За једног предсједника сам сиромашан човјек. Имам кућу, немам аутомобил. Имам парцелу од два дунума“

БАКИР Изетбеговић, одлазећи предсједавајући Предсједништва БиХ и предсједник Странке демократске акције, у интервјуу за Н1 рекао је за себе да „није богат човјек“ и да ће бити „на бироу кроз три до четири дана“.

При ставу је да Предсједништво уопште није растрошно. Као аргумент у прилог томе је изразио тврдњу да ће „трећину буџета“ оставити свом насљеднику. Дотакао се и својих личних трошкова.

„Ја лично, живим врло скромно. Храним се у Предсједништву, али платим све своје ручкове. За једног предсједника сам сиромашан човјек. Имам кућу, немам аутомобил. Имам парцелу од два дунума“, рекао је Изетбеговић.

Не демантује да су грађани Босне и Херцеговине сиромашни, али, како је казао, све су мање сиромашни. У прилог томе је навео да је у протеклом мандату власти запослено 70.000 људи и то већином у реалном сектору. Као разлог за смањење незапослености је навео и одлазак људи из земље за који сматра да је „највећи проблем“.

„Европска привреда која расте и европска нација која се смањује – фертилни, радни дио становништва се смањује – ту се ствара простор. Само Њемачкој треба милион и 400.000 радника којима се нуде добри услови. Некада су гастарбајтери имали само пиџаму и радно одијело. Два пута су годишњи долазили кући и слали пар стотина марака својим породицама“.

„Чак одлазе људи који раде добре послове јер им се нуди боље“

Изетбеговић је подсјетио да у Европску унију одлазе породице, што земљу кошта „скоро милион марака“, те је додао:

„То нам узимају. Када нам узму хиљаду породица, узели су нам милијарду марака. Дадну нам пар стотина милиона евра из ИПА фондова, а узму нам милијарду марака. Када губимо ту супстанцу, то је тешко надокнадити. Чак одлазе људи који раде добре послове јер им се нуди боље“.

Као кривца за одлазак је истакао атмосферу која је посљедица рата у Босни и Херцеговини. Управо је себе сврстао на страну оних који су се супротставили рату и који желе побољшати ситуацију у држави.