Изетбеговић: Ретроградног повратка на `изворни Дејтон` не може бити

Фото: СДА

• Парламентарцима из групе Европске народне странке у Европском парламенту рекао:  „Ако се почнемо враћати уназад, ко зна докле бисмо могли стићи, и какве би то опасности могло донијети“
• Указао на „дејтонске неправде“ и поставио питање зашто је „под доминацијом Караџићеве и Младићеве стране“ остављено готово пола територије БиХ, мада Срби у њој чине мање од трећине становништва
• У истом обраћању сам је отворио питање да ли су „реални Дејтон два, уставна реформа, брзи захвати“, или је реалнији постепени прелаз из дејтонске у бриселску фазу кроз убрзање европског пута БиХ и понудио свој одговор: „Вјерујем да је могућа и реална комбинација овог двога. Морамо уклонити механизме који омогућавају блокаде, јер би овим темпом могли путовати до `бриселске фазе` сљедећих 30 година“

ЛИДЕР Странке демократске акције Бакир Изетбеговић изјавио је да „ретроградних повратака на `изворни Дејтон` не може бити“, те да је потребно разријешити чвор између хрватских и пробосанских странака и наћи баланс између етничког и грађанског принципа у БиХ.

„Ако се почнемо враћати уназад, ко зна докле бисмо могли стићи, и какве би то опасности могло донијети“, рекао је Изетбеговић синоћ парламентарцима из групе Европске народне странке у Европском парламенту, на видео конференцији поводом 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Он је указао на „дејтонске неправде“ и поставио питање зашто је „под доминацијом Караџићеве и Младићеве стране“ остављено, како је навео, готово пола територије БиХ, мада Срби у њој чине мање од трећине становништва, саопштено је из СДА.

„Дио дејтонских неправди је коригован у првој постратној деценији…Уједињене су ентитетске војске у јединствене Оружане снаге БиХ, ентитетске граничне службе у јединствену Граничну службу БиХ, ентитетске обавјештајне службе у јединствену Обавјештајно-безбједносну агенцију БиХ итд“, навео је Изетбеговић.

Он сматра да дио проблема произлази из самог Дејтонског устројства, из могућности који његов конструкт пружа, и нагласио да у посљедње двије године такве могућности користе странке СНСД и ХДЗ.

„СНСД није задовољан једном од пресуда Уставног суда БиХ, тражи одлазак страних судија, који су сигурно најпрофесионалнији и најнепристраснији у Суду, и држи у полублокади рад Савјета министара и Парламентармне скупштине док се овај услов не испуни. Слична ствар је са ХДЗ који није задовољан Изборним законом БиХ, па је зауставио примјену изборних резултата од прије двије године и именовање новог сазива Владе ентитета Федерација БиХ све док се Изборни закон не измијени у складу са њиховим захтјевима“, нагласио је Изетбеговић.

Он у обраћању парламентарцима поставља питање да ли су „реални Дејтон два, уставна реформа, брзи захвати“, или је реалнији постепени прелаз из дејтонске у бриселску фазу кроз убрзање европског пута БиХ.

„Вјерујем да је могућа и реална комбинација овог двога. Морамо уклонити механизме који омогућавају блокаде, јер би овим темпом могли путовати до `бриселске фазе` сљедећих 30 година“, навео је Изетбеговић.

Он сматра да је „потребно у старту разријешити чвор који се затеже на релацији хрватских и пробосанских странака“.

„Пробосанске странке су бошњачке и љевичарске странке које имају четири пута више гласача и парламентараца од хрватских странака. Хрватска страна инсистира на тзв `легитимним представницима`, на етничком принципу и доминацији домова народа, пробосанска страна инсистира на грађанском принципу и јачању утицаја представничких домова. Морамо наћи баланс који ни једну страну не угрожава“, рекао је Изетбеговић.