Политички форум ЕУ-БиХ у Бриселу: У марту 2024. могуће отварање преговора

• Милорад ДОДИК: ЕУ тражи прилагођавање кроз реформе, али одлуке морају аутономно доносити домаће власти, а не странци. Република Српска јесте за европски пут. Само, мора се поштовати уставна структура БиХ, а стране судије отићи из Суда БиХ. То је демократска Европа којој тежи Српска
• Елмедин КОНАКОВИЋ: Стране судије треба да оду једног дана, или треба да оду сада, али да се начине промјене и формулације око Уставног суда. Ево Бошњаци, који имају преко 50 одсто, ако говоримо о етничком саставу, наравно да очекујемо да пола тога Уставног суда буде од Бошњака. Ако не говоримо о етничком рјешењу, спремни смо да разговарамо и о неким другим формулама
• Борјана КРИШТО: Формула за успјех ЕУ интеграција прије свега је – поштовање уставне структуре и надлежности институција на свим нивоима власти у БиХ

ЕВРОПСКА комисија спремна је да у марту наредне године одобри отварање преговора са БиХ, али је до тада потребан додатни напредак у реформама и испуњавању кључних обавеза.

Потврђено је ово након данашњег састанак у оквиру Политичког форума ЕУ и БиХ одржаног у Бриселу.

Да ЕУ тражи прилагођавање кроз реформе, односно да одлуке аутономно доносе домаће власти, а не странци, нагласио је након састанка предсједник Српске Милорад Додик и поручио да Устав БиХ мора бити поштован.

Република Српска јесте за европски пут – али на том путу има много неријешених питања. Мора се поштовати уставна структура БиХ, а стране судије отићи из Суда БиХ. То је демократска Европа којој тежи Српска, основна је порука предсједника Милорада Додика европским званичницима у Бриселу.

– Очигледно Република Српска без видљивости неће моћи бити дио пакета сагласности за ЕУ, ако треба да на крају тог пута буде елиминисана, Република Српска у томе неће учествовати. Ми то пратимо. Имате неке парламентарце који су излобирани, који то коментаришу. Моје питање њима је какво је то владавина права, ако је неки странац Кристијан Шмит, а представља се као високи представник који је нелегитимно ту – рекао је Додик.

Иако је одлазак страних судија и затварање ОХР-а и европски услов, ставови домаћих актера нису усаглашени ни у Бриселу. Владајуће странке из Федерације признају – то јесте услов Брисела, али нуде изговоре.

– Стране судије треба да оду једног дана, или треба да оду сада, али да се начине промјене и формулације око Уставног суда. Ево Бошњаци, који имају преко 50 одсто, ако говоримо о етничком саставу, наравно да очекујемо да пола тога Уставног суда буде од Бошњака. Ако не говоримо о етничком рјешењу, спремни смо да разговарамо и о неким другим формулама – рекао је предсједник Народа и правде Елмедин Конаковић.

Република Српска је дио рјешења, а не проблема, поновио је и у Бриселу предсједник Додик. Јасно је, каже да смо за европски пут, али уз услов очувања надлежности Српске.

– Донијели смо пет или шест закона и када је дошло до Уставног суда БиХ, ту је настао застој. Уставни суд је незаобилазна тема. Можемо да разговарамо, а то је да Апелационо вијеће има сједиште у Бањалуци, али још немам сагласност за такво нешто. И уз то Закон о спречавању прања новца, то би се могло завршити – навео је Додик.

Формула за успјех ЕУ интеграција, и за предсједавајућу Савјета министара Борјану Кришто, прије свега је поштовање уставне структуре и надлежности институција на свим нивоима власти. Европски комесар иако види напредак, увјерен је да БиХ може учинити више и боље.

– Видимо велики напредак у реформама, нове владе успостављене су на свим нивоима власти, брзо се усвајају буџети, а све политичке странке препознале су европске интеграције као приоритет – изјавио је европски комесар за проширење Оливер Вархељи.

– Само кроз искрени дијалог и консензус у доношењу одлука кроз успостављени механизам координације, те поштовање уставне структуре и надлежности институција на свим нивоима власти можемо осигурати трајну стабилност, просперитет, проведбу реформи и коначну интеграцију у еуропску породицу – додала је Кришто.

Без договора о кључним политичким питањима БиХ неће моћи да буде дио европског Плана раста за регију Западног Балкана, кроз који је за инфраструктурне и пројекте прилагођавања ЕУ обезбјеђено 6 милијади евра.

– Али за то постоје одређени услови ако ти услови значе прекомпозицију уставних рјешења онда морају потпуно бити свјесни чињенице да ми из Српске нисмо партнери за такво нешто – рекао је замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ Сташа Кошарац.

БиХ је до сада усвојила низ реформских закона и политичких стратегија које су саставни дио европског пута. Усаглашен је Закон о борби против прања новца, планови за миграције и борбу против тероризма, спроведене националне стратегије за процесуирање ратних злочина.