Сабина Силајџић „пробосанским снагама“: Не настављајте путем који је довео до 1. марта 1992.

• Навела да је „Резолуција о проглашењу Републике српског народа на територији БиХ“ била израз легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији, и да, у територијалном смислу један дио те земље постане федерална јединица у саставу Југославије
• Нагласила да је та резолуција била „политичка мјера посљедњег уточишта“, да је представљала израз политичке воље српског народа у БиХ и да је донесена од стране легитимних представника српског народа
• „Донесена је у оквирима „нових“ институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СР БиХ бијаху прегласани, „одстрањени“ вољом већине, не имадоше ономад механизам заштите „виталног националног интереса“ сви се оглушише на њихову „вољу“ на „опомене“ и на „пријетње“, зар се не сјећате!?“

САБИНА Силајџић, редовна професорка Економског факултета у Сарајеву, објавила је на друштвеним мрежама текст под називом „Обраћање `про-босанским снагама` – пропитивање и свједочење истини“ у којем је навела да је обиљежавање 1. марта као тзв. Дана независности БиХ трн у оку једном народу у БиХ, као што је, како каже, „обиљежавање 9. јануара као Дана Републике Српске жиг на рану неким народима у БиХ“.

Она каже да су 1992. „про-босанске“ снаге изабрале отцјепљење и пут у независну БиХ, а Срби останак у Југославији и, како каже, пут у присвајање дијела територије БиХ с циљем припајања Југославији.

Силајџићева наводи да је „Резолуција о проглашењу Републике српског народа на територији БиХ“ израз легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији, и да, у територијалном смислу један дио те земље постане федерална јединица у саставу Југославије.

Она даље каже да је та резолуција била „политичка мјера посљедњег уточишта“, да је представљала израз политичке воље српског народа у БиХ и да је донесена од стране легитимних представника српског народа, изабраних вољом народа на првим демократским парламентарним изборима у БиХ.

– Донесена у оквирима „нових“ институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СР БиХ бијаху прегласани, „одстрањени“ вољом већине, не имадоше ономад механизам заштите „виталног националног интереса“ сви се оглушише на њихову „вољу“ на „опомене“ и на „пријетње“, зар се не сјећате!? – написала је Силајџићева.

Она наводи да је један народ тада посегнуо за референдумом и проглашењем независности, гдје су силом „права“ жељели постићи циљ – независну грађанску републику БиХ, уређену на принципу „један човјек, један глас“, чиме су свјесно, с предумишљајем и без обзира на посљедице жељели наметнути Србима у БиХ у каквој ће држави живјети.

Додаје да су политички представници Срба без дилеме знали „вјешто“ да одговоре на поменуто наметање.

Силајџићева наводи да Одлука о референдуму представља, експлицитно правно-формално опрједељење друга два народа у БиХ на одступање од мировних преговора и игнорисање воље српског народа.

– Радо бих вас подјсетила да су све битне одлуке из тог времена донесене методом прегласавања или гласања у одсуству „кворума народа“ , јер исти тада, није ни постојао. Рада бих вас подсјетила да, гледе статистике која се односи на исходе гласања о референдуму, не постоји политички легитимитет о већинској вољи грађана у смислу „репрезентативности народа“, јер исти није уважавао принцип правде на темељу једнаких права народа.

Фрагментација података на трагу етничке припадности гласача, говори у прилог недовољној заступљености грађана из реда српског народа, што уопштее и не чуди, јер је српски народ у БиХ био позван да бојкотује референдум. Другим ријечима, „мачку о реп“ можете слободно објесити политички легитимитет референдума, на трагу којег је донесена Одлука о проглашењу независне РБиХ, јер су се управо тим чином, погазили принципи праведности трију народа у БиХ. Учињено је тако од стране ондашњих представника „про-босанских“ снага, узгред Резолуцији усвојеној 9. јануара, чиме се свјесно ушло у сукоб, и у рат до „истребљења“ – наводи Силајџићева.

Она истиче да је Резолуција, усвојена 9. јануара, услиједила након више од године дана пропалих преговарања и договора о будућности и уређењу БиХ.

Подсјећа да да су „ондашње про-босанске снаге, (прецизније говорећи представник Бошњака), здушно одбиле сваки приједлог ријешења који је подразумијевао административну подјелу БиХ, чак и у условима приједлога мировног споразума који је подразумијевао независну Републику БиХ и централне овласти државе“.

– У духу историјских чињеница које говоре о приједлозима рјешења за уређење БиХ у случају останка у Југославији, као и приједлозима и мировним рјешењима о могућим административним подјелама БиХ у условима њене независности зна се много.

Него ондашње пробосанке снаге изабраше политику намета и игнорисања политичке воље једног народа, баш као што ви данас помно чувате ту традицију славећи 1. март као „Дан независности БиХ“, док истовремено кликћете кудећи обиљежавање 9. јануара као Дана Републике Српске. Чувате ви традицију и данас славећи прилоге и говоре који су се преламали у Холидеј ин хотелу, 1993. Говори којим се изнова, чак и у немогућим и застрашујућим ратним условима одбија приједлог заустављања рата и мировног рјешења о подјели БиХ – навела је Силајџићева.

Она наводи да Срби који живе у БиХ нису жељели да се отцијепе од Југославије и да су српски политички представници „били спремни да преговарају о различитим облицима политичке аутономије за српски народ у БиХ, у условима проглашења независности Републике БиХ и да су преговарали мјесецима“.

– „Пробосанске“ снаге су те, које су правно-формално одустале од преговора и похрлиле да донесу Одлуку о Независности, без огледа на посљедице – истиче Силајџићева.