- Предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка ЦВИЈАНОВИЋ: Суочени смо са огромном количином међународног интервенционизма који је невиђен било гдје у Европи и сматрам да БиХ функционише као колонија. Дошло је до кршења међународног права, Дејтонског споразума на основу којег је успостављена БиХ
- „Плашим се да у БиХ станују и неке политичке снаге које желе да виде немире и које призивају немире и вјерујем да пријатељске земље, попут Мађарске, могу да препознају да су проблеми ако се таквим људима и снагама да могућност да одлучују“
- „Позиви из Сарајева су упорно усмјерени на то да некога треба ухапсити, санкционисати, да некога треба на силу или путем правосуђа склонити са изабране позиције. Ово је лов на вјештице који не може да се заврши добро, али сам сигурна да ћемо побједити“
- „Додатно ме разочарава чињеница што све европске земље апсолутно знају шта је у питању и када се воде приватни разговори онда кажу да „није нормално да странац може да мијења наше законе, али ето тако се десило“. Како је могуће да могу прихватити такву праксу и онда говорити да је БиХ на европском путу. То су неспојиве ствари“
ОВА мађарска Влада никада неће пристати на санкције које би погодиле демократски изабране функционере Републике Српске, изјавио је министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто након састанка са српским чланом и предсједавајућом Предсједништва БиХ Жељком Цвијановић.
Сијарто је напоменуо да Будимпешта сматра да се ради о прогону политичке природе.
– Опасно је ово што се ради против предсједника Српске Милорада Додика јер то може да поткопа безбједност на том подручју. Ми никада нећемо гласати за то и те санкције никада неће заживјети на нивоу ЕУ зато што је тамо потребна једногласна одлука. Нама је кључна стабилност региона и БиХ – поручио је Сијарто.
Цвијановић изјавила је данас у Будимпешти да је БиХ у највећој политичкој и уставној кризи која је по ко зна који пут проузрокована одређеним интервенцијама странаца, те истакла да земља функционише као колонија.
– Упознала сам о томе министра спољних послова и трговине Мађарске Петера Сијарта и поновила своје ставове да је недопустиво да неки неизабрани странац, умјесто нашег домаћег парламента доноси законе – рекла је Цвијановићева на конференцији за новинаре након састанка са Сијартом.
Поновила је да таква пракса не постоји у цивилизованом свијету и да је огорчена чињеницом да ЕУ, која промовише демократију, може тако нешто да толерише.
– Желим да то и посљедице таквог поступања буду прошлост и да се отворимо према ономе што јесу изазови демократије, али и нашој одговорности према људима који су нас бирали на демократским изборима. Захвална сам што разумијете, министре, ту позицију – истакла је Цвијановићева.
Она је нагласила да је важно вратити се ономе што је нормалност у функционисању било које земље, односно томе да држава припада ономе ко у њој живи и институцијама.
– Суочени смо са огромном количином међународног интервенционизма који је невиђен било гдје у Европи и сматрам да БиХ функционише као колонија. Дошло је до кршења међународног права, Дејтонског споразума на основу којег је успостављена БиХ – рекла је Цвијановићева.
Напоменула је да је тај споразум не само успоставио мир него је дао и адекватан уставни систем, те да је неопходно вратити се темељним вредностима међународног права и његовом поштовању.
– Данас сам говорила о неприхватљивим потезима разних људи који су прошли кроз БиХ као високи представници који се позивају да црпе из неке политичке конференције своје право да намеђу законе и буду изнад парламента, а да при томе газе и погазили су међународно право – нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, закључак неке политичке конференције не може имати већу правну снагу од међународног права и устава неке земље.
Цвијановићева је поручила да жели да се у БиХ врати дијалог, што је трајни приступ Републике Српске у рјешавању било којег проблема.
– Плашим се да у БиХ станују и неке политичке снаге које желе да виде немире и које призивају немире и вјерујем да пријатељске земље, попут Мађарске, могу да препознају да су проблеми ако се таквим људима и снагама да могућност да одлучују – рекла је Цвијановићева.
Она је навела да Српска жели сарадњу са Мађарском посредством које жели да и другим међународним партнерима објасни у каквој се позицији налази.
– Желимо да Европа настави да живи у миру, да ријеши оно што су највећи безбједносни изазови и у том смислу подржавамо активности Мађарске – поручила је Цвијановићева.
Цвијановићева је закључила да је Мађарска веома поуздан партнер од којег Република Српска увијек добија разумијевање.
Изјавила је да политичко Сарајево шаље позиве на линч званичника Републике Српске, те да је то у вези са политичким прогоном демократски изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика кроз правосуђе.
– Позиви из Сарајева су упорно усмјерени на то да некога треба ухапсити, санкционисати, да некога треба на силу или путем правосуђа склонити са изабране позиције. Ово је лов на вјештице који не може да се заврши добро, али сам сигурна да ћемо побједити – рекла је Цвијановићева.
Када је ријеч о писму министра иностраних послова у Савјету министара Елмедина Конаковића НАТО-у у којем позива на страну војну интервенцију у БиХ, Цвијановићева је рекла да Конаковић дјелује само у интересу бошњачког народа и не поштује чињеницу да у другом дијелу БиХ – Републици Српској станује нека друга политичка воља.
– Ваљда би било логично да се политичке воље усаглашавају да би се дошло до нечега што је заједнички став државе – рекла је.
Цвијановићева је истакла да се предсједник Српске нашао под прогоном правосуђа зато што је неизбрани странац, глумећи да је парламент, измијенио Кривични закон БиХ и навео да свако ко не поштује његове одлуке иде у затвор.
– У оптужници и пресуди предсједнику Републике Српске пише да је Додик вршећи своје уставне обавезе прекршио одлуку Шмита. То је апсурд. Ако је то Европа и ако у Европи могу да се дешавају такве ствари, шта би онда требало да се дешава негдје другдје – рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да су то неприхватљиве ствари.
– Додатно ме разочарава чињеница да све европске земље апсолутно знају шта је у питању и када се воде приватни разговори онда кажу да „није нормално да странац може да мијења наше законе, али ето тако се десило“. Како је могуће да могу прихватити такву праксу и онда говорити да је БиХ на европском путу. То су неспојиве ствари – указала је Цвијановићева.
Она је изразила захвалност онима који су препознали да санкционисање значи само лошу праксу.
– Ми смо санкционисани само зато што се супротстављамо неуставним и незаконитим активностима оних који немају право да у име нас одлучују. Захвалност Мађарској што не даје свој глас када су у питању санкције на нивоу ЕУ – рекла је Цвијановићева.
Подсјетивши да је и званичан став Хрватске да неће уводити санкције, Цвијановићева је рекла да је то важно.
– Битно нам је да размишљају на начин да се ствари рјешавају политички кроз преговоре – рекла је Цвијановићева.
Она је указала да Мађарска већ годинама говори да политички лидери изабрани демократски не могу да буду санкционисани због политичке воље неког у Европи.
Додај коментар