Федерација/БиХ

Шмит: Увјерен сам да ће се изнаћи прилике да радим заједно и с Додиком

САСТАО СЕ САМО СА ЏАФЕРОВИЋЕМ И КОМШИЋЕМ – СРПСКИ ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ НИЈЕ ДОШАО
  • Састајаћемо се и сарађивати, јер нам је свима обавеза да заједно радимо у интересу људи и БиХ. Тако да ћу наставити да радим са свима и уверен сам да ћу доћи до конструктивног дијалога
  • Сви који су на функцијама на државном нивоу и у ентитетима морају да раде на истом циљу. Не може се очекивати да неко дође извана и направи чудо, сви морају размислити о томе како они могу допринијети
  • Рачунам на тијесну сарадњу с Европском унијом, а посебно са Сједињеним Америчким Државама. Сви заједно ћемо радити на испуњењу 14 приоритета БиХ за придружење ЕУ и на програму 5 + 2
  • Нагласио да су „ставке у закону дио 14 услова који се вежу за приступање БиХ Еуропској унији“ и додао: „Мене не изненађује сам закон, већ цијела дискусија која се развила у вези тога. Нико нема право, како се инсинуира, да одговорност приписује Републици Српској

КРИСТИЈАН Шмит, који је јуче преузео дужност високог представника иако га Бањалука, Москва и Пекинг у том статусу не признају, рекао је након састанка у Предсједништву БиХ да ће искористити сву снагу да БиХ повуче ка ЕУ, а прије тога да створи дијалог и нормално окружење унутар БиХ.

– У складу с Дејтонским споразумом и Уставом, као првог партнера ћу у свом раду видјети Предсједништво БиХ –  рекао је Шмит.

Коментаришући недолазак на састанак српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика рекао је да му је жао што данас нису била присутна сва три члана Предсједништва.

Додик није, како је и најавио, присуствовао састанку, уз образложење да Република Српска не прихвата Шмита за високог представника јер није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, нити је његово именовање одобрио или ратификовао Савјет безбједности УН.

– Прошле седмице сам обавијештен да ће 3. августа сва тројица бити овдје и да након тога неће бити дијалога, па се сада надам да ће бити обрнуто – прокоментарисао је Шмит.

Он је увјерен да ће изнаћи прилике да ради заједно и с Додиком.

– Састајаћемо се и сарађивати, јер нам је то свима обавеза – да заједно радимо у интересу људи и БиХ. Тако да ћу наставити да радим са свима и уверен сам да ћу доћи до конструктивног дијалога. Сви који су на функцијама на државном нивоу и у ентитетима морају да раде на истом циљу. Не може се очекивати да неко дође извана и направи чудо, сви морају размислити о томе како они могу допринијети – рекао је Шмит.

Иако сматра да политичари не смију чекати помоћ извана, каже да ће се он ипак заложити за БиХ и помоћи јој у њеном напретку.

– Обављаћу дужност са чврстом одлучношћу да помогнем грађанима ове земље, искористићу снагу међународне заједнице и свој утицај да то и постигнем. Рачунам на тијесну сарадњу с Европском унијом, а посебно са Сједињеним Америчким Државама. Сви заједно ћемо радити на испуњењу 14 приоритета БиХ за придружење ЕУ и на програму 5 + 2 – казао је Шмит.

На крају је нагласио да није дошао у БиХ да би само гледао шта се дешава и чекао, него да је ту да буде активан.

– Будите увјерени да ће тако и бити – закључио је Шмит.

Џаферовић је рекао да БиХ мора да настави са својим реформским путем, да институције БиХ „морају бити функционалне и да нико нема право да их опструише“, а од Шмита очекује да у потпуности испуни своју обавезу коју има према Анексу 10 Дејтонског споразума.

Шмит је, иначе, Гласу Америке рекао да политичка клима у БиХ брзо расте:

– Видим прегријавање, а обично након тога слиједи хлађење. Миран разговор није могућ током таквог прегријавања, а искуство показује да тада није могуће доносити оптималне одлуке. Сматрам да у БиХ у цјелости требам разговарати о важним темама за земљу, што, такође, подразумијева моју, али и улогу међународне заједнице. Све су то питања која се у оквиру правних оквира дају брзо ријешити, тако да се тиме не бих замарао – истакао је Шмит.

Додао је да је за легитимност обављања задатака које је међународна заједница пренијела на њега те да ће то и чинити.

– Од тога полазим и заиста сам оптимиста да када се температуре смање да ћемо бити у прилици разговарати о важним питањима. Мислим на одлуку суда „Сејдић-Финци“, измјене Изборног закона, али и цијели низ инвестиционих питања и тема које се вежу за законодавство. Доста тога је на столу и ријеч је о томе шта морамо учинити и на који начин, а не о некаквој изборној кампањи – нагласио је Шмит.

Додао је да Изборни закон треба бити побољшан и измијењен.

– Избори се морају и требају одржати, тако да је то уједно и напомена, у смислу да мора постојати договор. Наравно да неће постојати Изборни закон гдје ће једна страна бити задовољна 100, а друга само 20 одсто. То можда и није добро за све, међутим, све су то потешкоће демократије, а демократија значи институцијски компромис. Ако постоји спремност на компромис, онда се налази рјешење – истакао је Шмит.

Коментаришући закон о забрани негирања геноцида који је пред свој одлазак наметнуо Инцко, рекао је да су ставке у закону дио 14 услова који се вежу за приступање БиХ Еуропској унији.

– Мене не изненађује сам закон, већ цијела дискусија која се развила у вези тога. Нико нема право, како се инсинуира, да одговорност приписује Републици Српској. Овде говоримо о индивидуалним дјелима која су почињена и она се морају процесуирати индивидуално. Као неко ко долази из земље која је процесуирала таква кривична дела, дао бих препоруку да најприје морамо имати поштовање за мртве, а друго, морамо гледати у будућност која доноси мноштво изазова којима се требамо бавити. Тако да сам заиста изненађен интензитетом ангажмана и бављења овом темом – подвукао је Шмит.

Наглашава да, умјесто тога, морамо гледати ка напријед, а никако то не можемо приписивати цијелој једној етничкој групи или земљи.

– То није прихватљиво – упозорио је и додао да је Инцков закон објављен у Службеном листу БиХ и односи се на цијелу земљу.

– Имам повјерење у правосуђе да ће се бавити тиме – каже Шмит.

Када је ријеч о интересима Сједињених Америчких Држава и Немачке, наглашава Шмит, реч је о целокупним интересима међународне заједнице, о томе да се треба наставити развој БиХ као одрживе демократије.

– Нажалост, током посљедњих година смо имали веома мали напредак, што никако није добро. Међутим, консолидација се побољшала. Ситуација у БиХ захтјева много више од пуког дипломатског језика – говоримо о повезивању средстава како бисмо постигли циљеве – каже Шмит.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар