Тегелтија: Надам се да ће Предсједништво БиХ до краја октобра донијети одлуку о приступању мини-Шенгену

• Мигранте који недолазе из ратних подручја, оне који су економске избјеглице, потребно је у сарадњи са њиховим земљама вратити одакле су дошли
• Да је за проблем миграната рјешење постављање војске на границе, то би одмах на почетку урадила Грчка, затим Србија или Сјеверна Македонија
• „Становиште Савета министара је да је мини Шенген добра прилика да БиХ буде дио нове регионалне приче. Ми ћемо у наредне двије седмице своје виђење предочити Предсједништву БиХ

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Савјета министара Зоран Тегелтија сматра да је потребно постићи консензус да се мигранти не могу неконтролисано слободно кретати по градовима, јер угоржавају безбједност грађана БиХ, истичући да ова земља носи превелики терет мигрантске кризе у односу на величину и број становника.

Тегелтија је нагласио да мигрантска криза није проблем једне земље, нити западног Балкана, него је глобални проблем.

„Много мање тих људи је покренуо рат, а много више су покренуле неке друге политике. За БиХ је било лоше што је на почетку мигрантске кризе постојало подијељено мишљење о том проблему. Са једне стране биле су приче како је проблем мигрантске кризе искључиво хуманитарно питање, те да ће бити ријешено само по себи, да ће ти људи пропутовати кроз БиХ као туристи, а са друге је био доста концизан став, који је долазио из Републике Српске да миграције са собом носе безбједносни проблем и сада напокон, преовладава то мишљење“, истакао је Тегелтија.

Да је за тај проблем рјешење постављање војске на границе, додао је Тегелтија, онда би то одмах на почетку ријешила Грчка, затим Србија или Сјеверна Македонија.

„Контролом на границама која би требало да се појача и да више ради Гранична полиција, процес доласка миграната ће се само успорити, никако зауставити, јер неко други организује и покреће те људе“, оцијенио је Тегелтија за сарајевски портал „Вијести“.

Према његовим ријечима, за мигранте који овдје дођу потребно је да им се обезбиједи прикладан смјештај, адекватан третман уколико долазе из ратних подручја, а оне који су економске избјеглице, потребно је у сарадњи са њиховим земљама вратити одакле су дошли.

Говорећи о иницијативи „мини Шенген“, предсједавајући Савјета министара је истакао да му је жао што се став о томе у БиХ мијења након састанка у Вашингтону.

„Овим регионалним споразумом се жели омогућити несметан промет роба и услуга и кретање људи и капитала. То је оно што је у овом тренутку потребно западном Балкану и нама који живимо на овим просторима, а то је да међусобну размјену и сарадњу подигнемо на већи ниво“, истакао је Тегелтија.

Он је напоменуо да је Предсједништво БиХ тражило од Савјета министара да изађе са својим виђењем да ли та иницијатива доприноси развоју БиХ.

„Наше је становиште да је ово добра прилика да БиХ буде дио нове регионалне приче. Ми ћемо у наредне двије седмице за Предсједништво БиХ припремити своје виђење како то изгледа и надам се да ће тај орган који је задужен за вођење спољне политике дати сагласност и да ће БиХ приступити регионалном споразуму који се зове ‘мини Шенген’. Надам се да ћемо ми прије краја октобра донијети одлуку о приступању тој регионалној сарадњи“, истакао је Тегелтија.

Говорећи о доношењу одлука у Савјету министара, он је рекао да Савјет министара као тијело мора да буде мјесто договора, мјесто у којем морају да буду усаглашени текстови закона, да ради послове из своје надлежности, те да се неће бавити прегласавањем.

„Сасвим је погрешна садашња ситуација у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, гдје постоји велики број закона који се усвајају апсолутно мимо воље једног народа, једног ентитета и онда ти закони не добију подршку у Дому народа“, указао је Тегелтија.

Он је додао да је Савјет министара у овом сазиву одржао до сада доста сједница, напомињући да се успјех нечијег рада не мјери по томе, већ по рјешавању важних ствари.

„Нажалост, у БиХ увијек постоје људи који би да раде туђе послове, као и они који су жељели да од Савјета министара направе оно што није и дају надлежности које му не припадају, а са друге стране, да му одузму надлежности које му припадају по Уставу. Све што је Савјет министара требало да уради, урадио је“, закључио је предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.