- Док се сама удаљава од Еуропске уније, Турска очигледно јача свој утјецај и улогу на западном Балкану. До сада је Турска снажан утјецај имала код Бошњака у БиХ, али сада се тај утјецај шири и на Косову, у Албанији, Македонији те, у посљедње вријеме, Србији с чијим предсједником Александром Вучићем Erdoğan има све боље односе
- Оно што збуњује Косово јест и то да важну улогу Турске у регији и око косовског питања заговарају и противници косовске неовисности. У једном писму ЕУ прије неколико мјесеци Шпањолска је позвала да се призна важна конструктивна улога Турске у регији
- Турска има сјајне односе са Србијом. Све су веће турске инвестиције у Србији. На Косову се у расправама у медијима чују и критике како Турска “на Косову гради џамије, а у Србији творнице”
- Erdoğan сада већ посредује и у односима између Сарајева и Београда. Тако је Турска постала још већи изазов за ЕУ у вријеме када Bruxelles не зна како уопће поступити с том државом
Турска која се удаљава од ЕУ, а приближава Русији и Ирану, није она Турска чији би се утјецај на Балкану поздравио, него, напротив, који би изазвао забринутост.
Еуропска комисија оштро је критизирала Турску у посљедњем извјештају о напретку устврдивши да је у тој држави дошло до погоршања, а не напретка, у постизању еуропских стандарда. Због тога се Турска, умјесто да се приближава, удаљава од ЕУ. Главне су критике гушење слободе медија, уз напомену да је у затвору више од 150 новинара, потом задржавање изванредног стања уведеног након покушаја војног удара, што власти оставља могућност селективног обрачуна с политичким противницима.
Пише: Аугустин ПАЛОКАЈ и Globus.hr
Исто тако у извјештају се наводи да је Турска погоршала билатералне односе с неким државама чланицама ЕУ, при чему се спомиње и неприхватљива реторика вријеђања тих држава. Мисли се ту на честе оптужбе које турски лидер Tayyip Erdoğan упућује државама попут Њемачке и Низоземске, користећи се чак и изразом „фашистичко понашање”, те неким другим државама да подржавају тероризам.
Но, док се удаљава од Еуропске уније, Турска очигледно јача свој утјецај и улогу на западном Балкану. До сада је Турска снажан утјецај имала код Бошњака у БиХ, али сада се тај утјецај шири и на Косову, у Албанији, Македонији те, у посљедње вријеме, Србији с чијим предсједником Александром Вучићем Erdoğan има све боље односе.
Колико је снажан утјецај Турске на Косову, показао је најновији инцидент ухићења шест турских држављана који су предани турским службама под оптужбом за тероризам. Ради се о учитељима и једном лијечнику који су легално радили на Косову у школама што их финанцира фондација Fethullaha Gülena, којега Erdoğan сматра својим непријатељем број један.
Тако је Косово, како је писао дневни лист Hürriyet, постало прва држава у Еуропи која Турској изручује људе повезане с Fethullahom Gülenom.
Док су се сви косовски политичари правдали да нису имали појма о том ухићењу, које су наводно заједно одрадиле турска и косовска тајна служба, турски предсједник Erdoğan захвалио се косовском предсједнику Hashimu Thaçiju, а премијеру Ramushu Haradinaju запријетио да су му дани одбројани јер се „усудио примити терористе на састанак” (мислећи на састанак који је премијер Косова имао с члановима обитељи ухићених).
Тако се на Косову, вјеројатно најосјетљивијој точки у Еуропи данас, догађају драматичне ствари док Еуропска унија спава или се пуштају неке стереотипне поруке о томе да се „мора поштовати владавина права”.
Турска очито након БиХ сада има утјецаја и на Косову. Ако ухићење гулениста није одрађено уз сурадњу с косовским институцијама, онда је то учињено против њихове воље. И у једном и у другом случају моћ Турске је неупитна.
Овај инцидент на Косову изазвао је велике политичке напетости, а у јавности и неку врсту антитурске кампање.
Како је и предвидио амерички аналитичар Janusz Bugajski у тексту у прошлом броју Глобуса, покушаји Erdoğana да инсинуира да је премијер Косова под „даљинским управљачем Запада”, па да Косоваре окрене против њега и Запада, имали су супротан учинак.
Харадинај је поручио да се овакве ствари „никада више на Косову неће догодити”, а Erdoğan у исто вријеме најављује да ће бити нових ухићења гулениста. И министар унутарњих послова Косова и шеф обавјештајне службе су морали поднијети оставке. А и Еуропска унија упутила је оштру поруку Косову изразивши забринутост што се при изручењу тих особа нису поштовале процедуре и темељна људска права.
Косово ће готово сигурно имати велике посљедице због овога. Чак су и односи с Турском сада отежани умјесто да су ојачали. Оно што збуњује Косово јест и то да важну улогу Турске у регији и око косовског питања заговарају и противници косовске неовисности. У једном писму ЕУ прије неколико мјесеци Шпањолска је позвала да се призна важна конструктивна улога Турске у регији.
Цијело то писмо је било против било каквог спомињања Косова у процесу проширења ЕУ. Сада и предсједник Србије Александар Вучић, како су пренијели медији у Србији након његова састанка с њемачком канцеларком Ангелом Меркел, тражи да се о рјешењу питања Косова усугласе и Турска и Русија.
Турска има сјајне односе са Србијом. Све су веће турске инвестиције у Србији. На Косову се у расправама у медијима чују и критике како Турска „на Косову гради џамије, а у Србији творнице”.
Erdoğan често Косоваре назива браћом, а таквим се епитетом обраћао и косовском предсједнику Hashimu Thaçiju, којему се захвалио док је Харадинаја критизирао. Thaçi се не изјашњава јер му очито годе Erdoğanove похвале, под увјетом да због тога нема штете на Западу.
На Косову се Турска сматра пријатељском државом која је судјеловала у нападима НАТО-а, што је довело до осамостаљења Косова, а потом је и међу првима признала неовисност Косова. Али, Косоварима смета када се пријатељство с Турском ставља у контекст вјерске припадности јер се већина не жели с тиме идентифицирати.
Утјецај Турске није мален ни у Албанији, иако се она засад одупрла захтјевима Турске за затварањем школа које финанцира Gülenova фондација. Премијер Албаније Еди Рама често похвално говори о Турској, а посебно о предсједнику Erdoğanu као великом пријатељу Албанаца.
О утјецају Турске у БиХ се пак већ дуго говори. Чак је и предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић, иако је Хрватска чланица ЕУ, тражила од Erdoğana помоћ у рјешавању проблема у БиХ. Улога Erdoğana у БиХ постаје помало и митска, уз приче о томе како је покојни предсједник Алија Изетбеговић Erdoğanu оставио „Босну у аманет”.
Erdoğan сада већ посредује и у односима између Сарајева и Београда.
Тако је Турска постала још већи изазов за ЕУ у вријеме када Bruxelles не зна како уопће поступити с том државом. Турска је формално и даље кандидат за чланство у ЕУ, али у то више нитко не вјерује већ се говори о неким другим облицима турског повезивања с Еуропском унијом које не би значило и пуноправно чланство. У посљедњем извјешћу о напретку за Турску се јасно каже да с оваквим стањем није могућ никакав напредак у отварању нових преговарачких поглавља.
С друге стране, и турски предсједник Erdoğan каже како његова држава има избора и изван ЕУ те да су Турци уморни од чекања у предсобљу Еуропске уније да се ЕУ одлучи хоће ли им отворити врата или не.
Еуропска унија је и прије била „незадовољна”, „озбиљно забринута”, а неки од ЕУ политичара говорили су да су „шокирани” понашањем власти у Турској. Иако су својевремено осудили покушај пуча у Турској, не желе да се тај пуч користи за чистке у државним и јавним службама.
Затварање новинара, избацивање с посла у школским установама, најава увођења смртне казне поступци су који су довели до отварања теме о суспензији приступних преговора о чланству Турске у ЕУ. Сада Erdoğan, након „успјешног” ухићења гулениста на Косову, пријети да ће се исто догодити и у другим државама регије, па и у ЕУ и САД-у.
ЕУ није у стању процијенити како ће Erdoğan реагирати на евентуалну одлуку о суспензији приступних преговора. Како је договором с Турском ријешено и питање миграција преко балканске руте, у ЕУ се боје да би у том случају Турска могла пуштати валове избјеглица према ЕУ. Страхују и од могућег одустајања Анкаре од потпоре напорима за рјешење проблема уједињења Ципра.
Иако из ЕУ неће можда формално рећи Турској да не рачунају на чланство и да прекидају приступне преговоре, Унија је ове године посебном стратегијом за проширење на западни Балкан први пут издвојила Турску од осталих држава кандидата и потенцијалних кандидата. Тако ће имати посебан самит у Софији 17. свибња само с државама западног Балкана, без Турске. У ЕУ вјерују да ће се противљење проширењу смањити ако се јасно из тог поступка издвоји Турска.
ЕУ се не усуди суспендирати приступне преговоре с Турском због тога што се боји посљедица, али с друге стране и даље те преговоре води – додуше брзином којом би се они могли завршити за пола стољећа. Турска је отворила преговоре исти дан када и Хрватска, у јесен 2005. године. Хрватска је изузетно споро завршила преговоре и ушла у ЕУ прије готово пет година, а Турска је још готово па на почетку. Можда је главни разлог због којег ЕУ и даље наставља приступне преговоре с Турском тај што не вјерују да ће Турска икада постати пуноправна чланица.
Турска која се удаљава од ЕУ, а приближава Русији и Ирану, није она Турска чији би се утјецај на Балкану поздравио, него, напротив, који би изазвао забринутост. ЕУ сматра западни Балкан својим „двориштем” и вјерује како она има главну улогу у трајном рјешавању проблема у тој регији која би се у догледној будућности требала припојити Еуропској унији. Зато желе да се лидери западног Балкана недвосмислено опредијеле за стратешки циљ интеграције у ЕУ, без дилема.
Односи се то и на оријентацију према Русији и према Турској, што се све чешће спомиње. Утјецај Турске, као чланице НАТО-а, није био неки проблем све док је та држава напредовала на путу према ЕУ и дијелила приврженост заједничким начелима. Но сада када се сматра да се Турска од тога удаљава, њезина улога на Балкану се више не гледа са симпатијама, што нема везе с религијом, него, прије свега, с непоштовањем начела која Еуропска унија жели промовирати на том подручју.
https://poskok.info/turska-izbacuje-eu-iz-igre-na-zapadnom-balkanu-bruxelles-spava/
Додај коментар