- Шеф Српског клуба у Парламенту БиХ Ненад СТЕВАНДИЋ: Податак да само 16 одсто запослених долази са територије Републике Српске довољно говори о Суду БиХ. Тако су се на изборима у девет кољена Бошњаци изјашњавали као Срби како би добили неке функције, а тако ће се вјероватно дешавати и у Суду БиХ да се људи изјашњавају као Срби како би заузели српске позиције и бавили се одлучивањем у име српског народа“
ОД 95 службеника са високом стручном спремом у Суду БиХ натполовичну већину од укупног броја, близу 60 одсто, чине Бошњаци, као Срби изјашњава се 20 одсто, као Хрвати 11,5 одсто, а као остали 9,4 одсто, потврђено је „Гласу Српске“ у овој правосудној институцији.
Како су прецизирали из Суда БиХ, ови подаци обухватају само лица запослена на неодређено вријеме, а њима нису обухваћене судије, предсједник Суда и запослени са нижом стручном спремом.
„Према евиденцији Суда БиХ од 95 запослених као Бошњаци се изјашњава њих 56, као Срби 19 лица, као Хрвати 11, а као остали девет лица“, наведено је у одговору Суда БиХ.
Према пребивалишту, чак 83,1 одсто запослених има пријављено мјесто пребивања у ФБиХ, а свега 16,9 одсто у Републици Српској. Преведено у бројеве, од 19 запослених Срба, њих 16 долази из Српске, односно троје њих је са простора ФБиХ.
Према ријечима саговорника „Гласа Српске“ ово је још један показатељ дисбаланса у националној структури који постоји у институцијама БиХ, а посебно у правосуђу.
Податак да дио Срба долази са простора ФБиХ, а ниједан Бошњак или Хрват са простора Републике Српске доказ је да се у овим институцијама постављају подобни, односно они који се изјашњавају као Срби само да би добили позицију како би се створио привид равноправне заступљености.
Шеф Српског клуба у Парламенту БиХ Ненад Стевандић рекао је за „Глас Српске“ да податак да само 16 одсто запослених долази са територије Републике Српске довољно говори о Суду БиХ.
„Тако су се на изборима у девет кољена Бошњаци изјашњавали као Срби како би добили неке функције, а тако ће се вјероватно дешавати и у Суду БиХ да се људи изјашњавају као Срби како би заузели српске позиције и бавили се одлучивањем у име српског народа“, рекао је Стевандић.
Он додаје да је проблем Суда БиХ, али и Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ управо у недостатку легитимитета.
„Све то је постало ишчашено и супротно концепцији Дејтонског споразума. Евидентно је да се то ради искључиво на српску, а мање на штету друга два народа у БиХ“, истакао је Стевандић.
Посланик и члан Привремене истражне комисије Представничког дома за утврђивања стања у правосуђу у БиХ Бранислав Бореновић рекао је да национална и ентитетска заступљеност морају бити примјењиване и у правосудним питањима.
„Сигуран сам да међу Србима има много стручних људи и да и самим тим овај проценат треба да буде већи. Свједочили смо много пута да је правосуђе не само под политичким утицајем, него и да се преко правосудних институција, нажалост, ломе и национална питања. Будући да је ситуација таква, онда због непристрасности, објективности и равноправности, принцип једнаке заступљености тренутно треба да буде уважен и правосуђу, до неких бољих времена када ћемо, вјерујем, постићи пуну владавину права и институције независне од било каквих спољних утицаја“, рекао је Бореновић.
Делегат у Дому народа Душанка Мајкић каже да се неравноправност у структури запослених на нивоу БиХ из политичких прелила и у правосудне институције.
„Бошњаци не презају ни од чега и то је оно што је проблем. Просто је неодржив овакав систем, гђе једни отимају надлежности и заузимају позиције на штету друга два народа“, рекла је Мајкићева.
Додај коментар