- Уставни суд БиХ саопштио и да „не искључује и не ограничава надлежност Народне скупштине Републике Српске да распише референдум о томе ког ће се датума прослављати Дан Републике Српске“
УСТАВНИ суд БиХ утврдио је да одредба Закона о Дану Републике Српске којом се 9. јануар утврђује као Дан Републике није у складу са Уставом БиХ, при чему је наглашено да се овим не доводи у питање постојање самог празника Дан Републике Српске.
Уставни суд ово је утврдио разматрајући захтјев девет делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности члана 2 став 1 Закона о Дану Републике Српске.
„Оспорена одредба је укинута и одређено је да престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке у ‘Службеном гласнику БиХ’“, саопштено је из Уставног суда уз истицање да се не искључује и не ограничава надлежност Народне скупштине Републике Српске да распише референдум о томе ког ће се датума прослављати Дан Републике Српске.
У саопштењу Уставног суда се прецизира да је утврђено да оспорена одредба која гласи: „На основу потврђене воље грађана Републике Српске, 9. јануар се утврђује као Дан Републике”, није у складу са чланом И/2 Устава БиХ, чланом ИИ/4 Устава БиХ у вези са чланом 1.1. и чланом 2.а) и ц) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода те чланом ВИ/5 Устава БиХ.
На данас завршеној дводневној сједници у Сарајеву, Уставни суд БиХ прогласио се ненадлежним за разматрање захтјева Суда БиХ те предсједавајуће Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Борјане Кришто у вези са Упутством Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ о начину провођења посредних избора, према којем су делегати Дома народа Парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ бирани у складу са резултатима пописа становништва из 2013. године.
Одлучујући о захтјеву дванаест посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за оцјену уставности члана 395 став 1 Закона о парничном поступку Републике Српске, Уставни суд утврдио је да су оспорене одредбе у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.
Према мишљењу Уставног суда, оспорене одредбе задовољавају стандард „квалитета закона”, и то: прецизност, јасност и предвидљивост спорних одредби, као и обима дискреционог права које спорне одредбе дају јавним властима, те начина њиховог извршавања.
Уставни суд је указао да као што било које лице има право на слободан избор адвоката који ће га заступати у парници, тако је и држава законом одлучила да је заступају правобраниоци.
Такође, према мишљењу Уставног суда, неспорно је да оспорене одредбе ни на који начин не ограничавају било кога у приступу суду. При томе је указано да било који покренути поступак носи ризик од коначног успјеха, а тиме и трошкова насталих поводом поступка.
Регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан раније је за Срну појаснио да је оспорено изједначавање правобранилаштва са осталим учесницима у парничном поступку у погледу обавезе плаћања трошкова парничног поступка.
Према његовим ријечима, оспоравају се одредбе којима су утврђени трошкови поступка на начин да и правобранилаштво, уколико је странка коју заступа учесник у парници, има право на трошкове поступка као и свака друга странка, односно странка коју заступа професионални адвокат.
(Срна)
Додај коментар