Федерација/БиХ

„Вечерњи лист“: Скандалозне тврдње Турака на прослави Дана пријатељства ОС БиХ и Турске

У ДОМУ ОС БиХ НИЈЕ БИЛО ОФИЦИРА НИ СРБА НИ ХРВАТА – НИ ИЗ ОС БиХ НИ ИЗ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ БиХ
  • Војни аташе Турске Мустафа Ситки ТАТАР присутнима на пријему рекао и ово: Својим доласком данас овдје постали сте највећи доказ да богатство и снага нашег пријатељства започетог прије 558 година са султаном Фатихом Мехмед-ханом, великим везиром Махмут-пашом и заповједницима Иса-бега Исхаковића не могу бити спутани и ограничени ратовима, државним границама или географским просторима

НА ОБИЉЕЖАВАЊУ Дана пријатељства оружаних снага БиХ и Турске представници те државе изнијели су неколико крајње неприхватљивих, скандалозних и увредљивих тврдњи чији је циљ да оправда отоманску окупацију и вијекове злочина почињених према старосједиоцима на овим подручјима, пише Вечерњи лист, издање за БиХ.

На недавном окупљању и свечаности одржаној у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву, није било никога од представника Хрвата и Срба, било да је ријеч о официрима из Оружаних снага БиХ или Министарства одбране, наводи Вечерњи лист.

Према истом извору, свечаности су присуствовали министар одбране у Савјету министара Сифет Поџић, начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ Сенад Машовић, амбасадор Турске у БиХ Садик Бабир Гиргин, војни аташе при Амбасади Турске Мустафа Ситки Татар, представници турских институција и организација које дјелују у БиХ, бројни припадници Оружаних снага БиХ, представници турске војне мисије у БиХ и други гости.

Том приликом Гиргин је уручио поклон Поџићу, а Татар Машовићу.

Према писању Вечерњег листа, Татар је тада навео зашто се обиљежава Дан пријатељства оружаних снага двије земље.

По њему то пријатељство сеже у вријеме Отоманског царства, односно рушења средњовјековне државе Босне, односно Хума и Херцеговине, те њихове вишевјековне окупације које је у правом смислу било тиранија према већини становништва, наводи тај дневник.

– Главна тема нашег програма је пријатељство које представља основно упориште наших односа. Својим доласком данас овдје постали сте највећи доказ да богатство и снага овог пријатељства започетог прије 558 година са султаном Фатихом Мехмед-ханом, великим везиром Махмут-пашом и заповједницима Иса-бега Исхаковића не могу бити спутани и ограничени ратовима, државним границама или географским просторима – рекао је Татар.

Он је додао да је врло важно непрестано имати на уму чињеницу да су сви присутни у тој дворани данас „живи представници овог пријатељства које је почело са Сари Салтуком и кроз историју се додатно унаприједило и даље се наставило с Гази Хусрев-бегом“.

Татар је рекао се људи у БиХ не требају бринути јер су претходници „оставили у насљеђе ове пријатељске и културне везе“, а Вечерњи лист пише да овдашња историја, ако се гледа са стране старосједилаца, не изгледа ни близу онако како је портретира бригадир турских Оружаних снага.

– То значи крај државности Босне и Хума у томе средњовјековном смислу. Услиједили су вијекови мрака и тираније. Сам султан Мехмед Други, звани Ел Фатих 1463. освојио је Босну, гдје је наредио да буде погубљен посљедњи босански краљ Стјепаа Томашевић – подсјећа дневник.

Вечерњи лист додаје да Мехмед Други није одмах протјерао све хришћане након освајања Босне из чисто практичних разлога, а католички свештеници обећали су му вјерност те посредно и учествовање у својеврсном примиривању побуна ради послушности хришћана.

– За вријеме те власти Османлије су срушили бројне цркве и самостане – наводи се у тексту и додаје да обнова није била допуштена, или тек само на неким мјестима, али није смјело бити од камена.

Вечерњи лист подсјећа да су за вријеме Османлија хришћани сматрани невјерницима и називани рајом која није имала никаквих права.

– Они су били грађани другог реда, који су се и изгледом морали разликовати од Турака, а према турским схватањима, као невјерници, били су неспособни за војну службу, те као такви нису смјели носити оружје. Хришћани готово да и нису имали никаквих права пред судом којим је предсједавао кадија – напомиње тај дневник.

(Срна)

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар