- У експозеу прво нагласио: „Поред Заједничких социо-економских реформи, приоритети и препоруке које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ такође су оквир за дјеловање Савјета министара у наредном периоду, с циљем да што прије добијемо кандидатски статус“
- „БДП по глави становника у БиХ тренутно је на нивоу једне трећине БДП-а у ЕУ и са тренутном стопом раста БиХ, према Студији раста и запошљавања за БиХ, коју је израдила групација Свјетске банке, требало би неколико деценија да се приближи просјеку ЕУ“
- „Јавна управа мора бити у функцији приватног сектора као главне полуге привредног раста и истински сервис грађана“
ПРЕДСТАВНИЧКИ дом Парламентарне скупштине БиХ потврдио је Зорана Тегелтију за предсједавајућег Савјета министара.
Од 38 присутних посланика, за је гласало 28, против – осам, док су суздржана била два посланика.
Тегелтија рођен је 1961. године у Мркоњић Граду и доктор је економских наука.
Радио је у Рафинерији нафте у Броду, Републичкој управи јавних прихода БиХ, Републичкој управи јавних прихода Републике Српске, те Републичкој управи царина Републике Српске.
Члан је СНСД. У периоду од 2000. до 2002. године био је посланик у Народној скупштини Републике Српске.
На мјесто начелника општине Мркоњић Град биран је 2004. и 2008. године.
У два мандата, од 2010. до 2018. године био је министар финансија у Влади Републике Српске.
На прошлогодишњим општим изборима у БиХ изабран је за посланика у Народној скупштини Српске.
Тегелтија је прије гласања у Представничком дому истакао да су кључне реформске области које ће бити у фокусу Савјета министара уско везане са приоритетима у Заједничким социо-економским реформама за 2019-2022. годину, које су већ усвојиле владе Републике Српске и Федерације БиХ.
Подносећи експозе, рекао је и да ће се те реформе наћи на дневном реду прве сједнице Савјета министара.
„Поред Заједничких социо-економских реформи, приоритети и препоруке које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ такође су оквир за дјеловање Савјета министара у наредном периоду, с циљем да што прије добијемо кандидатски статус. И на крају, политике са међународним финансијским институцијама, које ће кроз рад власти на нивоу БиХ одблокирати неопходне инвестиције у земљи, у самом су врху наших приоритета“, нагласио је Тегелтија.
Он је нагласио да су кључне реформске области Савјета министара – економија, јавна управа и евроинтеграције, као и владавина права, односи унутар БиХ, сарадња са међународним финансијским институцијама и међународном заједницом, мигрантска криза, избјеглице, расељена лица и повратници и млади, жене и остале осјетљиве категорије.
„БДП по глави становника у БиХ тренутно је на нивоу једне трећине БДП-а у ЕУ и са тренутном стопом раста БиХ, према Студији раста и запошљавања за БиХ, коју је израдила групација Свјетске банке, требало би неколико деценија да се приближи просјеку ЕУ“, рекао је Тегелтија.
Такође је додао да је приступање ЕУ један од главних стратешких циљева БиХ и да о томе постоји веома висок степен сагласности.
За њега процес приступања ЕУ није циљ сам по себи, већ представља и најбољи оквир за реформе и развој БиХ, те да је БиХ на путу приступања ЕУ прешла дуг пут који је непотребно заустављен у овој години.
„Када говорим о евроинтеграцијама, прије свега, мислим на успостављање и примјену усвојеног механизма координације у пуном капацитету, унапређење програмирања Инструмента претприступне помоћи, те спровођење препорука које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, све с циљем да БиХ што прије стекне статус земље кандидата“, истакао је Тегелтија.
У наставку експозеа Тегелтија је рекао да јавна управа мора бити у функцији приватног сектора као главне полуге привредног раста и истински сервис грађана.
„Циљ нам је да пажљивом реформом јавне управе дођемо до унапређења квалитета и учинка јавне управе“, рекао је Тегелтија данас у Сарајеву подносећи експозе посланицима Представничког дома парламента БиХ.
Он је такође рекао да ће сектор пољопривреде и руралног развоја бити у врху приоритета рада Савјета министара.
„Подржаћемо иницијативе надлежних министарстава и групација произвођача, за увођење прелевмана на основу Закона о спољној трговини. Радићемо на ревидирању тарифних квота, успостављању тржишно–информативног система, прецизнијем дефинисању тарифних ознака и мјерама за унапређење рада инспекцијских органа на границама“, најавио је Тегелтија.
Тегелтија је нагласио да ће подржати иницијативу влада Републике Српске и ФБиХ у вези са системским приступом забрани извоза трупаца и увођењу посебних тарифа на извоз сортимената нижег степена прераде.
Такође је рекао да треба одржавати заједничке сједнице савјета министара и влада Српске и ФБиХ.
Додај коментар