- Српски члан Предсједништва БиХ поново критиковао функционисање Централне банке БиХ: „Није спорна оба везна резева, али пословне банке код ње држе вишак средстава па у Централној банци има више замрзнутог новца него што га има у оптицају у БиХ. А кад постоји мањак новца у оптицају, онда инвестиције и привреда трпе и немате довољно новца да бисте могли да покренете неке инвестиције, поготово велике“
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да још увијек нема сагласности о расподјели 330 милиона КМ које би БиХ требало да добије од Међународног монетарног фонда /ММФ/, те изразио наду да ће наредних дана бити постигнут договор и послат захтјев тој финансијској организацији.
Додик је појаснио да је ријеч о кризном пакету ММФ-а, а не о редовним средствима ММФ-а да се на њих примјењује сразмјера једна трећина према двије трећине што се тиче ентитета, него сходно кризи која је евидентно готово иста и у Републици Српској и у Федерацији БиХ.
„Очекивали смо да ћемо имати расподјелу 60 према 40 везано за ФБиХ и Српску, с тиме што би се пола процента и са једне и са друге стране дало Брчко дистрикту, који није уопште укључен у овај аранжман“, изјавио је Додик вечерас за Федералну телевизију.
Он је нагласио да о томе није постигнут договор и додао да у самој Федерацији није постигнут договор о кантоналној распођели средстава и да је то довело до тога да тај аранжман са ММФ-ом није потписан.
„Губимо седам дана, али вјерујем да ћемо наредних дана успјети да се договоримо и пошаљемо ММФ-у, јер нема пакета помоћи привреди без тих страних средстава од ММФ-а и других кредитора“, истакао је Додик.
Он је рекао да су јуче на сједници Предсједништва тражили да се покуша разговарати са кредиторима да ставе мораторијум на поврат средстава, чиме би у БиХ био ослобођен знатан дио новца.
„Несумњиво је да Централна банка БиХ мора предузети значајне мјере како би помогла привреди. Ово што сада ради није никаква помоћ“, истакао је Додик.
Додик је нагласио да нико не доводи у питање Централну банку, њену улогу и новац који је тамо депонован, већ је ријеч о томе да кроз два облика – обавезну резерву те финансијске институције и кроз вишак средстава који пословне банке код ње држе, ту има више замрзнутог новца него што га има у оптицају у БиХ.
„Ако постоји мањак новца у оптицају, онда инвестиције и привреда трпе и немате довољно новца да бисте могли да покренете неке инвестиције, поготово велике“, констатовао је Додик.
Он је оцијенио да би се могле направити промјене које не би довеле у питање позицију Централне банке и да се направи један пакет да се помогне банкама и привреди.
Додик је истакао да се само тражи оно што је могуће у оквиру садашњих елемената Централне банке и да нико не тражи штампање новца.
Наводећи да није задовољан радом Централне банке БиХ, Додик је рекао да је и набавка 130 респиратора у Кини била везана за рад те банке.
„Централна банка није нашла за сходно да продужи свој рад за инострана плаћања тако да смо ми губили дане због временске разлике нисмо успјевали да платимо и због тога смо изгубили значајан дио робе“, додао је Додик.
Додик је нагласио да је на нивоу БиХ, ентитета, кантона и општина, јавног сектора, привреде, јавних предузећа потребно донијети конзистентан систем мјера да би се успјешно одговорило на кризу која доноси огромне губитке.
Он је додао да се у Српској покушава направити конзистентан систем мјера, да се обезбиједи подршка привреди, те поједностави пролазак робе.
„Јуче смо договорили /Предсједништво БиХ/ да буџет БиХ прилагодимо ситуацији и губицима који ће настати због пандемије. Зато је буџет враћен Савјету министара“, додао је он.
Додај коментар