Додик: Тражењем моје смјене Џаферовић би и да ојача Шмита

• „Шмит је избор неколико земаља Квинте, проширене са неким земљама и нама се лажно покушава представити као високи представник. То је проблем. Проблем је, ако га прихватимо као високог представника мимо Резолуције Савјета безбједности, ми који смо третирани као Република Српска, као међународни субјект који је потписао свих 11 анекса, били бисмо елиминисани као страна и онда нас нико ништа не би питао“
• „Политика коју водим смета унитарној државној идеји код Бошњака и неким западњацима, односно Американцима и једном дијелу Европљана који сматрају да Републику Српску треба претворити у празну љуштуру“

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик оцијенио је да се иза захтјева бошњачког члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића за његову смјену крије и намјера да се нелегитимно изабрани високи представник Кристијан Шмит ојача, да се врати у орбиту и да се о њему прича.

Додик је нагласио да је Шмит као политичар искомпромитован у Њемачкој, а да се у БиХ лажно представља, појаснивши да га не подржава трећина потписника Анекса 10 нити га је потврдио Савјет безбједности УН.

„Као такав, он је избор неколико земаља Квинте, проширене са неким земљама и нама се лажно покушава представити као високи представник. То је проблем. Проблем је, ако га прихватимо као високог представника мимо Резолуције Савјета безбједности, ми који смо третирани као Република Српска, као међународни субјект који је потписао свих 11 анекса, били бисмо елиминисани као страна и онда нас нико ништа не би питао”, појаснио је Додик за Телевизију Пинк.

Он је указао да је кроз Анекс 10 јасно прецизирана процедура избора високог представника у БиХ и да би, када би то било занемарено, сутра могли да Српској наметну шта хоће.

„Према томе, ми не смијемо допустити да се прихвати било каква квалификација Шмита као високог представника. Бакир Изетбеговић и ови желе да га имају, јер они су доживјели све високе предствнике који су радили у њиховом интересу и доносили одлуке које су ишле у прилог централизације БиХ. Тако да су 83 овлашћења које је Република Српска имала по Дејтону разграђена, пренесена на ниво БиХ и нама се сад намећу као таква”, рекао је Додик.

На питање коме конкретно смета Милорад Додик, он је одговорио да политика коју води, прије свега, смета унитарној државној идеји код Бошњака и неких западњака, односно Американаца и једног дијела Европљана који сматрају да Републику Српску треба претворити у празну љуштуру, а БиХ ће бити неки међународни правни субјект.

Он је рекао да концепт да Срби имају своју резервну државу – не траје само у времену од када је Додик него траје вијековима од, Турака, преко Аустроугарске.

„И Хитлер је говорио да једино Срби могу да имају државотворни капацитет и треба да се спријечи да створе јаку државу на Балкану. Када видимо да смо до сада имали три висока представника из германског свијета, а четвртог покушавају да наметну, онда се види колики је ту њихов интерес. Суштина је да БиХ остане под утицајем германског фактора”, рекао је Додик.

У осврту на измјене Кривичног закона о забрани негирања геноцида, које је пред одлазак наметнуо Валентин Инцко, Додик је подсјетио да нигдје у бонским овлаштењима не пише да високи представник има право да наметне закон.

Он је навео да су муслимани и судство БиХ то прихватили и нагласио да у БиХ сада ништа није другачије од времена из ког потиче крилатица – “кадија те тужи – кадија ти суди”.

О посјети турског предсједника Реџепа Тајипа Ерогана БиХ, Додик је рекао да је Турска засигурно велика земља, а Ердоган велики лидер и да су они активно присутни на овим просторима, што због политике неоосманизма – враћања Турске на сва стара подручја, коју је утемељио његов претходник, што због емотивних и персоналних разлога Ердогана коме је Алија Изетбеговић када је био болестан “у аманет нешто дао БиХ”.

„Отишао је на гроб тог човјека, који је њему нешто у аманет дао, а касније током дана ја сам у разговору с њим рекао да је најбоља политика за БиХ мирна дисолуција и да је нешто што није аманет који он треба да проведе”, рекао је Додик.

Када је ријеч о притисцима на Србију, Додик је рекао да они постоје јер је Србија ојачала и стабилизовала своје унутрашње прилике и под водством предсједника Александра Вучића постала сасвим други субјекат на регионалном и међународном плану него што је била раније.