Калинић: Ако Бошњацима не сметају двојна држављанства Хрвата из БиХ – зашто их плаше српска?

• «Повећање броја двојних држављана ни на који начин не угрожава уставна права друга два конститутивна народа, нити је то нека закулисана игра којом се угрожава дејтонска БиХ»
• «Када број одобрених двојних држављанстава постане респектабилан – вриједило би покренути и разговор и повући практичне потезе да се и у парламенту Србије, слично као и у Хрватској, установи посланичка квота за делегате из српске дијаспоре, а прије свега из Републике Српске. То би дало нову димензију односима Српске и Србије, али би било љековито и за стабилизацију односа БиХ и Србије у цјелини»   

САВЈЕТНИК српског члана Предсједништва БиХ Драган Калинић изјавио је да не изненађује што је најновија изјава Милорада Додика о двојном држављанству за грађане Српске и Србије наишла на одобравање, али и оспоравање како из сарајевских политичких кругова тако и од такозваних „традиционалних Србијанаца-старосједилаца“.

„Поставља се питање има ли било каквог разлога за оспоравање овог легалног и легитимног грађанског избора и да ли је страх од двојног српског држављанства реално утемељен или је ирационалан“? – рекао је Калинић, појаснивши да повећање броја двојних држављана у БиХ ни на какав начин не угрожава уставна права друга два конститутивна народа, нити је то нека закулисана игра којом се угрожава дејтонска БиХ.

Калинић је нагласио да не види зашто би Бошњаци у БиХ у вези са овим питањем имали разлога за фрустрацију или страх ако то није случај са Хрватима из БиХ који широко конзумирају то право, са Војвођанима којима се толерише право на мађарско држављанство или ако Албанци са Косова и Метохије без ограничења узимају држављанство Албаније.

Напротив, појаснио је Калинић, прихватање реалности да ће убудуће све више грађана Републике Српске тражити и држављанство Србије може и у политичком и у психолошком погледу само још више релаксирати, па и унаприједити укупне односе Србије и БиХ.

„Свједоци смо да је данас и на бази Споразума о специјалним паралелним везама на дјелу интегрисање културног насљеђа Србије и Српске кроз заједничке уџбенике, српски језик, ћирилично писмо, његовање традиције… Све ово би, да је среће, и код друга два народа у БиХ требало да изазове емпатију а не да се у главама појединаца из њихових политичких елита стварају нове теорије завјере против БиХ и њене будућности“, истакао је Калинић, додавши да је то одлика центрипеталне, никада угашене, унитарне бошњачке политике.

Он је оцијенио да постоје и други несумњиви социјални и економски бенефити које производи двојно држављанство, те да је ову сферу потребно много боље и јасније правно уредити у обје земље.

„Онда када број одобрених двојних држављанстава постане респектабилан – вриједило би покренути и разговор и повући практичне потезе да се и у парламенту Србије, слично као и у Хрватској, установи посланичка квота за делегате из српске дијаспоре, а прије свега из Републике Српске. То би дало нову димензију односима Српске и Србије, али би било љековито и за стабилизацију односа БиХ и Србије у цјелини“, нагласио је Калинић.

Он сматра да би се број захтјева за двојно држављанство у наредном времену сигурно повећао ако би се увеле једноставније ефикасније и мање скупе процедуре од ових садашњих.

„Неки од нас, као исписници Споразума о специјалним паралелним везама Србије и Републике Српске, покушавали смо ово питање и ранијих година вратити у животну праксу, али нисмо били задовољни резултатом из разних разлога што показује и податак да је сада на ‘чекању’ око 50.000 захтјева из Републике Српске за држављанство Србије“, навео је Калинић.