- „Жеља Бошњака деведесетих година била је етнички чиста, муслиманска БиХ, а та идеја, нажалост, живи и данас“
- „Да се то десило у Бањалуци, вјероватно би читава свјетска јавност, сви амбасадори реаговали, али, колико сам видио, изостала је реакција и туриста у БиХ, а и амбасада, што показује да постоји тиха и прећутна сагласност међународне заједнице“
ДИРЕКТОР Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Милорад Којић, рекао је да су напад на Србе и вријеђање дјеце на фудбалском турниру у Сарајеву само један у низу инцидената у граду у којем се показује да су Срби непожељни, не само они који су рођени ту и протјерани, већ и они који долазе као гости.
Којић је истакао да је ријеч о политици 90-их година, која је подразумијевала вријеђање, физичко малтретирање и прогон Срба из Сарајева, а да је посебно забрињавајуће што такве поруке данас долазе од дјеце.
– Видимо генерације које нису одрастале и нису биле рођене у периоду када се спроводило етничко чишћење Срба у Сарајеву, да им је остављено насљеђе којим се уче да је потребно мрзити Србе. Та идеја није присутна само у Сарајеву већ читавој БиХ. Жеља Бошњака деведесетих година била је етнички чиста, муслиманска БиХ, а та идеја, нажалост, живи и данас – истакао је Којић.
Он је нагласио да је потребно реаговати и санкционисати одговорне за чин у Сарајеву, али да се у претходном периоду показало да не постоји воља за тим, бар када је ријеч о кажњавању злочина над Србима.
– Управо и оно што је радило и правосуђе на нивоу БиХ и Хашки трибунал. Злочини над Србима остали су некажњени, што је служило као порука Бошњацима и млађим генерацијама да је дозвољено малтретирање, силовање и убијање – додао је Којић.
Он сматра да никог због тога не треба да чуди зашто су и како Срби у Сарајеву и у остатку Федерације БиХ сведени на статистичку грешку.
– Да се то десило у Бањалуци вјероватно би читава свјетска јавност, сви амбасадори реаговали, али, колико сам видио, изостала је реакција и туриста у БиХ, а и амбасада, што показује да постоји тиха и прећутна сагласност међународне заједнице – закључио је Којић.
Једна особа из Београда повријеђена је ножем у хотелу у сарајевском насељу Илиџа, када је јуче нападнута група родитеља младих фудбалера Фудбалског клуба Звездара из Београда који учествују на међународном турниру.
Нападу је претходио још један инцидент када је група осмогодишњака из Сплита скандирала „Убиј Србина“ за вријеме утакмице против српских вршњака.
Војску сам служио у Сарајеву 1981/1982 и тада сам тај град заволео, чини ми се, као свој родни Ниш. И због тог што је град био прелеп (намерно био), али пре свега због људи који су тамо живели и њиховог однос према нама војницима. Зато сам био затечен када нас је наш капетан једном упозорио да не залазимо у села кад смо на Јахорини. Касарна нам је била у Неџарићима, али смо имали и центар на Јахорини у којем смо били одређени број дана у месецу. Рекао нам је да у муслиманским селима влада невиђена мржња према свему српском и да можемно да доживимо непријатности и додао да се у граду то још не осећа, али да је само питање времена када ће се и ту испољити. Послушали га јесмо али га нисмо схватили озбиљно. Ја сам га лично од тада и замрзео и сматрао идиотом, а није прошло много када сам схватио да сам уствари ја био класичан идиот. После војске у Сарајево сам дошао први пут тек после 34 године, 2016 године. Дошао сам пословно и оно што сам обећао себи је да тај град никада више неће да ме види, јер толико болесне и патолошке мржње као у Сарајеву моје очи нису виделе. После свега за мене је Сарајево само јединица мере наше српске глупости и наивности.и ништа више.