- Жељка ЦВИЈАНОВИЋ: „Било би коректно и исправно да утврдимо одговорности и коначно кажемо колико је ко – странци, Бошњаци, Срби и Хрвати – допринио нереду у којем живи БиХ“
- „Бошњаци су незадовољни јер БиХ није цијела њихова. Можда им је обећана, али је нису добили. Истина је да су им многи помагали да је накнадно добију, јер се одлукама високих представника раније, а касније одлукама Уставног суда БиХ, настојало од БиХ направити држава која би по форми била грађанско друштво, а по својој суштини, заправо, по мјери Бошњака“
- „Срби су исфрустрирани сталним настојањем да се укине њихов идентитет и да се у континуитету насилно умањује уставни капацитет Републике Српске. Хрвати су исфрустрирани чињеницом да не могу обезбиједити своје представљање у складу са уставним принципом заштите њихових колективних права“
У ДИЈЕЛУ уводног обраћања предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић за сутрашњу посебну сједницу Народне скупштине истиче се да је БиХ дубоко унесрећено друштво, јер није добило прилику да се развије као истинска мултиетничка заједница спремна да трауме прошлости претвори у шансе будућности.
„Било би коректно и исправно да утврдимо одговорности и коначно кажемо колико је ко – странци, Бошњаци, Срби и Хрвати – допринио нереду у којем живи БиХ“, наводи се у уводном обраћању Цвијановићеве.
Како сазнаје „Српскаинфо“ у Палати Републике, Цвијановићева наводи да, најкраће речено, БиХ никад није ни добила праву шансу за живот нормалне државе, те да је за то много разлога.
„Усуђујем се рећи да је БиХ могла постати колико-толико успјешно друштво, али није“, наводи се у уводном обраћању Цвијановићеве.
Она наводи да је данашња реалност таква су Срби исфрустрирани сталним настојањем да се укине њихов идентитет и да се у континуитету насилно умањује уставни капацитет Републике Српске.
„Хрвати су исфрустрирани чињеницом да не могу обезбиједити своје представљање у складу са уставним принципом заштите њихових колективних права, јер су у неколико наврата Бошњаци изабрали хрватског члана Предсједништва БиХ“, наводи се у уводном обраћању Цвијановићеве за посебну сједницу Народне скупштине, која је сазвана на њен захтјев са само једном тачком дневног реда – информација у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ.
Цвијановићева каже да су Бошњаци незадовољни, јер БиХ није цијела – њихова.
„Можда им је обећана, али је нису добили. Истина је да су им многи помагали да је накнадно добију, јер се одлукама високих представника раније, а касније одлукама Уставног суда БиХ, настојало од БиХ направити држава која би по форми била грађанско друштво, а по својој суштини, заправо, по мјери Бошњака“, истиче Цвијановићева.
Према њеним ријечима, недавно усвојена Декларација СДА управо о томе говори, а реаговања страног фактора била су запањујуће блага.
Она истиче да је странцима било потребно неколико дана да сроче било какво реаговање, при чему су одмјеравали ријечи да не би случајно биле једнако оштре као оне које по правилу упућују на рачун политичких партија или институција Републике Српске.
„Ова декларација СДА врви од антидејтонских рјешења, а објашењење странаца је било да је то најобичнији политички памфлет. У реду, али не могу да их не упитам – зашто им онда декларације партија из Републике Српске нису обични политички памфлети, већ на основу тих памфлета санкционишу политичаре?“, каже Цвијановићева.
Када је, како каже Цвијановићева, о одуговлачењу формирања власти на нивоу БиХ разговарала са страним представницима, већина њих је „навијала“ за успостављање власти, јер би то значило какво-такво кретање на европском путу, или барем неки, иако мршав, кредибилитет државе, али било је и оних који су говорили да су битнија нека друга питања од формирања власти, а чак и то да је политички легитимно не формирати власт.
„У реду, прихватам да демократија располаже различитим алатима и сами бирамо које ћемо користити. Сад, кад су српски представници одлучили да на нивоу БиХ не учествују у одлучивању или да спријече пропусност одлука онда кад из процедуралних разлога морају одлучивати, јер би то учинио неко други, очекујем од истих тих страних представника да кажу да је и то политички легитимно и да је и то један од демократских алата, пошто и јесте тако. И очекујем да ни сад не износе критику, јер нису критиковали ни друге“, каже Цвијановићева.
За сутра у 15 часова заказана је почетак посебне сједнице Народне скупштине, а директан повод је недавна одлука Уставног суда БиХ, који је прогласио неуставним члан Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске у коме се каже да се земљиште књижи на Републику Српску.
Како је саопштено из Уставног суда БиХ, њихов став је да је ријеч о „државној имовини за коју су надлежне институције БиХ“.
И власт и опозиција у Српској заједно су одбациле ту одлуку Уставног суда, а очекује се да Народна скупштина усвоји закључке о будућем заједничком одговору на такву одлуку.
Додај коментар