- „Учешће у МАП-у не прејудицира било какву одлуку Савеза о будућем чланству“
- Политичке странке из РС, а прије свега СНСД и предсједник те странке Милорад Додик предлажу да БиХ по узору на Србију са НАТО савезом сарађује у оквиру ИПАП-а. То је тешко очекивати од пробосанских странка, прије свега бошњачкиХ политичкиХ представниКа, који су до сада као крајњи циљ истицали пуноправно чланство у НАТО савезу
ИЗ сједиштва НАТО савеза у Бриселу саопштено је да НАТО у потпуности поштује суверенитет и независност Босне и Херцеговине и да НАТО не присиљава никога на сарадњу.
Наши партнерски програми прилагођени су потребама и захтјевима сваког појединачног партнера, рекли су из НАТО савеза за портал Klix.ba.
Подсјећају да је БиХ још 2009. и 2010. године тражила укључење у Акциони план за чланство (МАП) те да су у Талину министри спољних послова чланица НАТО-а прихватили тај захтјев, али су одмах за БиХ ускратили практични алат за МАП, а то је Годишњи национални програм (АНП).
БиХ је тако неколико година радила на попису војне имовине и укњижавању на државу, што је био услов за наставак сарадње.
„На истом састанку у Талину министри спољних послова ускратили су практичну алатку – Годишњи национални програм за БиХ, кроз који се управља МАП-ом. У циљу јачања подршке БиХ, министри НАТО-а изразили су спремност да прихвате подношење првог Годишњег националног програма земље (АНП) у децембру 2018. године. АНП је документ развијен у националном власништву, који омогућава подршку НАТО-а реформама у областима као што су одбрамбене способности, регионална сигурност, спремност за катастрофе и одговор, те интероперабилност оружаних снага. Сада је на БиХ да одлучи да ли да прихвати ову понуду да достави АНП – наглашавају из НАТО-а.
Акциони план за чланство (МАП) је НАТО-ов програм савјетовања, помоћи и практичне подршке прилагођен индивидуалним потребама земаља које се желе придружити Алијанси.
„Учешће у МАП-у не прејудицира било какву одлуку Савеза о будућем чланству. Што се тиче свих одлука НАТО-а, Сјеверноатлантски савјет доноси све одлуке о новим члановима, на основу консензуса. Процес МАП-а пружа фокусиран и искрен механизам повратних информација о напретку земаља кандидата у њиховим програмима. То укључује и политичке и техничке савјете и подршку у реформским напорима, као и годишње састанке између свих чланица НАТО-а и земље кандидата на нивоу Сјеверноатлантског вијећа ради процјене напретка „, поручују из НАТО-а.
У посљедње вријеме се поред АНП-а спомиње и тзв. ИПАП програм, који означава појединачну и прилагођену сарадњу одређене земље са НАТО савезом.
Политичке странке из РС, а прије свега СНСД и предсједник те странке Милорад Додик предлажу да БиХ по узору на Србију са НАТО савезом сарађује у оквиру ИПАП-а.
То је, како се наводи, тешко очекивати када је ријеч о пробосанским странкама, прије свега бошњачким политичким представницима, који су до сада као крајњи циљ истицали пуноправно чланство у НАТО савезу.
Из НАТО-а наводе да су Индивидуални партнерски акциони планови (ИПАП) отворени за земље које имају политичку вољу и способност да продубе своје односе са НАТО-ом, без наведеног циља да постану чланице организације.
ИПАП-ови су осмишљени тако да обједине све различите механизме сарадње кроз које партнерска земља ступа у интеракцију са Савезом, чиме се фокус активности усмјерава на бољу подршку домаћим реформским напорима.
Наглашава се да ИПАП треба јасно да одреди циљеве сарадње и приоритете реформе појединачне земље партнера и осигура да различити механизми који се користе директно одговарају тим приоритетима.
„То је партнерски алат који омогућава НАТО-у да пружи фокусиране специфичне савјете о реформи одбране и сигурности везаних за земљу и, када је то потребно, о већој политичкој и институционалној реформи. Интензивирани политички дијалог о релевантним питањима може бити саставни дио ИПАП процеса. Надаље, ИПАП-ови такође олакшавају координацију билатералне помоћи коју пружају поједини савезници и партнерске земље, као и координирање напора с другим релевантним међународним институцијама. Обухваћени циљеви спадају у опште категорије политичких и сигурносних питања; питања одбране, сигурности и војске; јавне информације; наука и околиш; планирање за случај цивилних ванредних ситуација; и административна, заштитна и ресурсна питања.
ИПАП-ови су договорени између НАТО-а и низа партнерских земаља (од којих су неке касније имале АНП-ове или се придружују НАТО-у): Грузија, Азербејџан, Јерменија, Казахстан, Молдавија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Србија“, закључили су из НАТО-а.
Додај коментар