- „У БиХ постоји опасност и од злонамјерног скривања лица која су склона тероризму и терористичким организацијама. То у БиХ може експлодирати једног тренутка и то не у скорије вријеме, него онда када њихови наредбодавци кажу да се снажније јаве и дјелују“
- „Бошњаци не дозвољавају да се било ко од илегалних миграната врати у матичну земљу, без обзира чиме се баве и које су им намјере. Његова изјава је толико јасна и озбиљна да је Република Српска с правом од почетка мигрантске кризе јасно рекла да мигранти немају шта да траже на њеној територији“, рекао је Новић. Стога, каже Новић, није чудо да илегални мигранти иду тамо гдје имају политичку, а можда и неку другу подршку за намјере коју крију
- „Постоји реална опасност у БиХ да се законодавна власт потисне из сектора одлучивања, а да се са стране, `илегално` пласирају закони и рјешења којима се преко посланика желе ријешити нека питања на нивоу БиХ“
ПРЕДСЈЕДНИК Клуба делегата српског народа у Дому народа парламента БиХ Средоје Новић изјавио је да БиХ нема адекватан одговор на проблем илегалних миграната, да се нико не бави њиховим намјерама и да нико не зна колико их има.
„Мигранти и мигрантска криза, која нараста до неслућених размјера, тренутно су највећи и најтежи безбједносни проблем БиХ који неколико година раздире ову земљу“, рекао је Новић у интервјуу Срни.
Он изражава бојазан да БиХ уопште нема адекватан одговор на тај проблем, јер се годинама сакривало стварно стање миграција и говорило се како то није безбједносни, већ економски и хуманитарни проблем.
„Након свега што се десило са бившим министром безбједности /у Савјету министара/ Фахрудином Радончићем, сада је отворено ново поглавље и ново питање – шта се уистину догађа са мигрантима и зашто је он јавности презентовао очигледан сукоб на политичкој сцени око миграната“, каже Новић.
Све док се не рашчисти да ли је тачно оно што је Радончић изнио у јавности, каже Новић, у БиХ ће бити све тежа ситуација.
Новић указује да се безбједносни сектор у БиХ мора позабавити поређењем безбједносних података и анализа да би имао валидну оцјену стања безбједности у овој земљи.
Он каже да се безбједносни сектор мора посматрати у укупном политичком и економском смислу, поредити са окружењем, као и глобалним односима када је о ријеч о безбједности.
„У БиХ постоји опасност и од злонамјерног скривања лица која су склона не само испадима, ексцесима и ситним крађама, него тероризму и терористичким организацијама. То у БиХ може експлодирати једног тренутка и то не у скорије вријеме, него онда када њихови наредбодавци кажу да се снажније јаве и дјелују“, упозорио је Новић.
Новић констатује да је БиХ дуго била без министра безбједности у Савјету министара и да је то лоша порука јавности.
„Не знам како ће се одвијати ова ситуација сада када је именован нови министар безбједности, али сматрам да ми уопште немамо снаге, а ни политичке воље да ријешимо питање илегалних миграната на најквалитетнији начин“, рекао је Новић, указујући да је очигледно да је то питање прерасло у политичке игре и да је безбједносни сектор потиснут у други план.
Коментаришући тврдње безбједносних агенција у БиХ да у ову земљу под различитим идентитетом и без докумената у више наврата улазе једна те иста лица, те да међу њима има и оних склоних екстремизму и тероризму, Новић каже да је управо та чињеница довољна да се констатује да свима који као илегални мигранти улазе у БиХ нису добре намјере .
Нико у БиХ чак ни они најревноснији и најчеститији који желе да владају ситуацијом не знају ни приближно колико илегалних миграната у БиХ има, гдје се налазе и које су им намјере. Гранична полиција, у коју се не улаже, сама не може ријешити тај проблем, а различити наводни идентитет довољно је упозорење на опрез“, рекао је Новић.
Коментаришући тврдње Бошњака да се илегални мигранти пребацују једино на подручја гдје су Бошњаци, Новић каже да је такве тврдње „разголитио Радончић“.
„Бошњаци не дозвољавају да се било ко од илегалних миграната врати у матичну земљу, без обзира чиме се баве и које су им намјере. Његова изјава је толико јасна и озбиљна да је Република Српска с правом од почетка мигрантске кризе јасно рекла да мигранти немају шта да траже на њеној територији“, рекао је Новић.
Стога, каже Новић, није чудо да илегални мигранти иду тамо гдје имају политичку, а можда и неку другу подршку за намјере коју крију.
Осврћући се на чињеницу да се годинама чека реализација споразума који су потписале безбједносне агенције у БиХ да се у Министарству безбједности у Савјету министара инсталира тачка за сарадњу са Европолом, те да је федерални министар унутрашњих послова повукао потпис са споразума, Новић каже да је очигледно ријеч о политичком, а никако о безбједносном ставу.
Он наводи да се након дугогодишњих преговора и политичке полемике дошло до врло доброг рјешења да сједиште сарадње са Европлом буде у Министарству безбједности у Савјету министара које је обезбиједило све техничке претпоставке за контакт тачку, укључујући и простор.
„Очигледно то не одговара Федерацији БиХ. Зашто им не одговара, могу само да нагађам. Они су се опредијелили за повлачење своје сагласности јер желе по сваку цијену да Дирекцију за координацију полицијских тијела претворе у министарство унутрашњих послова на нивоу БиХ. Ту је сва игра. Све се жели сконцентрисати у Дирекцији, иако она по својој надлежности нема шта да тражи у том домену“, појаснио је Новић.
Он каже да не може прогнозирати како ће се ствари одвијати даље, али да те „игре“ нису добре за БиХ, подсјетивши да су Европска комисија и Европлол запријетили озбиљним санкцијама БиХ.
„Вјерујем да ће се проблем ријешити и мора се ријешити. У противном, нема ниједног разлога да Република Српска уопште даље партиципира у томе. По тој логици, онда би и Српска могла да каже излазимо из сарадње са Европолом и са Интерполом, нећемо имати једну заједничку фокалну /контакт/ тачку на нивоу БиХ, него ће да формира своју“, рекао је Новић.
Одговарајући на питање – да ли се на ваљан начин и у довољној мјери размјењују подаци између полицијских структура у БиХ, што је законска обавеза, Новић каже да је тешко одговорити на то питање и да би конкретније податке могле изнијети полицијске агенције.
„Оне би требале да знају да ли сарађују на ваљан начин, да ли има потпуне сарадње или је само ријеч о привидној сарадњи. Било би сувише ризично да дам коначну оцјену, али безбједност захтјева да се без било какве резерве размјењују безбједносни подаци и на нивоу БиХ и БиХ са трећим земљама“, рекао је Новић.
Осврћући се на дешавања у Заједничкој комисији за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ /ОБА/ чији је ред у прошлом мандату парламента БиХ био блокиран, а у овом је недавно почео, Новић каже да, као замјеник предсједавајућег ове комисије, због других обавеза није присуствовао ниједној сједници, али да му се уопште не допада оно што је у медијима прочитао о њеном раду.
„Не допада ми се ни метод, ни начин како ради. Чини ми се да се и сама Комисија потпуно удаљила од своје стварне надлежности. Постоји опасност да комисија не буде ефикасна, да не буде могла уопште обавити свој посао и да до њених ставова и мишљења нико не буде држао, укључујући и ОБА, Савјет министара, Предсједништво и друге безбједносне агенције у земљи и ван ње“, рекао је Новић.
Уколико овако комисија настави да ради, каже Новић, сигурно ће потписати капитулацију и бојим се да неће бити уопште разлога да постоји. „Може се десити да парламент БиХ буде први парламент који ће укинути своју комисију јер нема никакве сврхе да оваква постоји“, констатовао је Новић.
Осврћући се на рад Дома народа, Новић је рекао да је суморан цјелокупан рад парламента БиХ у прошлој години, а још суморнији рад извршне власти у прошлом мандату.
„Постоји реална опасност у БиХ да се законодавна власт потисне из сектора одлучивања, а да се са стране, `илегално` пласирају закони и рјешења којима се преко посланика желе ријешити нека питања на нивоу БиХ“, рекао је Новић.
С друге стране, каже Новић, чини му се да се у предлагање низа закона све више, под видом консултовања струке, пласирају ставови појединаца из потпуно других побуда.
„Оваквим радом законодавна власт губи кључну улогу. Законодавна власт, односно парламент БиХ мора имати кључну улогу и надређена извршној власти. У БиХ је генерално законодавна власт подређена извршној“, оцијенио је Новић.
(Срна)
Додај коментар