- Бриселски портал цитира твитер-реакцију предсједника Србије: „Био сам присутан кад је Федерика Могерини Зорану Заеву обећала да ће – чим се реши питање имена – до краја године бити покренути преговори. То се није догодило и неће се догодити. А шта ми можемо очекивати кад је у питању Косово?“
- Одлуку о отварању преговора са Скопљем и Тираном прије свега је блокирао Париз, а један француски дипломата је објаснио да Француска разумије упозорења да је могући већи уплив других свјетских центара моћи на Западном Балкану, ако се ЕУ тамо слабо ангажује, али је подвукао да је она превасходно „заинтересована да најприје ЕУ боље функционише”
БРИСЕЛСКИ портал Politico данас поставља питање „ко би и даље вејровао обећањима ЕУ која је објавила да ће до октобра усвојити битну одлуку за Западни Балкан”, а сад чланице Уније нису могле да се сагласе о почетку преговора са Скопљем и Тираном.
Још наводи да српски предсједник Александар Вучић каже да им он више не би вјеровао.
Politico преноси Твитер-поруку Вучића у којој стоји:
„Ја сам био присутан кад је Федерика Могерини Зорану Заеву обећала да ће – чим се реши питање имена – до краја године бити покренути преговори. То се није догодило и неће се догодити. А шта ми можемо очекивати кад је у питању Косово?“
Прије свега због захтјева Француске, али и Холандије и Данске да Скопље и Тирана најприје испуне све услове око владавине закона, шефови дипломатија ЕУ нису јуче успјели да се договоре о томе да ли покренути преговоре само са Сјеверном Македонијом или и са Албанијом, па ће о томе коначну ријеч морати да дају шефови држава или влада ЕУ на заседању сутра и у петак.
„Замислите сад да сте у кожи премијера Сјеверне Македоније Зорана Заева и да сте се изложили унутрашњим великим ризицима да бисте испунили услове које су вам поставиле вођи ЕУ”, пише Politico.
„Зашто бисте вјеровали обећањима ЕУ и, штавише, посебно ако су их дали лидери ЕУ”, пита бриселски портал.
И ако се „погледа и даље од Западног Балкана, да сте украјински предсједник Владимир Зеленски, да ли бисте имали разлога да вјерујете ЕУ да је поштен трговац ако од вас тражи реформе да би ваша земља могла да се приближи Западу?”, додаје портал.
Politico пише да се и за британског премијера Бориса Џонсона поставља питање о „добрим намјерама ЕУ” за односе с Великом Британијом послије њеног изласка из чланства ЕУ.
И, како то види бриселски портал, једино руски предсједник Владимир Путин сад може бити задовољан јер су, каже, „ЕУ земље одрадиле прљав посао за њега јер је ЕУ сама послала поруку да у суштини лаже земље региона”.
Лидери ЕУ ће сад морати да одлуче хоће или не утврдити датум за преговоре са Скопљем и Тираном у ситуацији кад Француска, а сличан је став Холандије и Данске, не одустаје од тога да обе земље морају додатно испунити услове владавине права.
И то нарочито за рјешење случаја корупције македонског специјалног државног тужиоца и примјену на дјелу реформе правосуђа и сузбијања корупције и организованог криминала у Албанији.
Већина министара на засједању у Луксембургу била је за то да се датум преговора одмах одобри, рекли су извори са засједања, али коначно није прошао ни компромисни предлог да се то одобри само Скопљу.
Француска државна секретарка за Европу Амели де Моншален је изјавила да је Француска партнерима у ЕУ поднела приједлог да се темељито преобрази поступак преговора о чланству – да они не би били спори и недјелотворни, већ да од тога имају опипљиве користи и грађани земаља које преговарају и ЕУ, а посебно да из тих земаља нема више штетног „одлива мозгова”.
Став је Париза, а то у извесној мјери дијеле још неке чланице ЕУ, да се најприје ријеше велики проблеми унутар ЕУ, укључујући посљедице Брегзита, институционално и око питања доношења одлука унутар Уније како би постала оспособљена да прими нове чланице.
Један француски дипломата је објаснио да Париз разумије упозорења на могући већи уплив других свјетских центара моћи на Западном Балкану, ако се ЕУ тамо слабо ангажује, али је подвукао да је Париз превасходно „заинтересован да најприје ЕУ боље функционише”.
(Бета)
Додај коментар