- Доктор Марк ГРИФИТС: Играње видео-игара је с психолошког гледишта као нека врста коцкања без новца. Коцкари користе новац као начин да мјере успјех, док се у играма користе поени. Проценат играча видео-игара који имају проблем компулсивног играња, вјероватно је јако мали, доста мањи од једног процента, а многи од њих вјероватно имају и друге проблеме као што су депресија, биполарни поремећај или аутизам
СВЈЕТСКА здравствена организација (СЗО) је данас саопштила да је компулсивно играње видео-игара сврстала међу менталне поремећаје.
Критичари те одлуке СЗО наводе да тиме ризикује да дође до стигматизовања младих играча.
У најновијем, измјењеном издању међународног приручника о класификацији болести, СЗО је данас саопштила да ће класификовање „Поремећаја играња игара“, као посебног стања, послужити земљама да буду спремније да идентификују тај проблем.
Доктор Шехар Саксена, директор Одјељења СЗО за ментално здравље, рекао је да је та организација УН прихватила приједлог да „поремећај играња игара“ треба да се сврста у ново обољење на основу научних доказа, иако на то већ у многим деловима свијета указују потребе и потражња за лијечењем тог поремећаја.
Докторка Џоун Харви, портпаролка Британског друштва психолога, упозорила је да би нова одредница могла да обухвати само мали број оних који играју игре, док би се родитељи широм свијета непотребно забринули.
Други су поздравили потез СЗО, наводећи да је критично да се брзо идентификују зависници од видео-игара јер су то обично тинејџери или млађи одрасли људи који сами не траже помоћ.
„Наилазимо на родитеље који су растројени не само што виде да им дијете напушта школу, него и зато што им се распада цијела породична структура“, рекла је докторка Хенријета Боуден-Џоунс, из Британског краљевског колеџа психијатара.
Боуден-Џоунс је рекла да се зависности од игара обично најбоље лијече психолошким терапијама, а некад и лијековима.
Доктор Марк Грифитс који је 30 година истраживао концепт „поремећаја играња видео-игара“, рекао је да ће нова класификација допринети да се проблем легитимизује и да ће ојачати стратегије лечења.
„Играње видео-игара је с психолошког гледишта као нека врста коцкања без новца. Коцкари користе новац као начин да мјере успјех, док се у играма користе поени“, рекао је он.
Он је рекао да проценат играча видео-игара који имају проблем компулсивног играња, вјероватно јако мали, доста мањи од једног процента и да многи од њих вјероватно имају и друге проблеме као што су депресија, биполарни поремећај или аутизам.
Бета
Додај коментар