Главно РС и матица

У Београду у 96. години умро дугогодишњи предсједник САНУ Никола Хајдин

ПОТПРЕДСЈЕДНИК БИО 19 ГОДИНА, А НА ЧЕЛУ АКАДЕМИЈЕ – ПУНА ТРИ МАНДАТА
  • Међу његовим дјелима издвајају се жејлезнички мост са косим затегама преко ријеке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко ријеке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана Глажње“ у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко ријеке Висле у Пољској

ДУГОГОДИШЊИ предсједник и члан Српске академије наука и умјетности академик Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години послије краће и тешке болести, саопштила је САНУ.

Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

Потпредсједник САНУ био је од 1994. до 2003, а предсједник у три мандата – од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

Хајдин је био предсједник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, предсједник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примијењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и предсједник Југословенског друштва грађевинских конструктера.

Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и умјетности са сједиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.

Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примјену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.

Његов научни интерес су посљедњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.

Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).

Међу његовим дјелима издвајају се жељезнички мост са косим затегама преко ријеке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко ријеке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана Глажње“ у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко ријеке Висле у Пољској.

Добитник је бројних признања и награда.

Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији“, истакли су из САНУ.

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар