Вукановић о Станивуковићу: Он је најтужнији јер има болесну амбицију да буде предсједник Српске

• Стнивуковићев кадар Небојша ДРИНИЋ: То што се Вукан временом профилисао као политички инфлуенсер, од кога млади могу научити једино како се пажња осваја виком, хистерисањем и понашањем размаженог деришта, говори више о њему него о било ком другом
• Вукановић не би да говори о „десетару Дринићу“, алудирајући на Станивуковићеву идеју да младима треба обука на Мањачи гдје би рано устајали, трчали и јели лук, што су многи исмијали
• Још важнији камен спотицања у опозицији је то што је СДС потврдио Бранка Бланушу као свог кандидата за предсједника Српске. Вукановић чак тврди да је одгођен планирани скуп Покрета сигурна Српска на коме је требало да озваниче Станивуковића. И, ту је настао хаос
• Почасни предсједник ПДП-а Младен Иванић: ПДП формално постоји, а ускоро би требало да се види да ли постоји и суштински

Извор: РТРС

ДОК свим силама покушавају да се уједине и консолидују, никад горе међусобне прозивке у опозицији.

Посебно је напето ових дана између сарадника Драшка Станивуковића, Небојше Дринића и Небојше Вукановића. Ситуацију подгријава Игор Црнадак, не штедећи Станивуковића.

Ту је и СДС, који је већ помрсио конце Станивуковићу са кандидатуром Бранка Блануше за предсједника Републике Српске на изборима наредне године.

Пo свему судећи, тешко ће се распетљати опозициони гордијев чвор.

„Политичар у покушају“ – тако ПДП-ов Небојша Дринић назива лидера Листе за прваду и ред Небојшу Вукановића. Вукановић одговара – „не треба се спуштати на ниво маргиналца попут Дринића“.

Тешко да је ово пут према слози на коју позивају сви опозиционари док у исто вријеме оптужују и вријеђају једни друге.

– То што се Вукан временом профилисао као политички инфлуенсер, од кога млади могу научити једино како се пажња осваја виком, хистерисањем и понашањем размаженог деришта, говори више о њему него о било ком другом – каже Дринић.

Вукановић не би да говори о, како га назива, „десетару Дринићу“, алудирајући на Станивуковићеву идеју да младима треба обука на Мањачи гдје би рано устајали, трчали и јели лук, што су многи исмијали. Више би говорио о Дринићевом налогодавцу који му је, каже, омогућио да постане „трећина“.

– Он је најтужнији зато што има болесну амбицију да буде предсједник Републике Српске – каже Вукановић.

То је тек један камен спотицања у опозицији.

СДС је потврдио Бранка Бланушу као кандидата. Вукановић чак тврди да је одгођен планирани скуп Покрета сигурна Српска на коме је требало да озваниче Станивуковића. И ту је настао хаос. А одавно је већ у ПДП-у јер већина тамо не зна ни коме више припада.

Потпредсједник ПДП-а Игор Црнадак противи се ПСС-у. Каже да ће се борити против прикривеног уклањања ПДП-а са политичке сцене.

– Зар може бити оптимистична порука младима да је неко ко је промијенио четири, пет политичких партија и налази се у осмој деценији живота политичко освјежење и нова енергија? – пита Црнадак.

Има у виду Гојка Кличковића кога је Станивуковић представио као појачање ПСС-а. И за почасног предсједника ПДП-а Младена Иванића то је лоша порука.

– Генерално, немам ништа против укрупњавања иако бих волио да је то укрупњавање било од људи који нису били у ранијем периоду у власти – каже Иванић.

– ПДП формално постоји, а ускоро би требало да се види да ли постоји и суштински, каже још Иванић.

Изгледа да се нешто спрема, а нешто о томе зна и Вукановић.

– Биће ту неких дешавања која ће бити занимљива око Нове године, али ја ту нећу, не мијешам се у друге ствари – рекао је Вукановић.

Биће ту, изгледа, свега. Опозиција је, чини се, у озбиљним проблемима.

– То међусобно нападање је резултат недостатка, по мом мишљењу, озбиљнијих политичких стратегија и програма и незајажљивости у погледу апетита. Дакле, ако неко мисли да буде предсједник Републике, члан Предсједништва и ако ту своју жељу истури као политички приоритет, а то се не усагласи, онда је то лоша ствар за опозицију – каже универзитетски професор Драгомир Вуковић.

Ко ће на Мањачу, ко ће на изборе, ко ће бити кандидати, како ће се помирити и ујединити?

Много је питања, а мало времена да се на њих добију одговори, јер опозиционари све наде полажу у изборе, а никако да се изборе сами са собом.