- Демонстранти на Тргу Крајине у Бањалуци већ месецима оптужују врх МУП-а и државни врх Републике Српске за убиство Давида Драгичевића – без доказа. И на основу тога прете ометањем изборног процеса – пре и после избора – и рушењем државе
- Министар безбедности БиХ је почетком 2018. оптужио власт у Републици Српској за формирање паравојних формација и, индиректно, Русију и Србију за умешаност – такође без доказа. То је, међутим, искоришћено за сврхе западне пропагандне кампање о наводном порасту наводног руског малигног утицаја у БиХ и региону
- А то је, опет, резултирало слањем британских специјалаца у БиХ уочи избора, као и одвајањем великих сума новца за помоћ опозиционим медијима и активностима у Српској од стране САД
- Србија је, у облику њених пост-петооктобарских елита, нажалост прихватила многе лажи о себи. А не само да није умилостивила оне који су свесно лагали о њој, већ умало није нестала са мапе. И Република Српска, док је прихватала лажи о себи, губила је и снагу и институције и дејтонска права, и умало да нестане
Пише: Александар ПАВИЋ
ДВЕ године Трампови политички противници машу оптужбама да га је Кремљ довео на власт – без доказа. Али не престају.
Две године западни глобалистички неоконзервативни/неолиберални анти-руски лоби маше оптужбама о руском мешању у изборе широм света – без доказа. Али не престаје.
Напротив – на основу недоказаних оптужби, непрестано уводи нове санкције против Русије.
Месецима британски естаблишмент труби да су Руси отровали Сергеја Скрипаља и његову ћерку – без доказа. Али не престаје, већ константно уводи или позива на нове санкције против Русије.
Два пута су, за Трампова мандата, западне силе бомбардовале Сирију на основу оптужби да је сиријска војска користила хемијско оружје против „побуњеника”, тј. терориста – без доказа. Али не престају – ни са оптужбама ни са претњама новим бомбардовањима, ни са амбицијама да уклоне сиријског председника Асада.
Трампова администрација је у пролеће 2018. једнострано иступила из нуклеарног споразума са Ираном, оптужујући Иран за кршење тог споразума – без адекватних доказа. Оптужбе не само да не престају, већ се на основу њих уводе нове, оштре санкције и позива се на промену режима у Техерану.
У настојању да спрече Трамповог другог кандидата за упражњено место у Врховном суду САД, Брета Каваноа, да буде изгласан у Сенату, Трампови политички противници су јавности представили неколико жена које су се напрасно сетиле да их је он, пре тридесетак година, сексуално злостављао – без доказа. Али не престају, и обећавају да неће чак и ако буде изгласан, већ да ће, ако освоје већину у Конгресу, покренути поступак за његов опозив.
Западне силе су још 2014. оптужиле Русију за учешће у рушењу малезијског авиона на лету МХ-17 изнад Доњецка, и увеле анти-руске санкције – без доказа. И не престају ни са оптужбама ни са антируским санкцијама.
Српске снаге безбедности су оптужене да су извршиле масакр недужних шиптарских цивила у косовско-метохијском селу Рачак у јануару 1999 – без доказа (односно уз нуђење лажних доказа).
Сличне оптужбе су изнете и у вези наводног масакра у селу Ругова пар седмица касније – опет уз помоћ лажних доказа.
У оба случаја, радило се о наоружаним терористима. Ове лажи су, заједно са још некима, коришћене као повод за НАТО агресију на СР Југославију од краја марта до средине јуна 1999. године. Иако су лажи касније раскринкане, ефекат бомбардовања – насилно, једнострано отцепљење Косова и Метохије од Србије – није поништен. Напротив, предано се ради на његовом консолидовању.
Српске снаге у Босни и Херцеговини су током грађанског рата 1990-их оптужене за гранатирање реда за хлеб у улици Васе Мискина као и два гранатирања сарајевске пијаце Маркале – без доказа. На основу тих лажних оптужби је Запад увео санкције против Југославије и бомбардовао положаје Војске Републике Српске. Иако су лажи раскринкане, њихови ефекти – у облику активног западног форсирања немогуће, антисрпске државе БиХ, су остали.
Српске снаге су оптужене за геноцид у Сребреници у јулу 1995. и убиство 7-8.000 муслимана – без адекватних доказа. Али ефекти оптужбе су остали, и служе као средство непрестаног притиска на Републику Српску, што из Сарајева, што из западних престоница.
Демонстранти на Тргу Крајине у Бањалуци већ месецима оптужују врх МУП-а и државни врх Републике Српске за убиство Давида Драгичевића – без доказа. И на основу тога прете ометањем изборног процеса – пре и после избора – и рушењем државе.
Министар безбедности БиХ је почетком 2018. оптужио власт у Републици Српској за формирање паравојних формација и, индиректно, Русију и Србију за умешаност – без доказа. То је, међутим, искоришћено за сврхе западне пропагандне кампање о наводном порасту наводног руског малигног утицаја у БиХ и региону, што је, опет, резултирало слањем британских специјалаца у БиХ уочи избора, као и одвајањем великих сума новца за помоћ опозиционим медијима и активностима у Српској од стране САД.
Када је Гебелс констатовао да хиљаду пута поновљена лаж на крају постане истина – он је био само делимично у праву.
Онај који лаж свесно лансира сам ће је ће нужно и третирати као истину, јер му је она потребна као оружје политичке, друштвене и/или војне борбе. Он од ње не сме да одустане јер би то значило не само одступање од задатог циља, већ и трајни губитак кредибилитета. С друге стране, онај ко је у лаж првобитно наивно поверовао, третираће је као истину све док му права истина не буде убедљиво предочена, или док га иста не лупи у главу.
А онај против кога је лаж лансирана, ако жели да опстане, не само да је неће прихватити као истину, већ ће учинити све да је раскринка и побије.
У данашњем свету, они који контролишу највећи део медија се највише и користе лажима. Чак би се могло рећи да је то био и јесте главни циљ њихове скоро монополске медијске контроле – да могу што лакше да пропагирају лаж и ућуткају, односно уклоне истину и дисонантне тонове. Из овога следи да никакво убеђивање с њима, или њиховим експонентима, неће помоћи.
Само отпор и чврстина у сопственој истини могу да дају резултате.
Трамп је опстао само зато што није прихватио лажи о себи него се борио и бори. Русија опстаје и наставља да ниже успехе само зато што не прихвата лажи о себи, нити да промени своје понашање да би удовољила онима који је свесно клеветају. Јер, тај који је спреман да некога свесно клевеће, спреман је на све, и не може се одобровољити – осим ако не налети на тврдо.
Србија је, у облику њених пост-петооктобарских елита, нажалост прихватила многе лажи о себи. Не само да није умилостивила оне који су свесно лагали о њој, већ умало није нестала са мапе. И Република Српска, док је прихватала лажи о себи, губила је и снагу и институције и дејтонска права, и умало да нестане.
Зато, ако неко у Републици Српској или изван ње буде оспоравао легитимну изборну победу оних који се залажу за изворни Дејтон и супротстављање сарајевском хегемонизму и централизму, за још ближе везе са онима који нису лагали и не лажу о Српској и Србији, за повратак насилно отетог јединства са Србијом – он ће то радити из истих разлога као и до сада: да би (своју) лаж наметнуо као (нашу) истину, или да би саучествовао у, или наставио са истом политиком, заснованом на истим лажима, која води ка укидању Српске и, у крајњем исходу, Србије.
А једини рецепт за опстанак, и коначну победу, је супротстављање лажима, макар биле поновљена милион пута. Ако то могу Македонци, против истих режисера, могу и Срби.
Додај коментар