Антонић: Ко преживи злогуку корона пошаст и злосрећну БиХ државу – имаће о чему да прича

• Формирали владу Кантона Сарајево и објавили да је она „мултиетничка“. Када су посланици питали „ко је у влади Србин“, дата је пауза. Потом је мандатар Марио Неднадић открио да је Србин министар привреде Драшко Јеличић. Међутим, тај министар се раније изјашњавао као – Хрват
• Очигледно се, под утицајем нове политике СДА – интегралног босанства – у БиХ развија нови тип политичара: етник-трансформерси. Претварају се за 15 минута у било коју нацију. Ако је Драшко могао за 15 минута да се прогласи Србином, може и женом
• Бошњачко изумевање злочина отишло је толико далеко да је почело да се претвара у фарсу. Сребренички имам Ахмо Хрустановић објавио је да је и његов прадеда, 1947. године, убијен од стране полиције источно од Сребренице, „само зато што је био муслиман“. Додао је овој објави и кључну реч: #genocide in continuity.
• Истина је сасвим супротна: у БиХ је 1966. једна нова џамија била на 5.300 становника, једна нова католичка црква на 13.000 становника и једна нова православна црква на 32.000 становника! Муслимани су у БиХ били толико „прогоњени“ у доба СФРЈ да се од 1961. до 1981. из БиХ иселило у Србију 250.000 Срба, а у Хрватску 80.000 Хрвата. Због те „прогоњености“ муслимана, Срби су 1961. чинили 43 одсто становништва БиХ, а 1981. 32 одсто док се удео муслимана повећао на 39 одсто

Пише: Слободан АНТОНИЋ

У околностима ванредног стања због корона вируса тешко је мислити о другим озбиљним темама. Па, хајде да се окренемо (наизглед) лакшим.

Приликом недавног избора владе Кантона Сарајево у тамошњој скупштини речено је да је она „мултиетничка“. Када су посланици питали ко је тачно у влади Србин, пошто се није одмах знао одговор, дата је пауза.

„Након полусатне паузе мандатар Марио Ненадић открио је ко је Србин: министар привреде Драшко Јеличић. Међутим, овај министар је промијенио националност за 15 минута. Раније се изјашњавао као Хрват.

У име Клуба Срба позвана је Смиљана Витешкић (председавајућа Скупштине КС) да покрене питање виталног националног интереса. Међутим, Витешкићева је изразила жаљење због грешке и рекла да нема потребе за тим“.

Владу КС чини коалиција око СДА, а министар који је у паузи променио националност је из Демократске фронте, странке чији је председник Жељко Комшић, „хрватски“ члан Председништва БиХ.

Очигледно да се, под утицајем нове политике СДА – интегралног  босанства – у БиХ развија нови тип политичара: етник-трансформерси.

Претварају се за 15 минута у било коју нацију.

Вероватно би сутра за фотељу постали и будисти. А унапређени модел БХ-трансформерса јамачно ће моћи, кад год затреба (зарад родне структуре), да се претвори и у жену. Што да не?

Ако је Драшко могао за 15 минута да се прогласи Србином, може и женом.

Ко ће му забранити?

Замислимо да се тако нешто десило у Српској – да је Додик поставио неког православног да у влади глуми муслимана. Не бисмо могли да живимо од сарајевских јаука и апела да НАТО бомбардује Бања Луку. Овако, пошто се то ради у Сарајеву, ником ништа.

Случајеви политичких сурогат-Срба почели су да се у Федерацији БиХ јављају јер је тамо остало тек 10% Срба у односу на 1991. годину.

Недавно смо прочитали да је месар Момир Челебић, који је радио у Жепчу, био једини Србин запослен у Месној индустрији „Бајра“ из Травника (од око хиљду радника). Међутим, сада је и он добио отказ јер је оптужен да је муштеријама, наводно, потурао свињско месо. Челебић каже да је он био шеф месаре да тако нешто никада не би урадио, нити би дозволио да неко други то ради.

Али, ко ће још да верује Србину. Сад барем Месна индустрија „Бајра“ може да истакне паролу Serbienfrei.

С друге пак стране, бошњачко изумевање злочина отишло је толико далеко да је то почело да се претвара у фарсу.

Сребренички имам Ахмо Хрустановић објавио је недавно да је и његов прадеда, 1947. године, убијен од стране полиције, у селу Михољевине, источно од Сребренице, „само зато што је био муслиман“ („јust because he was a muslim“).

Додао је овој објави и кључну реч: #genocide in continuity.

Овакве фантазије могу се продавати само странцима, и то онима који су потпуно неупућени у историју ових крајева. Истина је сасвим супротна: не да у комунистичкој Југославији полиција никог није убијала „само зато што је муслиман“, него су комунисти у БиХ подржавали верску праксу муслимана. 

Ево неких података: у БиХ је 1950-1970. изграђено 800 џамија (овде 39), несразмерно више у односу на новоизграђене православне и католичке цркве. Тако је 1966. године у БиХ једна нова џамија била на 5.300 становника, једна нова католичка црква на 13.000 становника и једна нова православна црква на 32.000 становника! (овде 65).

Само током 1968. године верску наставу у БиХ похађало је 98.630 муслиманских ученика (Glasnik vrhovnog islamskog starješinstva u SFRJ, бр. 5-6, 1968, стр. 28; нав. овде 65).

Муслимани су у БиХ били толико „прогоњени“ у доба СФРЈ, да се од 1961. до 1981. из БиХ иселило у Србију 250.000 Срба, а у Хрватску 80.000 Хрвата. Због те „прогоњености“ муслимана, Срби су 1961. чинили 43% становништва БиХ, а муслимани 26%, да би се до 1981. удео Срба смањио на 32%, а удео муслимана повећао на 39%!

Колико би тек муслимана данас било у БиХ да их полиција у СФРЈ није убијала „само зато што су муслимани“?

Доиста Србима у БиХ није лако. Изван Српске морају за озбиљно да узимају фарсичне институције и свакојаке идеолошке фантазме.

Сва срећа да се Срби данас с дозом хумора односе према обе несреће – злогукој корона пошасти и злосрећној БиХ држави.

Ко их преживи имаће о чему да прича.