Антонић: Свака част Срећку Михаиловићу и Демостату, али…

• СзП обзнанио да је његово предизборно истраживање реализовао београдски „Демостат“ (руководилац Срећко Михаиловић) „у периоду од 14. до 23. августа 2018. године, на репрезентативном узорку од 1.510 испитаника“. А то „прво потпуно и потписано истраживање“ наговештава да Иванић туче Додика са 52%:43%, а Говедарица Цвијановићеву са 51%:44%
• Чак и ако је агенција реномирана, треба да изађе на терен на коме није радила и да „од нуле“ прави своју анкетарску мрежу, уз сву логичку и другу контролу анкетара, зато првих неколико истраживања може да рачуна само у „прелиминарна“. Тек кад ригорозном селекцијом изгради свој анкетарски тим на терену, њена истраживања могу да буду релевентна
•  Дакле, свака част Срећку Михаиловићу и Демостату. Али, ако је ово њихово прво теренско истраживање у Српској, и ако су они за ову прилику тек конституисали своју исраживачку мрежу – добијени резултати морају се узети са резервом
• Република Српска заслужује да има своју сопствену кредибилну истраживачку агенцију, с мрежом искусних и поузданих анкетара, као и с тимом истраживача који знају да раде свој посао. И у Србији се такве агенције могу набројати на прсте једне руке. Наравно да је, у много мањој Српској, до тога још теже доћи
• У сваком случају, садашње стање је потпуно неприхватљиво. Зар ћемо довека слушати налазе измишљених истраживања и разматрати резултате сондажа рађених по методологији „баба Ванге“ и „пророчице Клеопатре“?

Пише: Слободан АНТОНИЋ

ОВИХ дана подигла се галама око налаза једног предизборног истраживања у Републици Српској.

Налазе је саопштио опозициони Савез за побједу, а по њему Иванић туче Додика 52%:43%, а Говедарица Цвијановићеву 51%:44% (овде).

У саопштењу СзП, које су пренели медији, истиче се да су резултате оних истраживања, по којима побеђују Додик и Цвијановићева, заправо пласирали медијски и други кругови око Додика. Зато је свака од тих сондажа „имала суштинске недостатке: негдје није наведена величина узорка, негдје је сакривен период реализације истраживања, а свугдје је недостајао назив куће која иза истраживања стоји“ (писало је само реномирана агенција из иностранства или једна међународна организација).

И заиста, само дан пре објављивања ове сондаже, Срна је пустила вест о истраживању „у који је имала увид“, а по ком Додик туче Иванића 47%:29%, а Цвијановићева Говедарицу 38%:26%. Истраживање је, јавља Срна, „рађено за једну међународну организацију у БиХ, а коју је радила реномирана агенција крајем августа на узорку од 2.000 испитаника“ (овде).

Насупрот томе, СзП обзнањује да је његово истраживање реализовао београдски „Демостат“ (руководилац Срећко Михаиловић) „у периоду од 14. до 23. августа 2018. године, на репрезентативном узорку од 1.510 испитаника“. И управо то „прво потпуно и потписано истраживање“ наговештава убедљив пораз Додика и Цвијановићеве.

И како је и ред у кампањи, одмах је уследио медијски одговор. Срна је већ сутрадан пренела писање портала „Инфосрпска“ по ком извесни „дипломатски извори из Сарајева наводе да је ‘Демостат’ заправо добио од Енглеза унапријед скројене резултате, а да правог испитивања јавног мњења није ни било“ (овде).

Инфосрпска закључује, а преноси Срна, да су на тај начин „сви били задовољни – Демостат великим хонораром, СзП скројеним резултатима, а енглески мангупи још једном подвалом, на путу да се у Српској доведе ‘мекша’ власт која би играла како Енглези свирају“ (исто).

Истога дана јавности се обратио и портпарол Додиковог СНСД-а, Радован Ковачевић (овде). Он је дисквалификовао Демостат као „агенцију која је искључиво позната по промашајима. За предсједничке изборе у Србији 2017. године, предвидјели су да ће Саша Јанковић освојити 11 одсто, а он је освојио 17 одсто, да ће Прелетачевић Бели освојити три одсто, а он је освојио 10 одсто, да ће Вук Јеремић и Војислав Шешељ освојити по девет и осам одсто, а они су освојили пет и четири одсто – дупло мање“, указао је Ковачевић.

Портпарол СНСД-а је на крају оценио да је „евидентно ријеч о агенцији која маши у стотинама хиљада гласова“, те да ће се победа Цвијановићеве и Додика такође мерити, према опозиционим кандидатима, „разликом од више стотина хиљада гласова“ (исто).

Одмах да кажем да ми се не допада пракса навођења неименованих истраживња у које је неки медиј „имао увид“. То шта пише у таквим извештајима – мачку о реп.

Код нас и иначе велики део истраживачких агенција производи резултате по мери наручиоца, па су њихови „извештаји“ заправо тек слабо прикривена пропаганда (о томе сам детаљно писао овде).

Сећам се да ми се власник једне београдске истраживачке агенције жалио како му се, уочи избора 2014. године, јавио представник једне мање парламентарне странке, која је иначе била око цензуса. Понудио му је озбиљан новац само да објави фингирану сондажу по којој и његова странка улази у парламент.

Мотив за такву понуду је јасан. Бирачи не желе „да баце“ свој глас. Ако виде да њихова странка нема шансе да уђе у скупштину, гласаће за неку другу. Зато је било потребно некако „охрабрити“ бираче, макар и лажном сондажом.

Мој пријатељ је ову понуду одбио, пошто му је у његовим истраживањима та странка била далеко од цензуса (око 3%). Али, недељу дана после, појавила се сондажа друге агенције (управо оне које сам и ја критиковао), а по којој наречена странка има довољно за цензус (5,2%).

„Могао сам и ја да узмем паре“, вајкао ми се пријатељ, „јер је дозвољена грешка плус-минус два посто; али како да после тога погледам у очи својим анкетарима који ће знати да такву сондажу ми нисмо радили!?“.

Ове епизоде сам се сетио баш у вези поменутог Демостатовог истраживања. С једне стране, заиста код нас постоје свакакве агенције које ће за новац урадити све. С друге пак стране, и политичари се служе најнижим средствима како би изманипулисали јавност и бираче – некад успешно, некад не (поменута странка је тог пута, са 3,4%, ипак остала испод цензуса).

Зато је изузетно важна улога јавности и струке. То су две инстанце које треба да раздвоје жито од кукоља.

Нажалост, као што сам већ писао (овде), код нас не постоји професионална асоцијација или тело које би бар на елементарном нивоу контролисало квалитет истраживања јавног мњења – да ли се она уопште спроводе или се пак објављују измишљени резултати.

Својеверемено сам као председник Српског социолошког друштва предлагао да се образује комора истраживача јавног мњења која би утврђивала професионалне стандарде, а агенцијама давала и одузимала лиценцу. Нажалост, то није наишло на подршку већине власника истраживачких агенција, јер би их то, схватио сам, спречило да се „сналазе“ у хаосу, а поједине и да лове у мутном.

Таква несређеност довела је, међутим, до срозавања свих стручних стандарда и до слабо прикривене политичке манипулације наводним или стварним истраживањима јавног мњења. Као што смо, из сличних разлога, добили таблоидизацију новинарства, тако смо, ето, добили и таблоидизацију истраживачких агенција и сондажа.

У том смислу, када је реч о општим изборима у Српској 2018, медији који држе до себе морали би да одбију да објављују резултате из неименованих истраживања попут  „реномиране америчке агенције“ (овде), „једне кредибилне агенције из Србије“ (овде), „независног истраживања јавног мњења“ (овде), итд.

Поготово би озбиљни медији морали да се гнушају „резултата“ које им достављају политичке странке. „Нема података о агенцији и истраживању – нема ни вести!“, то би требало да буде основно правило у овој сфери.

Коначно, иако је СзП направио корак напред саопштавајући потпуније податке, медији би морали да инсистирају да истраживања представљају првенствено куће које су спровеле сондажу. Не странке, и не кроз саопштења, већ тим који је истраживање радио и то на конференцији за штампу, на којој би се могла постављати и додатна питања.

 Предизборне сондаже су врло деликатне истраживачке операције, где је сваки детаљ важан. О Демостату не знам нешто много, али Срећко Михаиловић је угледан социолог-емпиричар старије генерације (биографија овде). Иако се идеолошки разликујемо, а и критиковао сам неке његове истраживачке концепте (овде), апсолутно сам уверен да Срећко Михаиловић не би измислио налазе истраживања.

Дакле, Инфосрпска греши. Михаиловићу свакако нису „Енглези“ диктирали резултате његове сондаже. То истраживање јесте спроведено.

Друго је питање – како. Томе служе конференције за штампу, где новинари могу да поставе додатна питања. Рецимо, да ли је анкета била телефонска или теренска?

Свако ко се мало разуме у анкетна политичка истраживања зна да је телефонска анкета крајње непоуздана. Када неко позове на ваш кућни број (регистрован на име неког укућанина) да причате о политици, а каже да је анкета анонимна – да ли му верујете?

Већина не верује. Зато је постотак одбијања у телефонским предизборним анкетама огроман.

Теренска анкета је у политичким питањима много поузданија. Међутим, за то вам треба мрежа поузданих анкетара. Сваки истраживач зна да се таква мрежа гради годинама.

Нема горе ствари за истраживачку агенцију него када јој странка наручи сондажу и понуди, ради уштеде, да њени активисти буду анкетари. Наравно да ће такви „анкетари-волонтери“ донети попуњене упитнике који ће показати изборни тријумф њихове странке.

Чак и ако је агенција реномирана, треба ли да изађе на терен на коме није радила и да „од нуле“ прави своју анкетарску мрежу, уз сву логичку и другу контролу анкетара, првих неколико истраживања може да рачуна само у „прелиминарна“. Тек кад ригорозном селекцијом изгради свој анкетарски тим на терену, њена истраживања могу да буду релевентна.

Дакле, свака част Срећку Михаиловићу и Демостату. Али, ако је ово њихово прво теренско истраживање у Српској, и ако су они за ову прилику тек конституисали своју исраживачку мрежу – добијени резултати морају се узети са резервом.

Република Српска заслужује да има своју сопствену кредибилну истраживачку агенцију, с мрежом искусних и поузданих анкетара, као и с тимом истраживача који знају да раде свој посао. И у Србији се такве агенције могу набројати на прсте једне руке. Наравно да је, у много мањој Српској, до тога још теже доћи.

Али, садашње стање је потпуно неприхватљиво. Зар ћемо довека слушати налазе измишљених истраживања и разматрати резултате сондажа рађених по методологији „баба Ванге“ и „пророчице Клеопатре“?