Бошњаци у Сарајеву сервилно нуде своје услуге НАТО у борби против „мрских Руса“

• Уставни суд БиХ одлучивши по захтјеву Дениса Звиздића да су БиХ не могу постојати „заједничке институције“, а за оцјену уставности одредаба Закона о застави БиХ, опет показао да његово поступање зависи искључиво од тога да ли му се обраћа Србин или Бошњак. Тачније, од тога да ли апелацију пише Милорад Додик или Денис Звиздић
• Као најважније намеће се питање – да ли је то нека „нова бошњачка побједа“ или нови пораз Републике Српске, пред судом, који у свом шизофреном дјеловању блокира „суживот“ тј. забрањени „заједнички живот“?
• БиХ ће у наредних 50 година напустити половина становништва. Овим суморним предвиђањима не бави се власт у БиХ. Бави се Аустрија. Босна их живи

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

ДОК зла коб и међусобице у кругу СДА растачу старе савезе пријетећи „бошњачким гњевом“ и призивају бунт и сукобе, новоформирана владајућа бошњачка група „Денис и Денис“, активно се укључила у рјешавање питања од виталног интереса за бошњачки народ.

Расподјела посла је сљедећа.

Члан предсједништва БиХ Денис Бећировић одлази у сједиште НАТО алијансе у Бриселу, гдје обећава атлантски пут „своје домовине“, док, предсједник Заступничког дома Парламента БиХ Денис Звиздић пресавиja табак и пише тужбе и апелације. О једној од њих одлучивао је Уставни суд БиХ. Из свих закона у БиХ под хитно, пише у одлуци суда, протјерати термин „заједнички“.

Та одлука се може тумачити разумљивом али, баш нимало разумном.

Прецизније, БиХ никада није ни била „заједничка држава“ па отуда ни њене институције у Сарајеву, логичан је закључак, није дозвољено називати заједничким.

Оваква одлука Уставног суда БиХ донесена на захтјев Дениса Звиздића, а за оцјену уставности одредаба Закона о застави БиХ, намеће још један недвосмислени закључак. Поступање Уставног суда БиХ искључиво зависи од тога да ли му се обраћа Србин или Бошњак. Тачније, од тога да ли апелацију пише Милорад Додик или Денис Звиздић.

Наиме, у Одлуци број У-23/22 од 20. јануара 2023. године Уставни суд БиХ је, по захтјеву Дениса Звиздића, одлучио да одредба члана 5. Закона о застави БиХ, која говори да се та застава истиче на зградама „заједничких институција БиХ“ није уставна, односно да ријеч „заједничких“ није у складу са Уставом БиХ, иако је шест мјесеци раније, тај исти суд донио одлуку број У-11/19 од 15. јула 2021. године, којом је одбио Додиков захтијев и утврдио, да је Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ, у складу са Уставом БиХ.

Донијевши овакву одлуку тада, Уставни суд БиХ тиме, ипак, није довео у питање одредбу члана 5. наведеног закона, да се неуставна застава БиХ истиче на зградама „заједничких институција БиХ“.

Наиме, у члану 2. Закона о измјенама и допунама Закона о застави БиХ, који је био предмет одлучивања Уставног суда БиХ у јулу 2021. године, јасно је било прописано да ће се новчаном казном казнити и свака „неупотреба заставе БиХ, сагласно одредби члана 5. Закона“, што значи да ће се казнити свако ко не употријеби ту заставу на заједничким институцијама БиХ.

Међутим, кад Денис Звиздић затражи од истог суда да устврди да ријечи „заједничке“ нису у складу са Уставом БиХ, онда Уставни суд БиХ мијења политику одлучивања па удовољава Звиздићевом захтјеву, потврђује да Закон о застави БиХ није ваљан, а тиме, ни та застава.

Као најважније након ове пресуде намеће се питање – у чему је смисао и на који начин овакве теме треба да одреде да ли је ово само нека „нова бошњачка побједа“ или нови пораз Републике Српске, пред судом, који у свом шизофреном дјеловању блокира „суживот“ тј. забрањени „заједнички живот“?

Оно што све вријеме измиче из видног поља јесте – о којој застави је Уставни суд заправо одлучивао?

Ријеч је о жутој застави са звјездицама коју су европске бирократе, након брзо проведеног конкурса, наметнуле грађанима БиХ као заједничку, у нади да Уставни суд неће предузети мјере због овог неизбјежног помињања забрањене ријечи.

И док Бошњаци у Сарајеву распетљавају трице и кучине и сервилно нуде своје услуге НАТО пакту у борби против „мрских Руса“, првих дана друге половине јануара, Аустрија је кандидовала нове „несувисле“, и за државу БиХ, маргиналне теме.

Позивајући се на истраживање агенције „Пиксел“, аустријски лист и портал „Хојте“ наводи да је БиХ у врху земаља које биљеже највећу емиграцију. Из тог разлога, у „далекој Аустрији“, страхују да ће млађе генерације наставити и убрзати тренд одласка у западне земље.

Процјене УН кажу да ће БиХ до 2070. године изгубити половину становништва, тј. да ће у њој живјети тек 1,6 милиона становника. Разлози: поред опште политичке нестабилности и међуетничких тензија, различитог виђења перспективе и кретања државе и њеног уставно-правног и политичког развоја, као и неефикасности и углавном некомпетентности међународне управе, контролисани обавјештајно-безбједносни, одбрамбени и правосудни апарат још један је од разлога одласка из БиХ. Слиједе сиромаштво, низак стандард, недопустиво јефтина радна снага и просјечна плата од 575 евра, као и армија незапослених и оних који не проналазе начин да у перспективи виде бољу будућност.

Овим суморним предвиђањима бави се Аустрија. Босна их живи. Власт у БиХ изузета је из оба сценарија.

Она изналази да је прави тренутак за прогон свих заједничких, неуставних и сумњивих ријечи које, по некој недокучивој логици пријете да уруше и законе и свијест њених грађана.