- Ердоган, иако јавно испољава бригу о палестинском и либанском народу, који је у сукобу са војним снагама Израела, користи заузетост Ирана да реализује свој интерес. Питање је само: самостално или у дослуху са «великим братом»?
- С обзиром да су снаге Џабхат Нусре биле актуелне и прије десетак година, подсјетићу на дијелове свог текста „Зашто је Турској важан Алепо“ објављеног 4. октобра 2015. године. Ево једног: „Турска не губи наду о стварању „тампон зоне“, те стога помаже снаге Џабхат-ан-Нусра, тако што ће овај сиријски огранак Ал Каиде ојачати групама из Азије, прије свега кинеским Ујгурима, новопридошлим Чеченима, и Туркменима које у Сирију упућује Туркменска исламска странка. Ове снаге се тренутно окупљају у Турској, а обезбјеђује их турска полиција»
- Руси су одавно прочитали Ердогана и дешифровали „велику шаховску таблу“ Бжежинског, који није навео да Њемачку и Турску веже вјековно пријатељство, оличено у потписаном војно-техничком споразуму. Шта је Ердоган обећао Американцима у замјену за подршку у обнови Османског царства? Активирање Ујгура у Кини, након чега би почела демонизација Кине
- Слободарски свијет с нестрпљем ишчекује Трампову инагурацију, када би требало да уђемо у фазу преговора, не само када је ријеч о украјинском сукобу. А Бајденова одлазећа администрација настоји да Трампу што више «загади бунар», односно нанесе што већу штету, како би његова најављена настојања да се ратишта затворе, постала «немогућа мисија»
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ОД ПРИЈЕ неколико дана доминантни извјештаји са ратом захваћених подручја нису били са украјинског ратишта нити су се односили на сукобе војске Израела са снагама Хезболаха и Хамаса.
Поново су долазили, као и прије десетак година, из Сирије. Наиме, како извјештавају свјетски медији, дошло је до продора јединица Џабхат ел Нусра које су напале положаје сиријских владиних снага у провинцијама Алеп и Идлиб.
„Илегалне оружане групе повезане са терористичком организацијом Џабхат ел Нусра напале су у јутро 27. новембра територију под контролом сиријске владе у провинцијама Алепо и Идлиб. Сиријска арапска армија води упорне борбе уз подршку Ваздушно-космичких снага Русије. У протекла 24 сата терористичке организације које су нападале претрпиле су значајне губитке у техници и људству. Погинуло је најмање 400 милитаната“, наводи се у саопштењу Руског центра за помирење зараћених страна у Сирији.
Западни медији указују да се ради о побуњеницима и да су исти запосјели већи дио града Алепа. Како год, били терористи или побуњеници, појавиле су се нове/старе снаге опскрбљене тешким наоружањем и дроновима. Како? Откуд? Зашто баш сада?
С обзиром да су снаге Џабхат ел Нусре биле актуелне прије десетак година, подсјетићу на дијелове свог текста „Зашто је Турској важан Алепо“ објављеног 4. октобра 2015. године на сајту Фонда стратешке културе, иначе обједињене с другима у књизи „Коме то сметају мали Руси“.
Наиме, осврнуо сам се на Ердоганову најаву, изречену 04. 10. 2015. године у Бриселу, да Турска, понукана хуманим разлозима, планира да успостави „тампон зону“ на сјеверу Сирије, уз своју границу. Указао сам да је Ердоганова брига о „умјереним побуњеницима“ била само покриће да Турска, наводном борбом против Исламске државе, у ствари, обезбиједи трасу за коридор који би из Катара и Саудијске Арабије, преко Сирије, водио у Турску и даље, ка ЕУ. У том контексту Ердоган је од Брисела тражио подршку за успостављање „хумане“ зоне.
У поменутом тексту наводим: „Како се каже да нада умире посљедња, тако и Турска не губи наду о стварању „тампон зоне“, те стога помаже снаге Џабхат-ан-Нусра, тако што ће овај сиријски огранак Ал Каиде ојачати групама из Азије, прије свега кинеским Ујгурима, новопридошлим Чеченима, и Туркменима које у Сирију упућује Туркменска исламска странка. Ове снаге се тренутно окупљају у Турској, а обезбјеђује их турска полиција. Иначе, Ујгури се још од 2014. године под надзором полиције окупљају, и затим неко вријеме бораве у владиним зградама у турском граду Кајсери. Иначе, у Турској је бројна дијаспора Ујгура, јер они деценијама пристижу из Кине у Турску, и цијени се да их у Турској тренутно има око 300 000. Они су регрутни контигент за војне операције у Сирији. Турска обавјештајна служба је 10 000 Ујгура обучила за борбу, а дио већ пребацила у село Занбаг у Сирији, ради заштите туркофонске заједнице, којој је, сходно Ердогановој бризи, ради опстанка неопходно обезбиједити „тампон зону“.
– Не треба заборавити да је Алепо предвиђен као главни град пројектоване 82. турске провинције, што указује на намјеру Турске да анектира тај дио Сирије. Након успоставе „тампон зоне“ Турска би се одлучила на тај корак, позивајући се на Крим, а турски аргумент би био да је анектирани дио Сирије насељен турским народом. Турска Алепо сматра за свој град, те је изјава премијера Давотоглуа да Турска неће дозволити да снаге Башара ел Асада запосједну град Азаз, у функцији одбране права Турске на Алепо. Оно што није речено је да Ердоган неће дозволити ни пад Раке, престонице Исламске државе. Околина Раке је насељена Ујгурима, које Турска сматра туркменским народом.
– Када се наведено сагледа, Ердоганова мржња према Русији, која војном интервенцијом у Сирији ремети све његове планове о обнови Отоманске империје, постаје јасна. Што се Руса тиче, они су одавно прочитали Ердогана и дешифровали „велику шаховску таблу“ Бжежинског, који није навео да Њемачку и Турску веже вјековно пријатељство, оличено у потписаном војно-техничком споразуму. Шта је Ердоган, између осталог, обећао Американцима у замјену за подршку у обнови Османског царства? Активирање Ујгура у Кини, након чега би почела демонизација Кине, као сада Русије, како би се остварила, бар дјелимично, „велика шаховска табла“.“
Окрени-обрни, као и прије скоро десет година, Алепо атакује Турска, сматрајући Алепо својом 82. провинцијом, неопходном за стварање тампон зоне према Сирији, конкретно Курдима који живе у граничном подручју и територијално су спојени са вишемилионском заједницом Курда у Турској. Очито да, иако јавно испољава бригу о палестинском и либанском народу, који је у сукобу са војним снагама Израела, Ердоган користи заузетост Ирана поменутим сукобом да реализује свој интерес.
То што на тај начин забија нож у леђама свом руском партнеру, јер се значајне руске војне снаге налазе у Сирији као помоћ снагама Башара ел Асада, пуно га не занима.
Занимљиво је да побуњеници/терористи који надиру у Алепо објављују видео записе на руском језику. И још нешто, тај руски је беспријекоран тј. без акцента, те се вјероватно ради о генерацији која је одрасла у централној Русији (Москва, Вороњеж, Сетинов…) а не у јужним крајевима насељеним већинским муслиманским становништвом (јер они имају специфичан акценат).
То је, наравно, забрињавајуће за Русију, не само са аспекта односа са Турском већ и због потенцијалне терористичке пријетње, којој та структура нагиње. Уједно, због подршке Ујгурима и њиховом коришћењу на сиријском ратишту Турска се додатно замјера и Кини.
Е сад, да ли то Ердоган ради на своју руку или у дослуху са «великим братом»’?
Све у свему, слободарски свијет с нестрпљем ишчекује Трампову инагурацију, када би требало да уђемо у фазу преговора, не само када је ријеч о украјинском сукобу.
Бајденова одлазећа администрација настоји да Трампу што више «загади бунар», односно нанесе што већу штету, како би његова најављена настојања да се ратишта затворе, постала «немогућа мисија».
Додај коментар