Ћеранић: БиХ ће се рјешавати као једно од питања у разговору Трампа и Путина

• Знају то и у Сарајеву па журе да ухапсе Додика. Тада би, наводно, све било ријешено а Срби би опет, као раја након угашеног устанка, погнула главу и тражила опрост. Жури им се јер вријеме ради за Додика
• Као што је Милош Обреновић подигао Други српски устанак, не да би поразио Отоманску империју, већ да би скренуо пажњу Русије, након ратова са Наполеоном водеће европске силе, да Србија има проблема са Турцима, и да су се Срби дигли на оружје, тако је и Додик покренуо процес повратка дејтонских надлежности с намјером да укаже да у БиХ ништа није ријешено
• У Сарајеву се већ причају вицеви на рачун телефонског разговора предсједника САД и Русије. Тако је, по једном, Трамп предложио Путину: Мени Гренланд и Панама, теби Украјина до Одесе и Балкан, на што је Путин рекао: Ево рука!

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

СИТУАЦИЈА у Босни и Херцеговини, у региону па и на глобалној сцени, постаје све интересантнија. Догађаји претичу један други и као да је све на неки начин повезано.

Неспорно је да се геополитичке прилике мијењају, а све је убрзала побједа Доналда Трампа на америчким предсједничким изборима.

Од данас постоје само два пола, укидамо УСАИД јер је то криминална организација – биле су Трампове реченице које су промијениле свијет.

Телефонски разговор Трампа са руским предсједником Путином (први званични, кажу да је незваничних било већ неколико) указују да ће односе у свијету, дакле не само када је у питању украјинско ратиште, договарати њих двојица, односно Сједињене Државе и Русија.

Зеленски, а и комплетна ЕУ не учествују у рјешавању украјинске кризе. Њихово је да слушају и спроводе шта договоре Трамп и Путин.

Стиче се утисак да се ЕУ одметнула од Сједињених Држава. Кочоперни европски лидери, првенствено Кир Страмер и Макрон, дуриће се још неко вријеме, али не задуго.

Приоритети Трампове политике не налазе се у Европи већ су то питања безбједности Израела и односи са Кином. Наравно, највећи приоритет је економска ситуација у самој Америци. Зато жури да с Путином договори подјелу Украјине али и зоне утицаја у Европи.

Као да је нова Јалта у току.

Колико је Трампу занимљив Балкан? Не претјерано. За Русију је од изузетне важности.

ЕУ је, иначе, за Трампа конкурент којег треба „утјерати у суру“ односно оставити на маргини глобалних политичких дешавања.

Босна и Херцеговина, односно нагомилани проблеми чији пик се дешава ових дана, још нису дио Трампове агенде, већ чекају да дођу на ред. Када се буду рјешавали свакако да ће Трампови људи имати у виду да је Додик позвао Србе америчког поријекла да гласају за Трампа, да је након проглашења Трампове побједе са „Трамп качкетом“ изашао пред новинаре, у Палату Република унио америчку заставу.

У Сарајеву се здушно навијало за Бајдена, а проглашење побједника америчких избора за њих је било дан жалости.

На почетак израелско-палестинског сукоба Додик је своју резиденцију освијетлио бојама израелске заставе, у Сарајеву су поново показали да су болећиви према „палестинском питању“, па и Хамасу. Протествовало се против Израела у неколико наврата.

И шта сад?

Трамп ће, као и Бајден, у БиХ да држи бошњачку страну, Срби ће у америчкој визури остати лоши момци?

Предсједник Додик је одувијек пратио геополитичке прилике и прилагођавао им се. Тако и сада.

Увјерен да се свијет мијења и да ништа више није исто, покренуо је за Србе у БиХ „питање од милион долара“ – повратак дејтонских надлежности.

Три деценије траје дерогирање надлежности Српске и њихов трансфер у Сарајево на основу притисака канцеларије ОХР-а и неколико амбасада.

Срби још с невјерицом гледају шта се дешава, у Сарајеву не смију ни да повјерују да из Вашингтона још није стигао политички катил-ферман за Додика. Закачили су се за један твит Марка Рубиа, америчког државног секретара, и пар изјава излобираних сенатора.

БиХ ће се рјешавати као једно од питања у разговору Трампа и Путина. Наравно, кад доће на ред.

Зато је ово што се дешава трка с временом. И зато им се журе да ухапсе Додика. Тада ће, наводно, све бити ријешено а Срби ће опет, као раја након угашеног устанка, да погну главу и траже опрост.

Жури им се јер вријеме ради за Додика. Као што је Милош Обреновић подигао Други српски устанак, не да би поразио Отоманску империју, већ да би скренуо пажњу Русије, након ратова са Наполеоном водеће европске силе, да у Србији има проблема са Турцима, и да су се Срби дигли на оружје, тако је и Додик покренуо процес повратка дејтонских надлежности с намјером да укаже да у БиХ ништа није ријешено.

Трка с временом – значи да ће након сваког разговора Путина и Трампа сукоб у Украјини да се приводи крају, а њих двојица да се посвете другим, нерјешеним питањима.

У Сарајеву се већ препричавају вицеви на рачун њиховог телефонског разговора. Тако је, по једном, Трамп Путину предложио: Мени Гренланд и Панама, теби Украјина до Одесе и Балкан, на што је Путин рекао: Ево рука!