Коментари

Ћеранић: Борба за очување Републике Српске одлучиће исход избора 2022.

АКО ВЛАСТ БРЗО ОБЕЗБИЈЕДИ БАР ПОЛА МИЛИОНА РУСКЕ ВАКЦИНЕ – ОПОЗИЦИЈА ЋЕ БИТИ БЕЗ ШАНСИ
  • Оптужбе власти за криминал и корупцију, што су стандардне алатке опозиционих партија у региону, неће на изборима 2022-ге бити пресудне. Борба за национални интерес и очување Српске биће пресудан фактор. Ко у томе буде убједљивији побиједиће на изборима. Мислим да то постаје јасно и опозицији
  • „Протести грађана“ и „борба против корупције“ уочи претходних избора били су главно оружје опозиције. Тада је постојала чудна или планска подударност са београдским Петим октобром, када је срушена Милошевићева власт, а ДОС-овска гарнитура у годинама које су слиједиле Србију гурнула у политички и економски суноврат
  • Говорници на Тргу Крајине отворено су позивали присталице „да понесу реквизите“ с јасном алузијом да власт намјеравају срушити по петооктобарском сценарију, односно насиљем. То им није пошло за руком јер је полиција показала чврстину и одлучност да се заштите институције Српске. Бањалучки петооктобарци нису се усудили да крену у јуриш
  • Републичка власт не треба да се бави градоначелником Бањалуке Станивуковићем. Њему су већ постали велики проблем и терет партијски другови. Др Јелена Тривић има исту жељу. Лидер ДНС, Ненад Нешић, јавно се кандидовао, као и Небојша Вукановић. Станивуковићу ће највеће проблеме правити „његови“
  • Ништа није случајно. Припадници „Правде за Давида“ након скоро три године вратили  су „Давидово срце“ на Трг Крајине у Бањалуци јер им је Градска управа дала дозволу за постављање обиљежја у периоду од 18. марта до 07. априла 2021. године. Уз емитовање „Клинца из Гета“ окупљања су била свакодневна, али ниједном нису привукла више од десетак присталица

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

РЕГИОНАЛНИ и европски медији недавно су били запљуснути фотографијама Бања Луке на којима доминирају контејнери затрпани смећем.

За град који је претендовао да буде европска престоница културе, и који пуно полаже на туризам као привредну граду, то није реклама. Мање је важно ко је у праву, градоначелник који тражи да градски одборници усвоје буџет како га је он предложио, или скупштинска већина која инсистира на амандманима.

На губитку су сви, понајвише грађани којима није јасно како то да је градска чистоћа престала испуњавати своје обавезе иако грађани сваког мјесеца плаћају комуналне услуге, и тако намјенски пуне градски буџет.

Бања Лука је у рату била чиста и у свим поратним годинама, када је било мање пара и у новчаницима и у градској каси.

Ноторна чињеница гласи да је градска власт данас дисфункционална.

Умјесто да се политичке партије надмећу у квалитетним јавним политика, надметање је у инату и у убјеђивању грађана ко је крив за проблеме које заједно стварају. Све је постало представа, а улазница коју сви бањалучани хтјели-нехтјели плаћају, превише скупа.

Предизборна кампања за опште изборе, којој је изгледа све подређено, рано је почела и како ствари стоје биће прљава и изнурујућа. Све су прилике да ће се на крају побједник бити онај са бољом инфраструктуром и логистиком. А тај је унапријед познат. Стога је све што опозиција предузима на фону платформе која им је замало донијела успјех 2018. године.

А шта се догађало прије три године?

Почетак 2018. године био је у знаку прославе Дана Републике, свечаног дефилеу у којем су се, сем бројних ешалона Министарства унутрашњих послова, кретали и ешалони спортиста, борачких удружења, студената. Представљен је и први транспортер домаће производње.

Почасна јединица МУП-а Српске, представљена у новим униформама и оружјем намијењеним искључиво њеним припадницима, била је посебно препознатљива. Униформе по узору на гардијску јединицу Војске Србије и са другачијом, широком руском шапком, плијениле су пажњу.

Никад више грађана на улицама и никад свечанији није био тај дан. Свечано је најављена и изградња полицијског центра за обуку у Залужанима. У Сарајеву су изгледа препознали да Српска иде стазом државности и реаговали на свој начин – услиједиле су оптужбе због присуства припадника Србске части, затим је МУП Српске оптужен да се илегално наоружава, иако је дозвола за куповину 2500 аутоматских пушака добијена од свих надлежних установа са нивоа БиХ.

Услиједиле су и оптужбе за руски утицај и присуство руских инструктора у МУП-у, иако их још нико у Бањалуци није видио.

Временом се полиција Српске све више приказивала као криминална, па и злочиначка организација. У отвореном „лову“ на полицију Српске по страни се нису држале ни амбасаде, као ни невладине организације и медији финансирани од америчких фондација НЕД и УСАИД.

Постало је очито да је институција, која је према низу спроведених истраживања словила као она у коју грађани Српске имају највише повјерења, постала камен спотицања у јавном дискурсу.

У појединим амбасадама доминирао је закључак да је МУП Српске баријера која се мора сломити, а министар Лукач компромитовати и смијенити како би се дошло до главног циља – предсједника Српске Додика.

Поједини опозициони лидери су најављивали да су срећни што су сви живи и здрави и провлачили тезу да власт нешто страшно спрема. Франкфуртске Вести у пар бројева објавиле су врло детаљно нечији монструозан план о сакралној жртви, односно да је у Српској планирано политичко убиство за које ће бити оптужена власт, првенствено МУП Српске.

Ствар је наравно пропала, као и сви планови који се на вријеме разоткрију. А онда је услиједио трагичан догађај који ће обиљежити цијелу 2018. годину. У ноћи између 17/18 марта нестао је Давид Драгичевић, студент електротехнике а његово беживотно тијело пронађено је 24. марта на ушћу притоке Црквене у ријеку Врбас.

Давидова смрт је покренула вишемјесечне протестне скупове групе „Правда за Давида”.

Сценариј о сакралној жртви који су најавиле франкфуртске Вести као да је почео да се реализује.

Првобитном полицијском истрагом је утврђено да је смрт настала утапањем, али без елемената кривичног дјела, да би тужилац након три мјесеца вршења предистражних радњи 28. јуна донио наредбу о спровођењу истраге против непознатих починилаца због основа сумње за убиство.

Иако је Окружни тужилац јавно изнио да се ради о најмањем могућем степену сумње, заснованом на исказу једног свједока „који није никог видио али је чуо вику и препирку“, тужилачка наредба је прихваћена као пресуда о убиству.

О томе ко су убице мјесецима је лицитирао Давор Драгичевић, отац трагично страдалог младића – најприје је оптужена група од 15 непознатих починилаца, затим Јединица за подршку бањалучке полиције, па два млађа инспектора МУП-а Српске.

Драгичевић је свакодневно прозивао високе званичнике МУП-а Српске за саучесништво у убиству, а свако ко би његове наводе довео у питање експресно је уврштен у „саучеснике у убиству“ и јавно етикетиран.

Методологија је једноставна: један дан се са Трга Крајине емитују оптужбе, други дан исфабриковане неистине, а трећег се дана упућују пријетње. И тако у круг – оптужбе, лажи, пријетње.

Стекао се утисак да постоји редитељски тим који Драгичевићу свакодневно пише сценариј за вечерње наступе.

Највеће битке ипак се нису водиле на трговима и на јавним митинзимна, већ на интернету. Друштвене мреже постале су попришта на којима су се размјењивале најогавније оптужбе.

Ближили су се и општи избори, заказани почетком октобра. Како су истраживања јавног мњења, без обзира да ли су наручена од опозиционих партија, власти или међународних организација, указивала на побједу кандидата СНСД-а, главни поклич који се с Трга Крајине могао чути постао је: „Неће бити избора!“

О чему се заправо ради постало је јасно уочи 05. октобра за када је био најављен велики митинг. Чудна или планска подударност са београдским Петим октобром, када је срушена Милошевићева власт, а ДОС-овска гарнитура у годинама које су слиједиле Србију гурнула у политички и економски суноврат.

Говорници са Трга Крајине отворено су позивали присталице „да понесу реквизите“ с јасном алузијом да власт намјеравају срушити по петооктобарском сценарију, односно насиљем.

То им није пошло за руком јер је полиција показала чврстину и одлучност да се заштите институције Српске.

Бањалучки петооктобарци нису се усудили да крену у јуриш. Избори су протекли онако како су истраживања и најављивала, у знаку побједе кандидата СНСД.

Међутим, покрет „Правда за Давида“ створио је велику дозу незадовољства влашћу СНСД у Бањалуци, што се одразило на изборне резултате у овом граду. Милорад Додик је „за прса“ побиједио опозиционог кандидата Младена Иванића, а Вукота Говедарица остварио убједљиву предност у односу на предсједничког кандидата коалиције окупљене око СНСД, Жељку Цвијановић.

У наредне двије године СНСД није анализирао узроке бањалучког незадовољства нити трагао за начинима његовог превазилажења. Тако се догодило да је на локалним изборима одржаним у јесен 2020. године, иако фаворизован, опозициони кандидат за градоначелника, млади Драшко Станивуковић, с лакоћом побиједио фаворизованог кандидата СНСД Игора Радојичића.

Наравно да је исходу бањалучких избора допринијела агилност младог Станивуковића и његов неуморни рад на терену, као и херметичност Радојичића којег су Бањалучани могли видјети искључиво на билбордима.

Фото: ATA images

Као што се и очекивало, Станивуковића није „одморила“ фотеља градоначелника, већ је наставио са перформансима и оштрим оптужбама на рачун републичке власти, не скривајући при томе амбицију да се наредне, 2022. године, кандидује за предсједника Републике.

Његов велики проблем представља то што није једини опозиционар који жели ту кандидатуру. Партијска другарица, др Јелена Тривић, има исту жељу. Лидер ДНС-а, Ненад Нешић се јавно кандидовао, као и Небојша Вукановић. Све то указује да ће Станивуковићу највеће проблеме правити „његови“.

У анализи политичких прилика ни у којем случају се не смије пренебрегнути геополитичка ситуација, како у региону тако и на широј сцени.

Рат у Украјини је у изгледу. Није немогуће да се догоде отворени сукоби руске војске и украјинских војних и паравојних формација.

Није тешко предвидјети ко би у подијељеном друштву какво је босанскохерцеговачко за кога навијао. Познато је да Додик има јаке политичке везе са Кремљом, али и без тога, он се неће либити да отворено подржи руску страну. Опозиција неће смјети да се изјасни о руско-украјинском сукобу, или ће се понашати „миротворачки“ благо „нагињући“ на украјинску страну.

Опозициони медији у Српској због америчких донација већ имају изграђен антируски став.

Везе између српског и руског народа су вишевјековне, искрене и дубоке. Да ли ће сукоб у Украјини да се одрази на изборе у Српској и БиХ? Хоће.

Сем тога, не треба заборавити да је партијска инфраструктура веома важан фактор и да је СНСД по том питању далеко испред свих.

Оптужбе власти за криминал и корупцију, што су стандардне алатке опозиционих партија у региону, неће бити пресудне.

Борба за национални интерес и очување Републике Српске биће пресудан фактор. Ко у томе буде убједљивији побиједиће на изборима. Мислим да то постаје јасно и опозицији. Стога су позиви на протесте и покушаји окупљања већег броја грађана на бањалучким трговима различитим поводом основни метод дјеловања опозиције против власти.

Проблем у наведеном представља епидемија, односно епидемиолошке мјере Кризног штаба, али и заплашеност становништва великим бројем заражених и смртних случајева.

Опозициони медији су објавили вијест да су припадници „Правде за Давида“ након скоро три године вратили „Давидово срце“ на Трг Крајине у Бањалуци и да је Градска управа Бања Луке дала дозволу за постављање обиљежја у периоду од 18. марта до 07. априла 2021. године.

Уз емитовање „Клинца из Гета“ окупљања су била свакодневна, али ниједном нису привукла више од десетак присталица.

Републичка власт не треба да се бави градоначелником. Њему су већ постали велики проблем и терет партијски другови.

Ако би „руске везе“ у наредних мјесец дана обезбиједиле половину од договорених милион доза вакцине Спутник Ве – у исход општих избора наредне године нико не би сумњао.

1 коментар

  • Која је власт, од доласка Биљане Плавшић на чело Републике Српске до ових данашњих властодржаца, јасно и недвосмислено у званичним документима одредила у шта је то витални национални и државотворни интерес Републике Српске,те шта је учинила да се тај интерес очува и ојача. Ћеранић прича приче за мали ђецу.

Кликни овде да поставиш коментар