Ћеранић: Бошњаци би да у Конгресу САД излобирају резолуцију против Српске

• Салкићеви савјетници имају везе са бројним тинк-танковима и научним институтима у Вашингтону, а задатак им је да излобирају резолуцију против Републике Српске, попут недавно усвојене резолуције против Турске, а везано за геноцид над Јерменима
• Лобисти су усмјерени према државном секретару САД, Мајклу Помпеу, од којег очекују да након расправе у Конгресу, уважи захтјеве Бошњака и план да се уз Косово, и БиХ  „упакује“ у америчке мјере предвиђене за Балкан. Салкић од њих тражи и да га припреме за свједочење пред Конгресом, плус – да припреме атмосферу за то
• Бакир Изетбеговић спроводи тактиву рахметли оца Алије: „Са Србима треба полако, некога поткупити, некоме запријетити.“ Стога повремено даје изјаве како очекује да се ускоро формира Савјет министара БиХ и да „ако је воља српског народа да се не иде у НАТО, БиХ у НАТО неће ни ићи“. Да се Власи не досјете
• Притисци на Српску ће се наставити. Има Бакир и међу Србима савезнике. На примјер, Чеду Јовановића који га убјеђује да према Бања Луци буде оштрији и тврд као Приштина према Београду. Савезници су и међу Србима који су се задржали у Савјету министара

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ВИЈЕСТ да је Рамиз Салкић, потпредсједник Републике Српске, основао савјет од 44 члана изазвала је зачуђеност, негдје и подсмијех, а изнесене су и оцјене да се ради о политичкој провокацији и кршењу устава. Међутим, зна Салкић шта ради.

Чета савјетника састављена од познатих историчара и у медијима често присутних правника, практично цио Клуб 99, треба да поткријепи Салкићеву јавно изнесену тезу о дискриминацији Бошњака у Српској, али и да докаже кршење мањинских права, наравно, опет у „мањем бх ентитету“, како у Сарајеву воле да називају другу половину БиХ.

Салкићеви савјетници имају везе са бројним тинк-танковима и научним институтима у Вашингтону, а задатак им је да у америчком Конгресу излобирају резолуцију против Републике Српске, попут недавно усвојене резолуције против Турске, а везано за геноцид над Јерменима.

Наиме, претходне седмице Представнички дом америчког Конгреса усвојио је резолуцију којом се званично признаје да је масовно убиство Јермена прије једног вијека, које је починило Отоманско царство, било геноцид. Поједини конгресмени правили су паралелу са ситуацијом у којој се тренутно налазе Курди на сјеверу Сирије, а против којих је Турска покренула војну операцију, односно, чланови Конгреса су изнијели бојазан да би се и над Курдима могао догодити геноцид.

О страдању Јермена годинама се вијећало, али је повод за поменуту разолуцији била актуелна спољна политика турског предсједника Ердогана, конкретно, све веће  приближавање Русији. Турска је уједно кажњена и због све снажнијег присуства на Балкану којег, кажу у Вашингтону, Турска сматра за своје двориште које кани подијелити с Русима.

Бошњачка дијаспора неуморно ради како би се и против Српске изгласала резолуција, а лобисти су усмјерени према државном секретару САД, Мајклу Помпеу, од којег очекују да након расправе у Конгресу, уважи захтјеве Бошњака и план да се уз Косово, и БиХ  „упакује“ у америчке мјере предвиђене за Балкан.

Рамиз Салкић од свог савјетничког тима тражи да га припреме за свједочење пред Конгресом, а и да припреме атмосферу за то.

У међувремену, Бакир спроводи тактиву рахметли оца Алије: „Са Србима треба полако, некога поткупити, некоме запријетити.“ Стога повремено даје изјаве како очекује да се ускоро формира Савјет министара БиХ, и да „ако је воља српског народа да се не иде у НАТО, БиХ у НАТО неће ни ићи“. Да се Власи не досјете.

Поред Салкића, и друга Бакирова перјаница, Шефик Џаферовић, износи тезу о дискриминацији Бошњака у Српској, како би се постигло укидање конститутивности народа и трасирао пут за „грађанску БиХ“.

„Окидач“ за Бакирову дипломатску офанзиву треба да буде усвајање пакета мјера на наредној сједници Народне скупштине Српске, а којима се де факто, укидају поједине институције БиХ, попут Управе за индиректно опорезивање, СИПА-е и Оружаних снага БиХ, а што је из Бања Луке већ најављено.

Повод за наведене активности, иначе и генератор кризе у БиХ, која за резултат има једногодишње неконституисање власти, јесте фамозни АНП, Годишњи национални план БиХ, који је фактички скретница за пут у НАТО.

Идеја да се раније донешени закони и државне стратегије које се односе на НАТО пут БиХ морају поштовати, потекла је управо из НАТО. Наиме, НАТО је у кризи попут оне из деведесетих година, када се након укидања Варшавског уговора трагало за разлогом опстанка овог војног савеза. Излаз је пронађен у бомбардовању СР Југославије, која, како год да се поставила на преговорима у Рамбујеу, није могла избјећи војну интервенцију – у питању је био опстанак Алијансе.

Став о НАТО, који је оцијенио као анахрону организацију из које САД треба да иступе, амерички предсједник Трамп изнио је на почетку мандата, и није промијенио мишљење, иако га више јавно не износи.

Трампова идеја је да се САД тијесно повежу са Великом Британијом, економски и војно, а да се напусте постојећи савези са земљама које не плаћају заштиту. Из таквог сагледавања ствари проистекао је и Брегзит.

НАТО се поново грчевито бори да оправда опстанак у постојећој форми те је неусвајање АНП постало питање од „бити или не бити“ за БиХ. Бања Лука која „кочи реформе“, „Додик који све блокира у БиХ“, и константна прича о „малигном руском утицају“ – стварају простор за НАТО интервенцију.

Све у свему, притисци на Српску ће се наставити. Има Бакир и међу Србима савезнике. На примјер, Чеду Јовановића који га убјеђује да према Бања Луци буде оштрији и тврд као Приштина према Београду. Савезници су и међу Србима који су се задржали у Савјету министара.

Бакирове Србе не занима што се у БиХ током зиме и прољећа очекује прилив великог броја миграната (поједине процјене говоре о броју од 70 000) међу којима ће вјероватно бити и значајан број сиријских ратника. С обзиром да је ЕУ за мигранте затворила врата, и да се чврстина хрватске полиције унедоглед толерише, за очекивати је да све више миграната борави у БиХ и да временом ту виде своје ново боравиште.

Зар смо заборавили дрску изјаву, сада већ бившег америчког амбасадора у Србији Кајла Скота, да ће придошли Ирачани и Сиријци постати Срби?

Мигрантска криза је вјештачког карактера. Мигранти стижу потпомогнути Сорошевим новцем, а план је да се помоћу њих измијени демографска структура становништва.

Ријечи премијера Русије Дмитриј Медведева да је Русија спремна да пружи сву неопходну подршку у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије, а што је рекао обраћајући се посланицима Народне скупштине Србије, указују да Срби нису без савезника који их разумију и који су спремни помоћи.

Свима је јасно да је Русија повратила геополитичку моћ. Зато јој њени противници настоје створити што више неуралгичних тачака (Блиски исток, Персијски залив, Кавказ, централна Азија). Једна од тих тачака је и Балкан. 

НАТО купује вријеме не би ли у међувремену САД достигле војну супериорност Русије.

Вријеме настоји да купи и Бакир. А вријеме ко вријеме, неумитно цури.