- Све информације о плановима за хапшење предсједника Српске треба посматрати кроз класична криминалистичка питања, као што је: Ко то може учинити? У најкраћем одговор гласи: Нико
- СИПА, најпозванија да поступи по налогу Суда БиХ је обезглављена, директора и има и нема, замјеника директора СИПА одавно нема, по питању хапшења предсједника Српске, СИПА се цијепа по националном шаву, управо као и Специјална јединица МУП-а БиХ, уочи ратних збивања. Федерална полиција по Дејтону ни у ком случају не би смјела да изводи било какве оперативне акције на подручју другог ентитета (важи и обратно, тј полиција Српске нема право на привођење на подручју Федерације)
- Истина, СИПА може да тражи асистенцију полиције, али само по мјесној надлежности. Значи, једино на заобилазници око Брчког Полиција Дистрикта би могла да помогне СИПА (недавно су управо на заобилазници изводили заједничку вјежбу) али с обзиром да су српски кадрови и у Полицији Дистрикта на руководним мјестима, сама акција била би или „проваљена“ или се Полиција Дистрикта не би упуштала у крајње ризичан подухват
- Важан фактор одвраћања је ријешеност полиције Српске да брани институције и званичнике Републике. Да ли они који прижељкују страну интервенцију или „билдују“ домаће полицијске снаге да приведу предсједника Српске, предсједнике Владе и Народне скупштине, заиста вјерују да би се након тога у БиХ живот могао наставити као да се ништа није десило?
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ПЕРИОДИЧНО се у медијском дискурсу у Српској појаве информације, затим и полемике, о наводном хапшењу званичника Српске против којих је Суд БиХ расписао централну потјерницу, због, како се наводи, рушења уставног поретка.
Захтјев да Интерпол за траженима распише међународну, тзв „црвену“ потјерницу је одбијен, одбијена је и жалба на Интерполову одлуку да дјело за које Суд БиХ терети највише званичнике Српске сматра политичким процесом, а познато је да за политичким опонентима Интерпол не расписује међународне потјернице.
То нам говори да се на прогон предсједника Српске и његових најближих сарадника не гледа благонаклоно у међународним круговима и да ће временом отпор коришћењу правосудних инстанци у политичким обрачунима бити све већи, како у међународној тако и у домаћој јавности.
Најновији примјер је проглашење АФД, партије чија популарност у Њемачкој непрекидно расте, за екстремистичку организацију. Учинила је то Служба за заштиту уставног поредка (BfV) што нас све скупа враћа у вријеме када су се за прогон политичких неистомишљеника оптуживале земље „иза гвоздене завјесе“ односно земље социјализма. Данас су ствари друзгачије.
У Француској је суд Мерин ле Пен забранио политичко дјеловање, у Румунији „случај Ђорђеску“ не губи на медијској пажњи. У Босни и Херцеговини Милорада Додика, најпопуларнијег политичара у Републици Српској, такође настоје да уклоне са политичке сцене уз помоћ правосудних органа.
С обзиром да је све више људи у политици које њихови противници настоје на крајње недемократски начин уклонити са јавне сцене, отпор правном насиљу биће већи како вријеме буде протицало. То се односи и на Милорада Додика.
С обзиром да иначе живимо у вријеме информацијских и психолошких операција, све информације прије неголи буду пласиране у јавни простор треба провјерити, под условом да уредници гледаоцима желе дати поуздану вијест.
Порталима, који желе сензационализам како би забиљежили већи број прегледа, пословично се прашта пласирање непоузданих а звучних (дез)информација, али се они не узимају за озбиљно.
Зато би све информације о плановима за хапшење предсједника Додика требало посматрати кроз класична криминалистичка питања, као што је: Ко то може учинити?
У најкраћем одговор гласи: Нико.
СИПА, најпозванија да поступи по налогу Суда БиХ је обезглављена, директора и има и нема, замјеника директора СИПА одавно нема, по питању хапшења предсједника Српске, СИПА се цијепа по националном шаву, управо као и Специјална јединица МУП-а БиХ, уочи ратних збивања.
Федерална полиција по Дејтону ни у ком случају не би смјела да изводи било какве оперативне акције на подручју другог ентитета (важи и обратно, тј полиција Српске нема право на привођење на подручју Федерације).
Истина, стоји да СИПА може да тражи асистенцију полиције, али само по мјесној надлежности. Значи, једино на заобилазници око Брчког Полиција Дистрикта би могла да помогне СИПА (недавно су управо на заобилазници изводили заједничку вјежбу) али с обзиром да су српски кадрови и у Полицији Дистрикта на руководним мјестима, сама акција била би или „проваљена“ или се Полиција Дистрикта не би упуштала у крајње ризичан подухват.
Прича о британским специјалцима који би хапсили по БиХ није од јуче, спомињала се и у неким претходним кризним временима, али би њихов ангажман у наведеном контексту био међународни инцидент и третиран као терористички чин.
Уједно, важан фактор одвраћања је ријешеност полиције Српске да брани институције и званичнике Републике. Да ли они који прижељкују страну интервенцију или „билдују“ домаће полицијске снаге да приведу предсједника Српске, предсједнике Владе и Народне скупштине, заиста вјерују да би се након тога у БиХ живот могао наставити као да се ништа није десило?
Свјесни су тога у Сарајеву, али и у Берлину, јер Њемачка сматра БиХ као и сусједну Хрватску за своју интересну сферу, док Британци више „мјеркају“ Србију. Стога се и стратегија мијења те је у јавности већ „процурила“ информација да је против Додика поново у оптицају предмет стар деценију и по о куповини виле у Београду уз помоћ кредита Павловић банке, и против премијера Вишковића у јавности је пласирано да се води предмет везан за Олимпијски центар Јахорина, Стевандићу се поново у федералним медијима спочитавају ратни злочини.
Значи, оптужнице (и потјернице) се премјештају на сасвим други терен, далеко од рушења уставног поретка и свега што би Интерпол могао означити као политички прогон.
У Сарајеву не желе да виде да се геополитичке прилике мијењају, да Америка и Русија директно преговарају и договарају се о Украјини и другим питањима, без учешћа Брита, Француза и Нијемаца.
Марко Рубио, амерички државни секретар треба да представља САД на паради поводом Дана побједе у Москви. Трамп најављује да ће Сједињене Државе поново прослављати своје побједе у Првом и Другом свјетском рату.
Да ли то у Сарајеву чују? А знају ли кога су то САД побиједиле у оба свјетска рата?
Па, Њемачку.
Све у свему, живот у БиХ се наставља, политичке тензије се подижу и спуштају.
Једноставно, налазимо се у политичкој пат позицији која ће потрајати до избора, односно регистрације партија и појединаца за наредне опште изборе у БиХ.
Додај коментар