- Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Велику Британију. Стога је још почетком 2018. године британска влада донијела одлуку да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, односно батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије
- Балкан је од виталног интереса за Велику Британију. Стога је још почетком 2018. године британска влада донијела одлуку да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, односно батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије
- Кроз рад својих тајних служби, Британија је овдје одавно. Да ли се неко сјећа Додикове конференције за штампу из 2018. године на којој је објелоданио да пет британских оперативаца осмишљава операције које за циљ имају дестабилизацију Српске и да управљају протестним скуповима који су се те године одржавали у Бањој Луци?
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НА НАЈАВУ британске амбасаде у Сарајеву да ће Велика Британија појачати војно присуство у БиХ, први је реаговао српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, нагласивши да та најава није прихватљива и да неће добити подршку Предсједништва БиХ. „Сматрам да је постојећи контигент војника у саставу мисије Алтеа сасвим довољан и да БиХ нема изазове који би захтијевали додатне снаге“, истакао је Додик.
Иначе, Мисија Алтеа је војна операција Европске уније (ЕУ) у склопу Заједничке спољне и безбједносне политике ЕУ. Почела је 2004. године завршетком операције НАТО Стабилизацијских снага (СФОР) и повлачењем НАТО јединица из БиХ.
Резолуцијом Савјета безбједности УН бр. 1551 европске војне снаге (ЕУФОР) добиле су задатак да обезбиједе мир у БиХ. Од почетних 7000 војника, снаге Мисије Алтеа редуковане су неколико пута и тренутно се у оквиру ЕУФОР-ове мисије налази 600 војника из 19 држава.
Од 2012. године улога Мисије Алтеа састоји се у изградњи капацитета и обуке Оружаних снага БиХ и подршци локалним властима у одржавању сигурног и стабилног окружења. Уједно, важност Мисије Алтеа огледа се и у пружању подршке за стратегију ЕУ за Босну и Херцеговину.
Савјет безбједности Уједињених нација једногласно је 3. новембра 2021. године усвојио резолуцију којом се продужава мандат Мисије Алтеа коју спроводе снаге Европске уније (ЕУФОР).
Иначе, Велика Британија повукла је своје војне снаге из Босне и Херцеговине које су биле дио ове мисије, а разлог је – излазак Велике Британије из ЕУ.
Ова земља након Брегзита није обавезна да спроводи Заједничку спољну и безбједносну политику ЕУ.
Посљедњи контингент британских војника напустио је Босну и Херцеговину крајем 2020. године. На тај начин је Велика Британија окончала присуство својих војних трупа у БиХ након пуних 28 година ангажмана у мировним мисијама. Тек дио официра остао је да ради у штабу НАТО у бази Бутмир код Сарајева.
Шта је разлог за најаву повратка британских војника у БиХ?
Актуелни британски премијер Борис Џонсон био је веома ангажован на изласку Велике Британије из ЕУ. Те напоре подржавао је и бивши амерички предсједник Доналд Трамп.
Надуго и нашироко бисмо могли наводити разлоге за британско напуштање ЕУ. Основни се своди на то да Британија већ дуго жели да поврати „империјални сјај“ и да је њене обавезе као чланице ЕУ, нарочито у спољној политици и безбједности, у томе онемогућавају.
Без наведених обавеза, као бивша чланица, Британије може склапати трговинске и друге уговоре са ЕУ, а да при томе у спољној политици буде самостална. Прецизније речено, самостална од ЕУ, али нераздвојна од свог прекоморског савезника Сједињених Држава.
Као чланица ЕУ, Британија не би могла водити политику која би била „уз нос“ Њемачкој и Француској, главним осовинама ЕУ.
Процијењено је да након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Тако су након изласка из ЕУ британске дипломатске активности усмјерене према Индији и другим земљама које су у „златно доба“ Империје биле под доминацијом Круне.
Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али је донесена одлука да се у флоту улаже, како би на азијским морима Уједињено Краљевство слиједило политику САД, посебно амерички однос према Кини и Сјеверној Кореји.
Уједно, Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Велику Британију. Стога је још почетком 2018. године британска влада донијела одлуку да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, односно батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије.
Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан – Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако се знало да Британија одлази из ЕУ). Још те, 2018. године било је јасно да су тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве.
Чудна коинциденција да је недавно, односно од 26-28. јануара 2022. године делегација Одбора за спољну политику парламента Уједињеног Краљевства боравила у посјети Боснии Херцеговини „како би из прве руке сазнали више о тренутној ситуацији у БиХ“.
Том приликом Том Тугендхат, предсједавајући Одбора за спољну политику, рекао је како је “већ 30 година, Уједињено Краљевство посвећено сигурности и просперитету грађана ове дивне земље“.
„Ова посјета дио је низа активности које британски Парламент организује, демонстрирајући снажан интерес за БиХ и шири регион.
Иако препознајемо озбиљне пријетње које неки актери, вањски и унутрашњи, још увијек доносе, веома смо охрабрени радом цивилног друштва, независних медија и лидера на локалном нивоу”.
Почетком фебруара те 2018. године у серији текстова за портал Све о Српској указали смо да су идеална мјеста за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ.
Зашто је Балкан Британцима важан?
Зато што је енергетска безбједност као појам дошла у први план. На изградњу руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, Њемачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса. Приближавање Њемачке и Русије ствара зебњу на Острву и страх од јачања евроазијских веза. А сви ти „токови“ и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан.
Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, гдје се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. Тако су и донесене декларације са смјерницама о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно Русију држати даље од Балкана.
Не треба заборавити да је у склопу војне вјежбе „Брзи одговор 2018“, која се одржавала од 3. до 7. септембра на неколико локација у Српској и Федерацији БиХ у БиХ, на сарајевски аеродром стигао Други батаљон Падобранске регименте британске војске. Дошли су из Кента, са сједиштем у Колчестеру, гдје су изводили вјежбе одржавања јавног реда.
Тада је, бивши и веома причљиви британски министар одбране Вилијамсон, изјавио да ће ако Падобранска регимента поново, односно по завршетку „Брзог одговора“, из Колчестера буде послана у Босну како би помогла снагама ЕУФОР-а, операција имати кодни назив ЕЛЏИН (ELGIN), а будући да би се то могло одвијати само у ванредним ситуацијама, Британци би преузели команду над снагама ЕУФОР-а.
У том контексту потпуковник Данкен Мен, командант 2. падобранског батаљона (2 PARA) из базе у Колчестеру у Енглеској, рекао је:
„Као јединица високе борбене готовости са искуством рада са мултинационалним партнерима, 2. падобрански батаљон се природно уклапа у Операцију ЕЛЏИН. Обучени смо и спремни за размјештање у Босни ако се то од нас захтјева, и имам пуно повјерење у вјештине, зрелост и флексибилност наших падобранаца.”
Да присуство британских снага у БиХ није новина, подсјетио је поменути министар одбране Вилијамсон изјавом да су британске трупе у БиХ присутне већ 25 година, што значи од ратне 92. О томе свједочи и жртва 59 британских војника.
Наиме, према писању сарајевског „Ослобођења“, монсињор Мато Зовкић из Сарајевске надбискупије 8. августа 2018. године одржао је помен у резиденцији британског амбасадора Фергусона на Ковачима, у којој се налази и меморијални споменик. Положено је цвијеће и служена миса за војнике који су погинули у БиХ од 1992. до 2004. године.
Али, вратимо се најави из британске амбасаде о јачању војног присуства њихове земље у БиХ.
Гдје би био стациониран британски војни контигент и каква би му била улога?
Ради се о поменутој формацији САС, елитној јединици британске војске. Гдје би били стационирани? Логично, на тузланском аеродрому, како би у случају кулминације етничких напетости или оружаних сукоба у БиХ били распоређени уз граничне прелезе са Србијом.
Међутим, ојачала војно присуство или не, Британија је у оперативном смислу снажно присутна у БиХ. Не треба заборавити да је Британија огромно колонијално царство вијековима одржавала управо захваљујући тајним активностима, добрим анализама прилика и процјенама, као и суптилним психолошким, али и осмишљеним црним операцијама.
Некада су се припадници МИ6 регрутовали искључиво из реда племства, а данас то није правило, али се оперативци траже међу најбољим студентима свјетски познатих универзитета у Кембриџу и Оксфорду.
Као озбиљна служба, МИ6 у склопу спољнополитичких смјерница добија и оне које се тичу привредних тема. Рецимо, Британија жели експлоатацију злата у Србији и БиХ, као и ријетких минерала. А захваљујући Брегзиту, може аутономно наступати на Балкану.
Зато британска влада намјерава да ојача своје војно присуство у БиХ. У оперативном смислу, кроз рад својих тајних служби, ту је одавно. Да ли се неко сјећа Додикове конференције за штампу из 2018. године на којој је објелоданио да пет британских оперативаца осмишљава операције које за циљ имају дестабилизацију Српске и да управљају протестним скуповима који су се те године одржавали у Бањој Луци?
Додај коментар