Ћеранић: Будимир зна за ону Св. Петра Цетињског: „Моли се Богу и држи се Русије!“

• Док је обављао функцију министра за научнотехнолошки развој и високо образовање Жељко БУДИМИР је боравио у Москви, често с предсједником Додиком, у својству политичког савјетника. Овога пута друштво му је правио директор Полиције, Синиша Кострешевић, а московска полиција им је приредила част коју представници МУП-а Српске и заслужују: постројавање специјалне јединице, извођење показне вјежбе, представљање најновије опреме и наоружања
• И Синиша Каран у својству министра унутрашњих послова био је у посјети московској полицији, а оно што га је посебно дирнуло, и то је јавно рекао, био је поздрав „Помоз Бог јунаци“ којим су га руски полицајци дочекали
• Додик, попут вјештог нападача у чијим је ногама лопта, непрекидно збуњује противнике – не знају на коју ће страну, гдје се лопта тренутно налази ни гдје ће завршити. Један од његових саиграча је министар Будимир. Налази се на правом мјесту, на челу институције у којој истина није радио, али зна како дише

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ПРВА дестинација на коју је министар Жељко Будимир у својству министра унутрашњих послова Републике Српске отпутовао била је Москва.

За упућене је то био логичан и очекиван потез јер др Будимир слиједи политику државног врха, а и сам је у више наврата, док је обављао функцију министра за научнотехнолошки развој и високо образовање боравио у Москви, често с предсједником Додиком, у својству политичког савјетника.

Друштво му је овог пута правио директор полиције, Синиша Кострешевић, а московска полиција им је приредила част коју представници МУП-а Српске и заслужују: постројавање специјалне јединице, извођење показне вјежбе, представљање најновије опреме и наоружања.

Све ме то подсјећа на предавање које сам одржао крајем новембра претходне године у Москви на молбу коју ми је упутио Андреј Викторович Манојло, доктор политичких наука и професор на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“, у нашој јавности познат као „руски стручњак за обојене револуције“.

Наиме, у паузи трочасовног предавања, а које се тицало хибридних дејстава и начина њиховом супротстављању, пришао ми је један од слушалаца који су пратили моје излагање, средњовјечни корпулентни човјек и показао фотографију на којој су били Драган Лукач и Дарко Ћулум, министар и директор полиције у вријеме када је фотографија сачињена.

Наравно, на фотографији нису били сами већ окружени полицајцима у руским униформама. Поздравите министра од московске полиције, рекао ми је и на фотографији показао себе крај Лукача. То су сјајни људи, рекао је кратко, не представивши се.

Поздраве сам пренио већ бившем министру Лукачу, а све наводим у контексту српско-руске сарадње у области унутрашњих послова.

И Синиша Каран у својству министра унутрашњих послова био је у посјети московској полицији, а оно што га је посебно дирнуло, и то је јавно рекао, био је поздрав „Помоз Бог јунаци“ којим су га руски полицајци дочекали.

Сплетом околности, док сам неки дан у оближњем кафеу неформално разговарао са начелником и диригентном Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова РС, диригент је на молбу руског колеге слао ноте химне Републике Српске. Желе да интонирањем наше химне дочекају министра Будимира, објаснио ми је и драга срца пут Москве путем апликације Телеграм послао ноте.

„Моја Република“ је тако, захваљујући недавном гостовању тог истог Полицијског оркестра на фестивалу војних оркестара у Москви, Русима постала препознатљива.

Руске колеге иначе Републику Српску често третирају дијелом Србије, те сам и сам присуствовао догађају током којег је умјесто „Моје Републике“ интонирана химна Србије „Боже правде“.

Министар Будимир је за РТРС похвалним ријечима говорио о руској опреми која му је предочена и пожелио да се иста, или слична, нађе у посједу полиције на чијем се челу налази. Надати се да ће сарадња и у том погледу бити настављена иако су се услови, због руске СВО у Украјини, промијенили.

Посљедње што је МУП Српске купио од Русије била су три лака хеликоптера типа Ансат. Оно што је сигурно јесте да ће Будимир енергијом, по којој је препознатљив, успјети да МУП Српске подигне бар за степеницу више, када је у питању опремање и заштита грађана.

Иначе, МУП је био прва институција коју је српски народ створио 92. године, у страху од најгорег – понављања геноцида којем је био изложен током Другог свјетског рата.

Јасеновац, Брод на Дрини, Пребиловци – то су још живе ране српског народа. Заборављене не смију бити, а да се не би поновиле – ту је полиција Српске.

Ако Српска остане без имовине, временом би остала и без полиције и без система образовања. Тако је и почела цијела гужва око предсједника Додика, који није дао српску имовину, свјестан да би то значило почетак краја Републике.

Ових дана он, попут вјештог нападача у чијим је ногама лопта, непрекидно збуњује противнике – не знају на коју ће страну, гдје се лопта тренутно налази ни гдје ће завршити.

Један од његових саиграча је министар Будимир. Налази се на правом мјесту, на челу институције у којој истина није радио, али зна како дише.

Без политичког оквира, односно политичког капацитета Републике Српске, опстанак Срба „пречана“ био би доведен у питање.

Будимир је за прву дестинацију свог путовања у својству првог полицајца Српске одабрао Москву јер зна за ону светог Петра Цетињског: „Моли се Богу и држи се Русије!“