- Већи дио елите ЕУ је за наставак рата у Украјини. Да ли су озбиљни? Знају ли шта би за Француску значило ако би једна руска ракета пала било гдје у Француској? Шеснаест милиона ноћења туриста свакодневно биљежи Париз. Њемачко становништво мејнстрим медији напрекидно плаше новом „руском окупацијом“ а Њемачка је већ преплављена (читај „окупирана“) милионским мигрантским таласима. Ни животни стандард није више исти…
- Орбан је близак и са Трампом и са Путином, апоказао се као доказани пријатељ Србије и Српске. Хоће ли бити прилике да се за вријеме руско-америчког самита у Будимпешти „прозбори“ о Косову и Метохији, Републици Српској и оркестрираној кампањи која се води против њеног предсједника Додика? Све су прилике да хоће
- Најновији Додикови потези су: избор Ане Тришић Бабић за вд. предсједника Српске, повлачење закона који су Сарајеву „боли очи“, најаве предсједника Додика да се ствари мијењају у корист Републике Српске… Позадину не знамо, али наслућујемо
- Ово што се ових дана дешава на политичкој сцени Српске многима дјелује неповезано. Све ће постати јасно кад прочитају књигу. А она је у Додиковим рукама
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ЗА СВЕ који искрено желе да се сукоб Русије и Украјине ускоро оконча – предстојећи сусрет руског и америчког предсједника у Будимпешти је „једро наде“, како гласи истоимена књига познатог српског писца Николе Маловића. А њих није мало ни са руске ни са украјинске стране.
Како посљедице сукоба нису само обостране руско-украјинске људске жртве и материјална разарања, него се рефлексије осјећају у ширем региону, оних који се надају да ће мировни уговор у Будимпешти бити договорен и убрзо затим потписан, све је више. На жалост, нису малобројни ни они који мир не желе. Али, они нису међу простим свијетом већ доминирају у, условно речено, европској „политичкој елити“, неизабраној (Урсула фон дер Лајен) али и оној од бирачког тијела изабраној (Мерц, Кир Стармер, условно и Макрон).
Њима нови билатерални сусрет Трампа и Путина не одговара јер, апсурда ли, желе да се разарања на европском тлу наставе. Штавишe, пријете да ће европске трупе ући у Украјину.
Да ли су озбиљни? Знају ли шта би за Француску значило ако би једна руска ракета пала било гдје у Француској?
Шеснаест милиона ноћења туриста свакодневно биљежи Париз. Ко би се након прве руске ракете усудио да у граду свјетлости преноћи? Шта би то, опет, значило за економију Француске?!
Њемачко становништво мејнстрим медији напрекидно плаше новом „руском окупацијом“ пренебрегавајући чињеницу да је Њемачка већ преплављена (читај „окупирана“) милионским мигрантским таласима. Ни животни стандард није више исти.
У Британији су учестали протести грађана због владине мигрантске политике.
Будимпештански самит политички уздиже Мађарску, али персонално и њеног премијера Орбана пред изборе заказане за наредну годину.
Може се рећи да је састанак најважнијих свјетских лидера добитак за све људе добре воље. Да је среће, умјесто у Бидимпешпти састанак би био одржан у Београду. Српска дипломатија је предузела правовремене и озбиљне кораке да се то деси. Сви услови су постојали: на Србију се и у Москви и у Вашингтону гледа као на пријатељску земљу; Србија није чланица НАТО; кад је украјинска криза у питању, Србија је водила, колико је могла, избалансирану политику.
Блокадери, односно вишемјесечни улични протести, београдски самит Путина и Трампа учинили су „немогућом мисијом“. Није први пут да Срби себи „пуцају у ногу“.
Све у свему, добро је да се Путин и Трамп састају у Европи, и то у Мађарској која је чланица ЕУ и НАТО, иако нико у ЕУ није консултован. Отуда и потиче бијес Брисела и покушај да се бар пресједник Финске „ували“ на састанак као преставник ЕУ.
Најновија вијест звучи као шала: Зеленски је изразио спремност да присуствује будимпештанском састанку. Ни о рјешењу сукоба у Гази Трамп никога у Бриселу није питао. Мир је потписан, и сада су на реду нови преговори о Украјини. И Зеленски, притиснут тешким бригама је пропиштао: Нека свако остане тамо гдје је стао – поручује.
То би значило да Русија задржи територије које је њена војска запосјела.
Зашто је изабрана Будимпешта? То питање нико не поставља.
Виктор Орбан се показао као један од ријетких заједничких пријатеља Путина и Трампа, државник о којем ће се писати књиге, а на факултетима изучавати његова политичка стратегија.
Самит у Будимпешти јесте „једро наде“, али и шамарчина европским самодршцима. У медијском дискурсу једна од доминантних тема је маршута коју ће Путин користити да би слетио у Будимпешту. Она најизгледнија је Црно море – Турска – Медитеран – Црна Гора – Србија.
„Лети Путин изнад земље Србије“ – можда постане рефрен за неку пјесму.
Како ће се Будимпешта одразити на клупко политичких односа на Западном Балкану?
Орбан се показао као доказани пријатељ Србије и Српске. Хоће ли бити прилике да се „прозбори“ о Косову и Метохији, Републици Српској и оркестрираној кампањи која се води против њеног предсједника Додика?
Све су прилике да хоће.
Најновији Додикови потези: избор Ане-Тришић Бабић за вд. предсједника Српске, повлачење закона који су Сарајеву „боли очи“, најаве предсједника Додика да се ствари мијењају у корист Републике Српске… Позадину не знамо, али наслућујемо.
Недавно сам гледао филм „Седеф магла“, редитеља Милорада Милинковића. Нисам успио у потпуности да „повежем“ радњу те сам купио књигу по којој је снимљен филм. Тако сам схватио да је по књизи снимљена серија „Сумпор“ (још неемитована) а филм „истргнут“ из серије. Након прочитане књиге све постаје јасно.
Тако и ово што се ових дана дешава на политичкој сцени Српске многима дјелује неповезано. Све ће постати јасно кад прочитају књигу. А она је у Додиковим рукама.
Додај коментар